Autori studenti tehnologije konzervisane hrane:
Mirjana Milovanović
Zvonimir Đurčjanski

MED KAO HRANA

Od svih životnih namirnica koje se koriste u ljudskoj ishrani, med se zahvaljujući skladnom odnosu raznovrsnih sastojaka i svome kompleksnom delovanju izdvaja kao biološko najznačajnija. Hranljiva i lekovita vrednost meda je od davnina priznata. Glavni sastojak meda je šećer i on mu daje osobinu visokokalorične hrane, pogotovu što su šećeri u medu monosaharidi (prosti šećeri) za razliku od složenih kao što je to trgovački (trščani i šećer od repe). Lekari i dijetetičari su utvrdili da vrednost meda ne dolazi samo od šećera, nego i od mineralnih sastojaka, vitamina, enzima i antibakterijskih materija meda, koje mu daju izuzetan značaj u ishrani svih kategorija stanovništva, a u prvom redu dece i starijih osoba. U ishrani odojčadi i ostale dece, mnogi lekari preporučuju da se med dodaje u mleko, pošto je u mnogim eksperimentima mleko zaslađeno medom pokazalo daleko bolje rezultate pri ishrani dece, nego što je to bio slučaj kada je upotrebljavan šećer. Stare osobe redovnim uzimanjem meda jačaju i popravljaju funkcije skoro svih organa u svom organizmu i zato se u nekim zemljama med naziva „mleko za stare“. Kao izvor mineralnih materija, koje su neophodne svakom organizmu, med je od izuzetnog značaja. Mineralne materije, neophodne za normalno obavljanje funkcija našeg tela, dolaze od elemenata koje su organizmu potrebne u većoj količini, a to su: kalcijum, magnezijum, natrijum, sumpor, hlor i gvožđe. Takođe postoje i hemijski elementi koje organizam treba u malim količinama, odnosno u tragovima. To su bakar, jod, mangan, kobalt, cink, molidben. Svi ovi neorganski elementi igraju različite, ali vrlo važne, uloge u izgradnji skeleta, ulaze u sastav ćelija kao osnovnih jedinica našeg tela, služe kao regulatori kiselosti i deluju u okviru enzimatskog sistema. Mineralni elementi, kao što su bakar, gvožđe, mangan, važni su za obnavljanje krvi. Nedostatak gvožđa u krvi izaziva anemiju. Med kao hrana ima ogromne prednosti kada se upredi sa trščanim šećerom i šećerom od repe, raznim vrstama fabrikovanih sirupa i skroba kao izvora energije. Naš organizam je prinuđen da ove šećere razlaže na proste sastojke dok su sa saharozom iz nektara pčele to već učinile pomoću fermenta invertaze. Ovim je naš organizam oslobođen tog napora, tako da glukoza prelazi direktno iz probavnog trakta u krv, a to se isto događa i sa fruktozom samo nešto sporije. Za osobe koje imaju slabo varenje ili njihov organizam ne luči enzime invertazu i amilazu, med je veoma koristan. U poslednje vreme, sve je više dokaza da preterana upotreba saharoze u vidu šećera i raznih sirupa može biti vrlo štetna za ljudski organizam. Postoje dokazi da su izvesna srčana oboljenja usko povezana sa preteranim konzumiranjem šećera od trske i repe. Takve i slične negativne pojave nikada nisu pripisane medu. Za sportiste, planinare, gnjurce i sve ostale koji se bave napornim poslovima, dužeg ili kraćeg trajanja, med je izvanredan izvor kalorija koji će najneposrednije uticati na povećanje snage u organizmu. Ovo su primenjivali još i stari Grci kada su se pripremali da učestvuju na olimpijskim igrama. Tempo života savremenog čoveka je vrlo iscrpljujući, pa je sigurno da bi konzumiranje meda u toku radnog vremena u vidu brzo spravljenog napitka sa čajem ili mlekom uticalo na povećanje produktivnosti rada. Svakodnevna upotreba meda u ishrani bi uticala na produženje aktivnog života pojedinca i to bi za zajednicu bilo od ogromne koristi. Poznato je da u jednoj od najvećih skupina stogodišnjaka koji žive u reonu Kavkaza, med kao hrana ima veoma istaknutu ulogu. Neki lekari se slažu da pored ostalih uslova ovi ljudi treba da zahvale za svoj dug život u mnogome i obilnom konzumiranju meda.

