Reklama
Zatvori
Aktuelno  |  Štampa
Objavljeno 16.03.2013. na Glas nauke

Datum: 16.03.2013.Izvor: Glas nauke

Aflatoksini su najtoksičnija podgrupa mikotoksina. Sintetizuju ih plesni roda Aspergillus. Te plesni su u prirodi vrlo raširene. Aflatoksini su istaknuti hepatotoksini i do sad najpoznatiji kancerogeni agensi. Aflatoksin B1 je najpoznatiji predstavnik. Ljudi su tom toksinu izloženi konzumacijom žitarica, a posebno kikirikija i drugih orašastih plodova. Takođe se toksični metaboliti aflatoksina (među njima i aflatoksin M1) mogu naći i u životinjskim proizvodima, mleku i mesu, ukoliko je prethodno stočna hrana bila kontaminirana plesnima.

Zašto mi imamo povećan sadržaj aflatoksina M1?

Ono što je nama najinteresantnije po pitanju ove plesni je to da ona živi u umerenom i toplom klimatskom pojasu (u koji, između ostalog, pored Amerike, Portugala, Kine, Brazila, Meksika i sl., spada i Srbija). Zašto se ovo navodi? Zato što ove države dele pravilnik o koncentraciji aflatoksina M1 u dozvoljenoj koncentraciji od 0,5 μg/Kg (ppb). I mi, kao i navedene države, uvek smo imali i imaćemo problem povećane koncentracije navedenog toksina u proizvodima. Ne možemo pratiti standarde severno-evropskih zemalja i Kanade na čijoj stočnoj hrani plesan Aspergillus, zbog hladnije klime, generalno se dovoljno ne razvija pa samim tim i ne mogu imati povećane koncentracije, što i nije neka novost i ne treba da nas plaši, jer mi godinama imamo njihovu blago veću koncentraciju, za koju se treba truditi da se održava u prihvatljivim granicama ali ne i plašiti se i dizati paniku.
Jedan od primera je i Listerija (bakterija) koja živi u hladnim uslovima skandinavskih zemalja i oni imaju strašan problem sa njom. Ali ta bakterija se apsolutno ne pojavljuje u našim proizvodnim uslovima (opet zbog klime) i našim zakonima ona se kontroliše ali vrlo retko se može naći i još ređe, napraviti problem. Pa tako, ne mogu isti zakoni o listeriji važiti kod nas i u skandinavskim zemljama.

Šta uopšte znači ta koncentracija 0,5 i 0,05 μg/Kg?

0,05 μg/Kg u prevodu brojeva izgleda ovako:

50 molekula aflatoksina M1 u 1.000.000.000.000 (trilion – ili hiljadu milijardi) drugih molekula!

Znači, na svakih 20.000.000.000 (dvadeset milijardi) molekula, postoji samo jedan molekul aflatoksina!

Ovo su veoma, veoma niske koncentracije. Postoji samo nekoliko akreditovanih laboratorija (laboratorija sa svom potrebnom dokumentacijom o ispravnosti i tačnosti rezultata) pa čak i one imaju grešku pri rezultatu od 30%. To znači da ako dobiju rezultat 0,05 μg/Kg (ppb) onda moguća stvarna vrednost može biti 0,065 a može biti i 0,035 μg/Kg. To dalje znači da jedno isto mleko, testirano u Nemačkoj i Holandiji, može da pokaže dva rezultata, jedan da bude 0,060 μg/Kg i da bude loše a u drugoj rezultat može biti 0,040 μg/Kg i da bude dobro, tj. jedno isto mleko može biti ujedno i „zdravo“ i „otrovno“. Nije baš logično, zar ne? U slučaju Nemačke i Holandije se govori o jako sofisticiranoj opremi (LC-MS/MS) dok kod nas i u državama balkana, metode i aparati za određivanje su stariji i neprecizniji, što dovodi do greške u tačnosti rezultata i od 100% pri čemu, jedno isto mleko analizirano u Srbiji može imati 0,04 μg/Kg i da bude u redu a druga metoda/aparat npr.u Bugarskoj da pokaže 0,08 μg/Kg i da bude proglašeno zdravstveno neispravnim te zabranjeno za uvoz. Zbog ovakvih nepravilnasti, naše mlekare su već trpele nepotrebne štete.

Zato se ove koncentracije, zakonom propisane, još nazivaju i zamišljene granične vrednosti. To znači da ako koncentracija štetnog toksina u proizvodu malo pređe tu granicu onda dobijamo podatak da „nešto nije u redu“, ali ne i da je visoko toksično, otrovno i opasno po život, u tom slučaju se govori o jako visokim koncentracijama što bi u slučaju aflatoksina podrazumevalo 100, 1000 ili čak 10.000 puta veće koncentracije. Mali prelazi (kao u našem slučaju) podrazumevaju da se proizvođaču treba skrenuti pažnja na problem, pokušati ukloniti problem i smanjiti nivo štetnih supstanci ispod ograničenja.

Koliko je aflatoksin stvarno toksičan i od čega zavisi njegova toksičnost?

Za aflatoksine se kaže da su jako toksični jer njihova mala koncentracija izaziva oboljenja. Sada treba definisati šta je to mala a šta velika koncentracija? Mala koncentracija je nekoliko μg/Kg (mikrograma po kilogramu) dok na primer, i nitrati su na listi zakonom zabranjenih supstanci u visokim koncentracijama ali po pravilniku, njihova maksimalna dozvoljena koncentracija je 3.000 mg/Kg (miligrama po kilogramu) što je doslovno 60.000.000 (60 miliona) puta veća dozvoljana koncentracija od aflatoksina. U ovom slučaju, nitrati nisu jako toksični zbog teorije o „odnosima brojeva“ ali u praksi, ako jedete spanać, sa 3.000 mg/Kg nitrata (a da to ne znate jer domaći, sveži jarko zeleni spanać nekada zna imati i po 4.000 mg/Kg nitrata) doslovno se trujete više nego kada pijete mleko sa 0,5 μg/Kg aflatoksina M1. (po zakonu o zdravstvenoj ispravnosti Republike Srbije).