MED KAO LEK

Sem svoje hranljive i dijetetske vrednosti, med je od davnina bio jedno od najuspešnijih terapeutskih sredstava. Duga je lista starih podataka o upotrebi meda kao leka od strane ranijih civilizacija. U današnje doba sve je više lekara i medicinskih ustanova koje preporučuju med kao profilaktično i lekovito sredstvo. Odavno je poznato da je med izvanredan pri zarastanju rana, bilo da su to mehanički otvorene posekotine, čirevi ili opekotine. Pod uticajem meda, pojačava se dovod krvi i limfe do rane. Limfa mehanički ispira bakterije, a fagociti ih pojačano stimulišu. Inače, i sam med ima baktericidna i bakteristatična svojstva. Kod kožnih oboljenja zna se da su stari Kinezi i Indusi mazali celo telo medom da bi ubrzali lečenje malih boginja. Rusi su imali dobre rezultate kod lečenja tuberkuloze kože medom. Med je naročito koristan kada se radi o nazebu. Kod ovog oboljenja preporučuje se da se med uzima sa toplim mlekom ili sokom od limuna. Za ovu svrhu najbolji je lipov med jer pojačava znojenje. U toku cvetanja raznih biljaka, javlja se kod nekih osoba polenska groznica, jer se svuda oko nas u to vreme nalazi mnogo cvetnog praha u vazduhu. Mi udišemo taj polen i on iritira naše disajne organe. Kao najbolja preventiva, pa i lek u mnogim slučajevima, odlično pomaže konzumiranje prirodnog cvetnog meda iz neposredne okoline. Sa ovim treba početi nekoliko nedelja pre pojave polena da bi se osobe privikle na polen koji će tek doći. Postoje podaci u literaturi da med dobro utiče na proces varenja. Smatra se da med odlično deluje protiv zatvora. Prema ruskim nalazima, med dobro deluje kod čira na stomaku, on lokalno potpomaže zarastanje čira i jača ceo organizam, naročito nervni sistem. Kod čira potrebno je da se med uzima jedan ili dva časa pre jela. U poslednje vreme, kod oboljenja jetre i žučnih kanala, počelo se na ruskim klinikama sa primenom meda u cilju lečenja. Blagotvorno delovanje meda objašnjava se njegovim hemijsko-biološkim svojstvima i visokim sadržajem glukoze. Ovim se povećavaju rezerve glikogena u jetri i pojačavaju funkcije ovog veoma važnog organa. Bubrežnim bolesnicima se preporučuje med kao jedan od najvažnijih sastojaka dijete. Med treba uzimati sa čajem od šipurka. Kod peska u bubrezima, savetuje se po jedna kašika maslinovog ulja sa limunom i medom tri puta dnevno. Kod nesanice se savetuje da se pre spavanja uzme jedna kašika meda pomešana sa jabukovim sirćetom u toploj vodi ili nekim od čajeva za umirenje. Kod srčanih bolesti med ima dragocenu ulugu u jačanju oslabljenih srčanih mišića. Bolesnici treba da ga upotrebljavaju redovno po 50 do 140 grama dnevno.