Ovo ne treba da vas uplaši, jer opet govorimo o zamišljenim granicama za industrijsku proizvodnju i masovnu prodaju. Zlatno pravilo nutricionizma je: „jesti raznovrsno“! Uostalom, ko od nas svaki dan jede 2 Kg domaćeg spanaća?

Drugo, treba uzeti u obzir da naše podneblje je uvek imalo i imaće (zbog klime) veće koncentracije aflatoksina u hrani/mleku u odnosu na severne zemlje i prema tome, mi smo rezistentniji (otporniji na ovaj toksin) pa zakon od 0,05 μg/Kg da je toksično za nas koji smo rođeni i živimo u Srbiji baš i ne pije vodu.

Treće, niko nikada nije utvrdio, niti može utvrditi, koja je to tačna koncentracija aflatoksina (ili nekog drugog toksina) koja je dozvoljena a na duge staze nije baš opasna po ljudsko zdravlje iz par razloga:

– ljudi koji imaju veću telesnu masu su generalno otporniji na toksine;
– ljudi čiji preci, pa i oni sami redovno unose (podnošljive doze) toksina u svoj organizam, razvili su otpornost prema istom;
– neki ljudi jednostavno imaju jači imuni sistem;
– neki ljudi redovno konzumiraju voće i povrće (pravilna i zdrava ishrana) i njihov organizam je mnogo otporniji na uticaje toksina;
– da bi se utvrdio ovakav podatak , mora se uzeti 10.000 ljudi, trovati ih 30 godina sa tačno određenim dozama aflatoksina i meriti koliko će dugo da žive. Što je, morate priznati, ni malo humana stvar;
– i tako dalje…

Zaključak

Naše mleko i sva hrana koju konzumiramo, uvek je imala i imaće određene količine otrovnih supstanci (mikotoksini, pesticidi, teški metali) koje, naravno, treba držati pod kontrolom ali prema uslovima u kojima živimo i proizvodimo istu a ne kopirati norveške zakone, nego postavljati svoje koji nama odgovaraju.

Dakle, ne treba odustajati od prelaska na nivo od 0,05 μg/Kg koji će nam doneti zdravstvenu sigurnost i ekonomsku korist ali definitivno za to treba napraviti strategiju, edukovati proizvođače mleka i dozvoliti im da neometano dostignu ovu granicu. Prema tome, naš predlog je zadržati stari standard od 0,5 μg/Kg aflatoksina M1 za sada, a kretati se prema uspostavljanju 0,05 μg/Kg.

Takođe, ovom prilikom se obraćamo nadležnima u politici i zakonodavstvu, da imaju obzira prema našim malim i srednjim proizvođačima mleka. Oni koji neće biti u stanju da odmah dostignu nivo od 0,05 μg/Kg, biće primorani da prosipaju svoje mleko i posluju sa velikim gubicima što će prouzrokovati zatvaranjem istih. A oni koji ostanu u igri, imaće ogromne rashode na analizama koje su jako skupe (jedna analiza u Austriji košta 230 eura plus taksa od 22 eura).

Potrošači, da li mislite da je Dansko mleko zdravije od našeg, domaćeg mleka? Da, možda ima nešto niži nivo aflatoksina M1, ali prihvatenjem Danskog (evropskog) pravilnika o 0,05 μg/Kg aflatoksina, naše mlekare koje iz očiglednih i savršeno prirodnih razloga ne mogu da postignu 0,05 μg/Kg, biće ugašene i zatvarane. Ili pak, zbog jako skupih i intenzivnih kontrola neće više ostvarivati profit, takođe će se gasiti i na kraju ćemo da uvozimo mleko iz iste te Danske čiju proizvodnju već apsolutno nećemo moći da kontrolišemo. Molimo Vas da nam verujete i da podržite naše proizvođače mleka.

Glas nauke.

Nedim Ćućević Msc. prehrambenih tehnologija

  • Autor
    Članci
  • Komentari (50)
    Veselina
    Član 885 16-03-2013

    Stvarno nemam komentar ….. počevši od onog da je aflatpoksin podgrupa ….. a Listeria rod ima svoje karakteristike ( nomeklatura, taksonomija , identifikacija, patogenost, zoonoza  ) koje su zasnovane na parametrima i nauci.

    Veselina
    Član 885 17-03-2013

    Bilo bi dobro da nam se objasni kvantitativna i kvalitativna metoda i da nam se objasni, paket 882,  Aneks o laboratorijama jer to je izvedeno iz nauke ….

    Veselina
    Član 885 18-03-2013

    Ne zamerite , ja sam dugogodišnji istraživač pa i na ovu temu, smatram da je dobro podeliti informacije i nauke iz sveta ……

    http://toxnet.nlm.nih.gov/cpdb/chempages/AFLATOXICOL.html

    http://www.eolss.net/Sample-Chapters/C10/E5-08-08.pdf

    http://link.springer.com/article/10.1007%2Fs11248-005-5237-1#page-1

    http://ec.europa.eu/food/food/chemicalsafety/contaminants/comm_dec_2006_504guidance_en.pdf

    http://www.crcnetbase.com/doi/abs/10.1201/9781420028171.ch5

    Na poslednjem linku imate predko 150 međunarodnih referenci.

    Zdravko
    Glavni urednik 18-03-2013

    Kolega, Nedim Ćućević Msc. prehrambenih tehnologija, koji je autor teksta je ipak odlučio da se predstavi. Nadam se da će naći vremena da se uključi u diskusiju. Kolega je na doktorskim studijama sa doktorskom tezom iz analitike mikotoksina.

    Veselina
    Član 885 18-03-2013

    Da li ste mislili na tekst sa kojim je ova  počela diskusija . Drag nam je da se uključi, ali ne zamerite u okviru kojeg projekta je doktorska disertacija i istraživači su uvek radoznali da znaju i ko je mentor, tako je bar po nekim međunarodnim standardima iz nauke …..

    Zdravko
    Glavni urednik 18-03-2013

    Iz vaših komentara mi nije jasno zašto želite da saznate podatke o projektu i mentoru. Mislite li da autor nije kompetentan? Zaista ne poznajem kolegu. Ako mislite da je izneo neke pogrešne činjenice napišite ih da bi autor teksta mogao da ih brani.

    Veselina
    Član 885 18-03-2013

    Kolega  Šumiću , jednostavno iz svih postavljenih linkova se vidi, a i vama kao naučnom radniku nije potrebno ovo komentarisati, ja znam da živim U Srbiji gde se ne poznaje ovo pitanje, kao normalno, čim pronađem link o novim graduiranim nivoima Univerziteta u svetu ću vam poslati. Uostalom ja znam da u struci mog obrazovanja isto stoji, a i u svom portfoliju, koji su drugi formirali za mene,  ja sam videla da im je to bilo važno. Ne zamerite na komentarima, možda nisam u pravu , ako moji komentari nisu prikladni dugogodišnjem istraživaču vi slobodno komentarišite. Uostalom svi komiteti kad je u pitanju bezbednost hrane komentarišu i to je u savremenom svetu nauke normalno. Pogledajte najnoviju Barozzovu ulogu u formiranju Komiteta za nauku EU, pa ja sam je ovako razumela.

    Inače u tekstu za koji kažete da ne poznajete autora ja bi lično volela da komentarišem sa kolegom, tako sam radila pa i nedavno sa kolegama iz drugih zemalja i tu nema ničeg lošeg. Mislim da sam samo doprinela da dopuni reference svoga rada.

    nedim
    Član 8.619 18-03-2013

    poštovani, drago mi je da je tekst izazvao diskusiju što i jeste bio njegov cilj. Nije pisan u formi naučnog rada (sa citatima, literaturom i sl.), već sa namerom da iznese sirove, lako pamtive i ironične informacije u vezi aktuelnog problema, koje građani Srbije koji se prvi put susreću sa ovim problemom mogu shvatiti i međusobno prepričavati. Niko od njih baš ne bi čitao moj phd rad od 200 strana…apsolutno sam svestan diskutabilnih delova i rado ću govoriti o njima.

    pregledao sam vaše komentare i savršeno su na mestu.

    zahvaljujem se svima koji su se potrudili pročitati i ostaviti komentar.

    lep pozdrav!

    Zdravko
    Glavni urednik 18-03-2013

    Vjerujem da se nismo razumjeli. Sasvim je poželjno da ostavljate svoje komentare. Zato i služi forum. Da jedni od drugih učimo. Učinilo mi se da ste imali neke zamjerke na tekst pa sam Vam rekao da napišete na koje dijelove teksta imate primjedbe, ako ih imate.

    Jelena
    Član 8.621 18-03-2013

    Tekst je odlično napisan, doslovno svaki laik bi ga shvatio. Super si sve objasnio, sviđa mi se najviše objašnjenje na primjerima. Pozdrav!

    Zdravko
    Glavni urednik 19-03-2013

    Mogu i ja da kažem da se potupno slažem sa Nedimovim zaključkom. Svakako pozdravljam i inicijativu i vrijeme koje je uložio da napiše tekst.
    Igra oko standarda ima uvijek u sebi i naličje. Jednostavno zemlje EU koje su razvijenije žele da materijalizuju tu svoju prednost. Jedan od načina je podizanje standarda na nivo koji ostali teško mogu da postignu. Još je najbolja situacija kada igrate na zdravlje ljudi. Naravno da je bolje da imamo 0,05 nego 0,5. Ko može to da ospori.
    Autor lijepo primjećuje da aflatoksini nisu neki eskluzivitet modernog doba, neki novi sintetički konzervans ili pesticid, već su sa nama tu od kako je svijeta i vijeka.
    Ima li bolje potvrde da to nije baš dovoljan razlog da uništimo svoje stočarstvo od činjenice da i čuvena FDA dozvoljava 0,5 μg/kg.

    Milivoje
    Član 451 19-03-2013

    U predhodnom „naucnom“ tekstu se jasno kaze da se sve ovo radi zbog malih proizvodjaca mleka. Sto mene zanima sto su oni mali. Mi decenijama patimo i trpimo zbog malih. Trziste i konkurencija postoje da bi otpali mali i nesposobni a dominirali veliki koji imaju kontrolu i sistem. U tekstu se kaze da severnije zemlje nemaju problema sa afla-toksinom. Eto resenja, uvozicemo i picemo mleko od njih. Pa, valjda je zdravlje nacije bitnije od par malih seljaka. .. … ILI MOZDA NIJE TAKO.