KAKO SE UPOTREBLJAVA MED

Kod nas se obično med konzumira za doručak sa hlebom i čajem. Mogu se praviti kolači sa medom, od kojih su najpoznatiji medenjaci. U pekarstvu se upotrebljava med, a proizvode se i neke vrste bombona i ratluka na bazi meda. U odnosu na neke druge zemlje, kod nas je mala upotreba meda. U SAD jedna trećina od celokupne proizvodnje meda upotrebljava se u pekarskoj industriji. Glavni razlog za ovako veliku upotrebu u pekarstvu je zbog osobine meda da zadržava vlagu u hlebu u toku dužeg perioda. Obično se dodaje oko 4 do 5 procenata tečnog meda testu. Hleb dobija izvanrednu boju zbog delimične karamelizacije na površini hleba. Pri pravljenju torti i kolača, najbolje je zameniti 25 do 50 procenata šećera medom. Kod upotrebe meda pri pravljenju kolača, mora se paziti na odmeravanje količine jer med sadrži skoro 20% vode i za tu količinu treba smanjiti učešće vode u kolaču. U Srbiji je rasprostranjena praksa pravljenja slatkog od raznog voća i tu se deo šećera zamenjuje medom. Obično je to jedna polovina od upotrebljene količine šećera. Od meda se može praviti i alkoholno piće zvano medovača i medno vino. Medno vino je tradicionalno piće Slovena i naročito se mnogo proizvodi u Poljskoj.
Pored meda drugi pčelinji proizvodi su:
 Matični mleč
 Polenov prah
 Propolis
 Pčelinji vosak
 Pčelinji otrov
Matični mleč je izuzetno hranljiva, gusta, mlečno-bela kremasta tečnost, karakterističnog mirisa i ukusa, koju pčele radilice proizvode radom svojih žlezda od cvetnog praha, nektara i vode. Osnovni sastojci matičnog mleča su belančevine, enzimi, hormoni, aminokiseline, masti, šećeri, voda i vitamini.
Delovanje: Mleč je čudotvorna hrana koja podstiče razvoj, vraća snagu, regeneriše organizam, osvežava pamćenje i reguliše metabolizam. U kombinaciji sa polenom, propolisom i medom, matični mleč blagotvorno utiče na mnoga oboljenja kod starijih ljudi. Posebno su značajni efekti ove kombinacije u jačanju imuniteta organizma, ubrzanju oporavka kod rekovalescenata, poboljšanja stanja kod obolelih od Parkinsonove bolesti, regulisanja nivoa šećera u krvi kod dijabetičara i problema sa prostatom. Mleč takođe utiče na poboljšanje stanja kod oštećenih krvnih sudova i na podmlađivanje ćelija, jer ih snabdeva materijama koje se vremenom gube. Matični mleč u kombinaciji sa polenom, propolisom i medom najbolji je pratilac za dug i zdrav život.
Preporučena upotreba i čuvanje: Tri puta dnevno po jedna kafena kašika (drvena ili plastična) posle koje treba popiti mlaku vodu. Čuvati na suvom i hladnom mestu.
Polenov prah je proizvod biljaka koje pčele prikupljaju. Ukus i boja polena zavise od biljke od koje potiču. Izuzetno je bogat hranljivim materijama, među kojima su belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini (naročito B grupe), mineralne materije, fermenti i druge aktivne komponente. Zbog toga je veoma koristan dodatak u lečenju mnogih oboljenja. Polen može biti uzročnik alergijskih reakcija, naročito kod dece. U početku treba uzimati manje doze.
Delovanje: Polenov prah ima naročitu primenu u lečenju prostate, čak i u izuzetno teškim hroničnim slučajevima. Polen poboljšava plodnost i snižava nivo holesterola u krvi. Blagotvorno utiče na poboljšanje cirkulacije krvi u mozgu pa se preporučuje osobama koje su izložene velikim umnim i fizičkim naporima. Zbog svog izuzetnog proteinskog sastava koristi se i kao prirodno sredstvo za regeneraciju jetre. Polen takođe ima i veliku primenu u kozmetici.