    Zdravko
    Glavni urednik 19-03-2013

    INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
    Odeljenje za poljoprivredu, prehrambenu i drvnu industriju i šumarstvo
    21.02.2012. godine

    Objavljeni srpski standardi za utvrđivanje sadržaja mikotoksina
    Evropska organizacijaza standardizaciju (CEN) objavila je ukupno šest evropskih standarda za ispitivanje sadržaja mikotoksina u hrani. Od ukupno šest evropskih standarda samo dva su izvorni evropski standardi (EN 14123 i EN 15851) dok su preostala četiri standarda nastala preuzimanjem validnih izdanja međunarodnih standarda (EN ISO 14501, EN ISO 14675, EN ISO 16050, EN ISO 17375).
    Institut za standardizaciju Srbije (ISS) objavio je šest srpskih standarda koji su nastali preuzimanjem pomenutih evropskih standarda sa stepenom saglasnosti „identičan“. Naime, prilikom preuzimanja stranih dokumenata (ISO ili EN standardi) u nacionalni sistem standardizacije, od suštinskog značaja je utvrđivanje međusobnog odnosa nacionalnih i stranih dokumenata. U te svrhe koristi se osnovna klasifikacija od tri stepena saglasnosti: identičan (IDT), modifikovan (MOD) i nije ekvivalentan (NEQ). Identično preuzimanje međunarodnih i evropskih dokumenata osigurava transparentnost, što predstavlja osnovu za olakšice u trgovini na međunarodnom i regionalnom nivou.
    Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) objavila je ukupno sedam međunarodnih standarda za ispitivanje sadržaja mikotoksina u hrani. Institut za standardizaciju Srbije je preuzeo ukupno šest međunarodnih standarda, pri čemu su četiri standarda preuzeta „indirektno“ preuzimanjem odgovarajućih evropskih standarda, a dva direktnim preuzimanjem međunarodnih standarda (ISO 14718 i ISO 6651).
    Jedini međunarodni standard za ispitivanje sadržaja mikotoksina u hrani koji do sada nije preuzet kao nacionalni standard je: ISO 14674:2005, Milk and milk powder – Determination of aflatoxin M1 content – Clean-up by immunoaffinity chromatography and determination by thin-layer chromatography. Napominjemo da Evropska organizacijaza standardizaciju (CEN) nije preuzela ovaj međunarodni standard.
    Objavljene srpske standarde za ispitivanje sadržaja mikotoksina u hrani koji su navedeni u tabeli 1 izradile su tri komisije za standarde koje su obrazovane kao stručna radna tela Instituta za standardizaciju Srbije za određene oblasti standardizacije:
    1. KS E034-5, Mleko i proizvodi od mleka
    2. KS E275, Analiza hrane – Horizontalne metode
    3. KS E034-10, Hrana za životinje

    SRPS EN ISO 14501:2010 (en) Mleko i mleko u prahu — Određivanje sadržaja aflatoksina M1 — Prečišćavanje imunoafinitetnom hromatografijom i određivanje tečnom hromatografijom visoke performanse
    Standardom se utvrđuje metoda za određivanje sadržaja aflatoksina M1 u mleku i mleku u prahu. Granica detekcije je 0,08 µg/kg za punomasno mleko u prahu, tj. 0,008 µg/L za rekonstituisano tečno mleko. Metoda se takođe primenjuje za mleko sa niskim sadržajem masti, obrano mleko, mleko u prahu sa niskim sadržajem masti i obrano mleko u prahu.

    SRPS EN ISO 14675:2008 (sr) Mleko i proizvodi od mleka – Smernice za standardizovani opis kompetitivnih imunoenzimskih ispitivanja – Određivanje sadržaja aflatoksina M1
    Ovaj standard daje smernice za korišćenje skrining metoda za određivanje sadržaja aflatoksina M1 u mleku i proizvodima od mleka, koje se zasnivaju na kompetitivnim enzimskim imunoesejima. U zakonodavne svrhe, pozitivni rezultati enzimskih imunoeseja zahtevaju potvrđivanje opšte prihvaćenom referentnom metodom.

    David
    Član 8.626 19-03-2013

    Ovaj tekst je upravo i napisan zbog takvih mišljenja koje je izneo g. Jović u svom komentaru. Tu se zapravo vidi koliko mi ne razumemo problem a upravo zbog toga se i stvorila ovakva afera sa aflatoksinom. Problem su po mom ličnom mišljenju uplitanje politike u nauku i navala kvazi stručnjaka koji nisu bili u stanju da predvide i spreče ovo što se dogodilo u prethodnom periodu. Gde je bio glas nauke kad se usvajao pravilnik (čitaj prepisao od EU) sa 0,05 μg/kg aflatoksina i šta je urađeno po pitanju monitoringa aflatoksina u stočnoj hrani i mleku od tada pa do njegovog „otkrića“ nedavno? Zašto su laboratorije slale izveštaje o analizama stočne hrane gde su u pojedinim slučajevima nivoi aflatoksina bili i do 10 puta veći od dozvoljenih a pri tome nisu davali nikakvu preporuku a kamoli reagovali? Pa odgovor je jednostavan – nauku ne zanima privreda niti ima dodirnih tačaka sa njom jer je ona nažalost ne finansira nego država.

    Šta su posledice na terenu? Zaustavljen otkup mleka kod malih proizvođača, snižavanje cene sirovog mleka od strane pojedinih mlekara, zbog zaustavljanja otkupa pojedini proizvođači neće imati prava na subvencije po litri mleka, plaćanje skupih mikofiksatora koje su mlekare obavezale svoje kooperante da koriste iako im je tržišna cena višestruko niža, plaćanje skupih analiza mleka i stočne hrane na prisustvo aflatoksina o svom trošku, itd.

    Da li je problem rešen? Ni najmanje, nije se odmaklo od tačke gde smo bili na početku afere. Analizama nije obuhvaćeno ni 5% farmi sa kojih se otkupljuje mleko a da ne govorimo o tome da se celo vreme raspravljalo o aflatoksinu u mleku a ostali mlečni proizvodi nisu ni spomenuti (npr. sirevi) iako se zna de se aflatoksini vežu za proteine.

    Zašto je mleko toliko problematično? Pa zato što mleko piju deca a pozivajući se na  zdravlje dece i lomeći se na leđima seljaka je najlakše zaraditi poneki politički bod. A političari i stručnjaci koji su se odjednom pojavili a nismo ni znali da su toliko kompetetni, prepucavajući se oko stvari koje ni njima nisu baš najasnije, ostavili su naše potrošače, priparne proizvođače i prerađivače da se čude i čekaju da i njima neko objasni šta se dešava. Nisu dugo čekali, osetili su na svojim džepovima svi oni samo ne i oni koje ovi „neobavešteni“ plaćaju.

     

    Toliko za sada…

    David
    Član 8.626 19-03-2013

    Zaboravio dodati: Puna podrška članku koji je napisao g.  Nedim. Ovo je veliki doprinos razumevanju problematike, napisano je na nivou da je svako može razumeti.  Da je bilo više ovakvih ljudi koji su se uključili na vreme problem bi se rešio a ne bi bilo ovoliko halabuke i ogromnih ekonomskih gubitaka. Osim toga potrošači bi imali jasnu sliku šta se događa i videli da nauka ima rešenja za problem.

    Dakle, trebalo bi da dozvoljena koncentracija bude 0,5 μg/kg mleka a zajedničkim naporima svih koji mogu dati doprinos, boriti se za stvaranje uslova kako bismo dostigli nivoe ispod 0,05 μg/kg mleka. Ovo je dugotrajan proces i ne mogu ga rešiti isključivo primarni proizvođači bez pomoći struke i  nauke koja i postoji da bi njima bila na usluzi.

     

    Zdravko
    Glavni urednik 19-03-2013

    @mlekar Imate li vi informaciju da je neko struku pitao o granici 0,05 μg/kg. Naše državno opredjeljenje je da brzim vozom idemo u EU, zato pravilnike usvajamo na kile.
    Prema pravilima akreditacije laboratorijama nije dozvoljeno da davaju preporuke.

    Prema Zakonu o bezbednosti hrane proizvođač je odgovoran za bezbednost proizvoda koji iznosi na tržište. I ovaj zakon je donešen usklađivanjem sa EU. Ovo pištem kao komentar na informaciju da je samo 5% farmi obuhvaćeno analizom. Liberalizovali smo sistem kontrole, zakonodavac je dao veliko proverenje proizvođaču, ali kada se desi greška jedino prepoznajemo državu kao krivca.

    Potpuno se slažem sa vama o otuđenosti nauke od prakse. Prosto mi je nevjerovatno koliko država ulaže para u našu nauku i da je uopšte ne interesuje šta dobija za uzvrat. Što je najgore ne zna ni šta želi sa tom naukom.

    @jovic Nadam se da sam vas dobro razumio da ste ironično pisali o sistemu koji ne poštuje male proizvođače. Mislim da se moramo grčevito boriti za te male proizvođače, jer su oni jedino naše što je ostalo u ovoj državi. Zar treba da dozvolimo da razni lobiji iskoriste ovu glupost oko aflatoksina da nam unište ovo malo proizvođača mlijeka što imamo.

    Još jednom podržavam potpuno Nedimov zaključak. Moramo se truditi da smanjimo granicu, ali za to treba vremena.

    David
    Član 8.626 19-03-2013

    Poštovani Zdravko ne slažem se sa prvim delom vašeg komentara. Naime, seljaci su hranili krave (najveći deo obroka, ako ne i celi) svojom hranom a ne hranom koju su kupili od proizvođača stočne hrane, odnosno mešaona. Zato prema članu 47 Zakona o BH, pošto nemaju HACCP i ne moraju vršiti analize.

    Subjekti u poslovanju hranom dužni su da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP).

    Član 9

    Ako postoji osnovana sumnja da bi hrana ili hrana za životinje mogla predstavljati rizik po zdravlje ljudi ili životinja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zdravlja dužni su da obaveste javnost o prirodi rizika po zdravlje.

    Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da sadrži podatke o hrani ili hrani za životinje, odnosno vrsti hrane ili hrane za životinje, riziku koji ona predstavlja, kao i mere koje se preduzimaju ili će se preduzeti kako bi se sprečio, smanjio ili eliminisao rizik.

    A da ne govorimo o Programu upravljanja kriznim situacijama koji ne funkcioniše.

    Moje je pitanje, gde su bili zaduženi za sprovedbu ovog zakona i zašto je apsolutno celi sistem zakazao?

    Samo pokušavam skrenuti pažnju na pogrešno mišljenje koje vlada da su seljaci krivi što se to dogodilo sa aflatoksinom. U celoj priči je njihova krivica zanemarljiva ali su najviše platili. Zašto je Crna Gora zabranila uvoz stočne hrane proizvođača: 1. GEBI, Čantavir, Srbija; 2. FSH Komponenta,Ćuprija, Srbija; 3. FSH JABUKA, Pančevo, Srbija; 4. Hrana Produkt, Salaš Noćajski, Srbija; 5. Sto posto, Beograd, Srbija; 6. Inberg , Boljevci, Srbija; 7. AGRO GRNJA, Pivnice, Srbija; 8. Bukovica, Sombor, Srbija.?

    Zašto aflatoksin u ovoj hrani nije nađen prvo u Srbiji?

    Što se tiče drugog dela komentara u potpunosti se slažem. Velika je misterija zašto država izdvaja ogromna sredstva za finansiranje „nauke“ kakva je ona sada. Možda zato da bi smo potvrdili rezultate koji su poznati 50 godina ili čuvanja socijalnog mira naučne zajednice. Novac državnih obveznika završava u obliku naučnih radova koji skupljaju prašinu  i čiji rezultati nemaju svrhu osim da se prikupi po koji bod od strane istraživača?