Preporučena upotreba i čuvanje: Do 20 grama dnevno (čistog ili pomešanog sa medom, u toploj vodi ili čaju). Čuvati na suvom i hladnom mestu.
Propolis je smolasta masa koju pčele radilice sakupljaju sa lisnih pupoljaka i sekretom svojih žlezda prerađuju. Propolis je tamnozelene do braonzelene boje i vremenom postaje nešto tamniji. Karakteristične je arome i blago gorkog ukusa. Sastavljen je od smole, voska etarskih ulja i polena, a bogat je i mineralima, od kojih su najzastupljeniji gvožđe i cink.
Lekovita svojstva: Zbog svojih dragocenih lekovitih svojstava propolis je našao široku primenu prvo u narodnoj, a zatim u opštoj medicini. Koristi se u lečenju krvnih sudova, astme, čira u želucu i dvanaestopalačnom crevu, gastritisa i raznih upala usta i grla. Propolis se kao lekovito sredstvo sa uspehom koristi i u lečenju raznih kožnih oboljenja kao što su opekotine, razni ekcemi, bradavice i hemoroidi, a takođe stimuliše i regeneraciju tkiva.
Upotreba i čuvanje: Propolis se najviše koristi rastvoren u etil-alkoholu ili u uljanom rastvoru. Može se upotrebljavati i u svežem stanju. Propolis treba čuvati na suvom, hladnom i tamnom mestu, po mogućnosti u hermetički zatvorenim sudovima.
Pčelinji vosak je prirodni produkt koji proizvode različite vrste medonosnih pčela. Vosak se luči iz voštanih žlezda koje se nalaze na unutrašnjoj strani trbuha pčela radilica. Pri izlučivanju, vosak je tečan, a zatim se brzo stvrdnjava u gustu prozračnu masu. Voštane ploče pčela uklanja sa trbuha, a pčele radilice ih prihvataju i takav vosak dobro sažvaću da bi ga koristile za izgradnju ćelija saća. Pčelinji vosak se sastoji od slobodnih masnih kiselina, estara, ugljovodonika, mineralnih sastojaka, vode, karotenoida, bojenih i aromatičnih materija. Vosak nema ukus, ali ima prijatan miris meda. Boje je od svetložute do tamnijih nijansi. Prelazi u tečno stanje na temperaturi od oko 60°C.
Upotreba: Vosak se najviše koristi u proizvodnji sveća. U poljoprivredi se koristi za spravljanje kalem-voska za voćarstvo. Posebnu primenu vosak je našao u narodnoj i savremenoj medicini za spravljanje lekovitih masti, krema i izradu raznih kozmetičkih preparata. Vosak se koristi i kao melem za opekotine. Osim toga, širi krvne sudove i tako podstiče bolju cirkulaciju krvi.
Pčelinji otrov ili apitoksin je bezbojna gusta tečnost karakterističnog mirisa. Proizvode ga pčele radilice posebnim žlezdama. To je u stvari sekret žaočnog aparata pčele, koji joj služi za zaštitu od neprijatelja. Pčelinji otrov sadrži suve materije, vodu, namilov, izoamilov i etilov acetat. On je u stvari smeša više sastojaka organskih i neorganskih materija. Od mikroelemenata, ovaj otrov sadrži: gvožđe, jod, kalijum, kalcijum, magnezijum i dr. Belančevine i peptidi čine oko 80% suve materije otrova i u njima se nalaze najaktivniji biohemijski i farmakološki sastojci. U poređenju sa drugim životinjskim otrovima, pčelinji otrov je po delovanju blizak delovanju zmijskog otrova, s tom razlikom što je kod pčela prisutan u malim količinama. Pčelinji otrov se koristi za lečenje reumatizma, ublažavanje bolova, snižavanje krvnog pritiska i nivoa holesterola u krvi. Posledice delovanja pčelinjeg otrova na čovečiji organizam zavise od broja i mesta uboda, kao i od osetljivosti samog organizma.

da li bi mogao da me uputis gde bih mogao da nabavim opremu za pakovanje meda u ambalazi od 50, 100 gr.ili tkzv hotelska pakovanja

[Autor]

Članci