    Dragoljub
    Član 6.161 19-03-2013

    Uz sva uvazavanja neophodno je brinuti se o bezbednosti hrane, ali treba postaviti pitanje o spisku od blizu tri stotine vestackih zasladjivaca i aditiva, za koje je medicinska struka u toj istoj zapadnoj evropi dokazala da su uzrocnici velikog broja oboljenja pre svega kod dece.  Jer su osvezavajuci napici i slatkisi,  gde se ti preparati najvise i koriste,  uglavnom namenjeni deci

    Zdravko
    Glavni urednik 19-03-2013

    @mlekar Prvo mislim da je veoma teško tvrditi da je svaki seljak koristio samo svoju hranu. Ovo uopštavanje sigurno ne stoji. Takođe sigurno nisam ni među onima koji misle da to što je neko seljak znači da živi životom pravednika. Seljačko sam dijete pa znam o čemu pričam.
    Mislim da pogrešno tumačite Zakon. Taman posla da to što neko ne mora da implementira HACCP znači da mu je dato pravo da stavlja u promet nebezbednu hranu. A nema drugog načina da dokažete da vam je hrana koju ste proizveli bezbedna osim da je analizirate.
    HACCP je namenjen prerađivačkoj industriji. To što neko ima uveden HACCP ne oslobađa ga zahteva da kontroliše bezbednost svojih proizvoda. Uvođenjem HACCP-a proizvođač dokazuje da je mogućnost proizvodnje nebezbedne hrane sveo na najmanju moguću (razumnu) meru. Dakle, uveden HACCP nije dokaz bezbednosti hrane. Ne postoji apsolutna kontrola, niti apsolutna bezbednost, niti će kada postajati. Razlog je što bi to bilo preskupo i praktično nemoguće uraditi.

    Dobro ste pomenuli sistem. Sve što ste rekli stoji. Zaista je nevjerovatno da u nepreglednom moru agencija koje smo napravili nema agencije za hranu. I poslije gomile seminara, odbora u kojima sam bio nisam od nekoga čuo suvislo objašnjenje ove činjenica. A u strategiji razvoja države se hrana navodi na prvom mjestu. Ne mogu da se otrgnem utisku da je sve što stoji iza izjava o proizvodnji hrane jedno veliko licemjerstvo. Radnika i seljaka je mnogo pa im mlati o nečemu što vole da čuju neće li se dobiti izbori.

    Milivoje
    Član 451 19-03-2013

    Postovani svi,

    ja predhodni komentar nisam pisao ironicno, vec krajnje iskreno.

    Zdravlje ljudi je na prvom mestu, pa tek onda politika, seljaci i ostalo.

    Pa valjda je u interesu proizvodjaca mlekia, pogotovu malih, da njihovo mleko bude ispravno i zdravo. Moze ministarstvo poljoprivrede da nivo afla-toxina poveca i jos 10 puta vise, ali sta vredi kada ja, kao i mnogi drugi, to mleko necemo koristiti. Jednostavno cemo ga zaobilaziti. Gde je tu potrosac i to da on bude zadovoljan i njegovo pravo da bira. Nece mi valjda ministarstvo narediti da moram da pijem mleko gde su oni povecali nivo ovog toksicnog agensa. Vodite se ekonomskom logikom. Ja sam slobodan covek i ja cu da bira, a ako mi se to onemoguci onda cu da apstiniram.

    Nije ovo prvi put da se narod navodi na patetiku, kao jadni seljaci, jadne krave… Trebolo je na vreme voditi racuna sta se desava sa osnovnom hranom za stoku. Ko to nije uradio glavni je krivac.

    Ja kao potrosac koristicu svoje pravo da biram i koristim samo ono za sto sam siguran da nije stetno.

    Ovo treba shvatiti kao krajnje iskreno i dobronamerno.

    nedim
    Član 8.619 19-03-2013

    gospodine Jovic,

    apsolutno se slažem sa vama, i ja bih najviše voleo da pijem mleko sa O% aflatoksina, da jedem jabuke sa O% olova, da pijem vodu sa O% arsena… ali je to nemoguće!

    najbolje predestilirana (očišćena) voda ima 99,9999% čistoću, a to znači da ima 1 ppm ili 1000 ppb-a (μg/Kg ) nečistoća. što dalje znači, da naše mleko ima 2000 puta manju koncentraciju aflatoksina 0,5 μg/Kg nego najbolje pročišćena voda što ima nečistoća!

    verujem da vam ovi brojevi ništa ne znače, možda baš i nisam izabrao najbolji primer…

    poenta je da šta god prinesete ustima, ima u sebi toxina, pesticida, teških metala, aditiva…  i ako ćete se voditi logikom apstinencije od „otrovne“ hrane… želim vam svu sreću i voleo bih da nas obavestite, ako ste pronašli savršeno čistu hranu, da je i mi možemo kupovati…

    ali, (uvek postoji ono „ali“) iako naša hrana, uvek ima nešto, postoji zakon koji kaže toliko i toliko je dozvoljeno… pa onda, po zakonu, voda ima arsena, ali je zdrava za pice! jabuke imaju olova, ali su zdrave za jelo! mleko ima aflatoksina, ali je zdravo za konzumaciju! (po starom zakonu)

    pravo pitanje je: ako bi evropska unija sada smanjila sve maksimalne dozvoljene količine otrovnih supstanci u hrani za jednu decimalu (primer: sa 0,5 na 0,05 ) da li bi vi istog momenta prestali da jedete svu tu istu hranu koju ste do juče jeli.. jer, danas je ta ista hrana proglašena otrovnom!?

    moj savet je: oscilacije koncentracija toksičnih supstanci u hrani se dešavaju, trebaju se držati pod kontrolom i spuštati na što niži nivo, ali i dalje tvrdim da tu nema mesta panici i apstinenciji…

    mada, mogu ja pisati šta hoću, možda ipak na kraju i nisam u pravu… tako da, na vama je da se brinete o vašem zdravlju…

    sve najbolje i hvala na čitanju i komentarima!

    David
    Član 8.626 19-03-2013

    Zdravko ŠumićPoenta je da su većina problematičnih proizvođača upravo mali proizvođači mleka a ne velike farme, što su analize i dokazale. Ja mislim da vi krivo shvatate stanje na terenu i položaj proizvođača. Pod broj 1 seljak nema pojma šta je to aflatoksin niti zašto stvara problem. Naravno kad mu je nivo obrazovanja takav da je prirodno da to ne razume. 2. Stručne službe na terenu takođe nemaju pojma niti interesa da preduzmu nešto povodom toga – jer nemaju sredstava ni kadrova, 3. Pošto ne znaju ništa o aflatoksinu ( to važi i za druge mikotoksine i kontaminenate i druge vrste životinja) prirodno je da i neće raditi analizu samoinicijativno, 3. Analiza stočne hrane na prisustvo afltoksina B1 košta 1800 dinara a mleka na M1 4500 dinara sa pdv. To iznosi 6300 dinara ili ekvivalentno 200 litara mleka za jedan uzorak. Mislite li da je jedan uzorak reprezentativan za svakog proizvođača?

    Upravo tu prestaje bilo kakva priča o bezbednosti hrane, HACCPu, Zakonu ili moralnoj obavezi tog seljaka da nešto uradi po tom pitanju. Sistem funkcioniše po principu „guramo ovako dok traje pa ćemo posle smisliti nešto“ i toga se pridržavaju svi u lancu from stable to table naravno sve zajedno sa Državom. Znate li da pojedini poljoprivredni inspektori nisu registrovali službeni auto po 11 meseci te idu na teren biciklom a inspekciju vrše preko telefona?. Sistem je totalno truo po svim nivoima i bilo bi super kad bi samo proizvođači mleka bili problem.

    JOVIC Potpuno vas razumem i logično je da tako reagujete kao što bih možda i ja da se radi o nekoj pojavi koju ne razumem. Isto to mleko smo pili do pre 2 godine a i posle promene Pravilnika a isto ga pije i 70% svetske populacije. Naravno da je moguće postići niže koncetracije ali za to treba volje i vremena a ovakvim tempom i organizacijom nećemo tako skoro. Pitate gde je tu potrošač i njegovo pravo. Pa za potrošača kao što i sami vidite nikoga nije briga ali zato finansiramo nefunkcionalni aparat koji je i doveo do ovoga. Kad poraste svest svih nas zajedno o našim pravima i obavezama preba sebi samima ali i drugima tada će se stvari popraviti.

    Milivoje
    Član 451 19-03-2013

    Ja nebih zeleo da me bilo ko pogresno razume. Afla-toksin je jako opasan, smatra se za najnezgodniji bioloski toksin. On je kancerogen, mutagen i teratogen. On se nakuplja u organizmu i deluje. U pitanju je najosetljiviji deo populacije: a to su deca, mladi i trudnice. Ne postoji bezbedna doza ovog toksina, svaka kolicina je potencijalno opasna. Ja necu da prozivam krivce niti da ukazujem na njih. Tu sam nemocan. Ali ono sto mogu i sto cu da ucinim je da ne koristim takvu hranu. To je moje pravo koje sam sebi dao.

     

    Zdravko
    Glavni urednik 19-03-2013

    @jovic Ne znam da li ste čitali moj post, ali evo ponoviću. Igra oko standarda je velika igra kojom razvijenije države žele da ograniče one nerazvijenije. Jednostavno postavite granice koje nerazvijeniji svijet ne može da ispuni i time postignete da gosp. Jović kupuje strano, a ne domaće mlijeko. Izgovor je ubjedljiv. Postane potpuno logično biti na strani EU standarda jer oni žele da zaštite naše građane.

    Da li će granica 0,5 mg/kg aflatoksina u mlijeku izazvati toksikoze stanovništva?
    Jasno je i pticama na grani da neće. Da je tako odavno bi se svi potrovali. Pa granica je smanjena tek prije dvije godine, a aflatoksin je sa nama otkako je civilizacije. Nedim87 je u svom komentaru rekao i to je tačno, ne postoji apsolutno bezbjedna hrana, niti je kada postojala, niti će kada postajati.

    @mlekar Pričate o sistemu (Državi) kao da je to Ero s onoga svijeta. Ko je sistem (Država)? Jesmo li Vi i ja Država? Nemislite li da nam je sistem loš zato što smo nas dvojica loši! Je li taj seljak što neće da ode u srednju školu Država, je li taj iz stručne službe što neće knjigu da otvori, da nešto nauči, Država. Lijepo li je za sve okriviti Eru s onoga svijeta.
    Nevjerovatno mi je da ste izvukli zaključak da je neko stekao moralno pravo da truje ljude. Država je loša te samim tim svako stiče moralno pravo da truje ljude. Nadam se da niste ovako mislili nego da ste napravili lapsus. I sami znate da je analiza samo kraj čitavog procesa. Analiza ne popravlja ništa, ona samo pokazuje kako smo i koliko smo znali upravljati proizvodnjom. Ali, pošto nekoga mrzi da se obrazuje (odnosno Država mu nije dovukla učitelje u dnevni boravak), onda je stekao moralno pravo da truje ljude.
    Nećete vjerovati, ali ja volim ovu Državu. Kakva je takva je, ali moja je, i ne bi je mijenjao ni za jednu drugu. Izgubljeni smo između novog nam kapitalizma da svemu novcem tražimo mjeru i zaostavštine komunizma da nam je država kriva što nam se ne ide u školu, što nam se knjige ne čitaju. Sve nam Država treba da servira i dostavi.

    Svjestan sam da sam ovo previše emotivno napisao. Ne mogu da gledam kako je ovaj narod izgubio nadu. Valja se boriti. Da mijenjamo sebe i svoje navike da bi napravili bolju Državu. Neće i ne treba da to neko radi za nas.

    Milivoje
    Član 451 19-03-2013

    Duboko sam zahvalan svim ucenicima foruma.

    U politiku se ne razumem niti hocu da se mesam. Neznam sta hoce EU, niti me to interesuje.

    Ono sto dobro znam je sledece. Covek moze da popije 5 litara mleka i pored opterecenosti stomaka nece mu nista biti. Trovanje afla-toxinom nije akutno trovanje, pa da coveku pozli, pa ode u bolnicu pa ga isperu i daju mu lekove. Da je tako bilo bi dobro. Trovanje afla-toxinom je hronicno trovanje. Znaci deluje na duge staze i polagano. A ko kaze da se nismo vec potrovali. Znate li da stanovnici Srbije spadaju u najnezdraviju naciju u Evropi. Broj malignih bolesti je u stalnom porastu i zadnjih godina se uvecava u visokom procentu. To su zvanicni podaci koje neko mozda ne zeli da vidi. Neznam cemu ovoliko ubedjivanje. Na kraju cu da dam jasan zakljucak: JA NECU DA PIJEM OVO MLEKO A KO HOCE NEMAM NISTA PROTIV.

    Mirjana
    Član 1.025 20-03-2013

    Kada sam videla da je tekst „glas nauke“ ja sam se obradovala, onda pročitala pa razočarala

    1. Totalno je više suludo da me neko ubeđuje sa jednom šoljom mleka – znate moja deca dnevno unesu mnogo više nego jednu šolju mleka – pa pored mlečnih proizvoda poješčće malo orašastih plodova, pa popiće neki čaj, pa će jesti meso, jaja, „zdravo“ voće i povrće. I sve je potaman, svaka ta namirnica je bezbedna 100% samo će ta šolja mleka biti „malo“ toksična ali pošto jetra nije preopterećena ona će to da preradi vrlo lako. Pa pogledajte statistike malignih oboljenja u Srbiji – moramo se boriti protiv svake potencijalne opasnosti-ja tu vidim „glas nauke“. Naravno da nećemo i ne možemo ići na totalno uklanjanje opasnosti – ali ako se nešto zove TOXIN onda je toxin i za njega se zna dosta dugo, između ostalog i „država“ zna za njega samo nas sad ubeđuje da nije TOXIN nego valjda MELEM.

    2. Zašto niko ne piše o Aflatoxinu tipa B, šta je sa mesom i jajima?

    3. Koliko je mlekara u svom HACCP planu imalo kao CCP koncentarciju Aflatoxina? Ima li u planu samokontrole u našim mlekarama aflatoxina? Koliko je veterinarskih inspektora uočilo da nema aflatoxina u CCP u mlekarama kada ih kontrolišu?

    4.Molim vas da više ne pozivate na patriotizam tako što ćemo kupovati i trošiti naše aflatoxično mleko. Nije fer. Pa iste te mlekare se godinama trude da obesmisle postojanje centralne laboratorije. Sami uzimaju uzorke, sami određuju kvalitet pa onda na osnovu toga plaćaju, kad im cena ne odgovara samo otkače proizvođače….a sada im žao malih proizvođača. Ko su mali proizvođači? Velike mlekare (da ih ne imenujem) odavno su otkačile male proizvođače. Pa znate li da se 1/2 proizvodnje mleka u Srbiji nalazi van tokova mlekara – to su mali proizvođači ali se njihovo mleko isto tako pije, pravi se sir i prodaje/preprodaje u plastičnim kantama i vozi po Srbiji. E pa mali/veliki sve su to proizvođači a svi smo mi potrošači.

    Stvar je vrlo jednostavna: Ima aflatoxina, to za nauku i struku nije ništa novo. Zato lepo kažemo: da imamo ga i imaćemo i u budućnosti. Postupaćemo tako i tako, kontrolisaćemo tako i tako, tad i tad, po rezultatima koje pratimo uspostavljamo dalje mere …i uvek pratimo, analiziramo, delamo, obaveštavamo svoje građane – i eto to je za mene država koju ću da volim

    Uslov broj jedan: stvarno Ministri poljoprivrede ne mogu biti pravnici, ekonomisti i naravno lopovi: oni znaju biti dobri menažderi ali znaje, savest i svest o značaju bezbednosti hrane im je „0“ i slovima nula.

    pozdrav

    mirjana

    David
    Član 8.626 20-03-2013

    Zdravko Šumić Poštovani Zdravko ja nisam pisao o moralnom pravu nego moralnoj obavezi i nisam napravio lapsus. Niste pravilno shvatili.  Pravo da neko truje nekoga nema niko. Pišem o svesti svih nas i našem mentalitetu, nismo spremni da se menjamo i prihvatamo neke tekovine civilizacije  koje nas drže ovde gde smo sada.

    Ja vas potpuno razumem i sve što ste napisali je tačno ali nije REALNO. Ja pišem o stvarnosti a vi o onome šta biste voleli da bude. Ja znam kakvo je stanje na terenu jer sam svaki dan u kontaktu sa tim seljacima, isto tako i sa većinom mlekara u Srbiji a ujedno sam i naučni radnik.

    Verujem da vi kao tehnolog niste upućeni previše (potpuno razumljivo) u funkcionisanje naše poljoprivrede ali tu vlada takav haos da je ovo samo primer šta će se dogoditi ukoliko se pojave neki slični problemi.

    Mi nismo ni u kapitalizmu a ni u socijalizmu već u bezkoncepcijskom stanju. Čisti kapitalizam bi rešio ovakve probleme brzo jer ozbiljan farmer sebi ne može dozvoliti aflatoksin u mleku zbog konkurencije. Isto tako u kapitalizmu nema farmera sa 1-10 krava kakvih je kod nas najmanje 30%. Da li možemo preskočiti 50 godina evropske istorije razvoja i biti u ovom trenutku u rangu sa Evropom i njihovim standardima. Ne možemo ali se možemo i moramo truditi da radimo najbolje što možemo. A seljaku za to treba pomoć, kontrola i usmeravanje- jer očigledno da ne mogu sami.

     

    Naravno da mislim da smo delimično krivi i vi i ja kao i svako drugi a naročito naučna zajednica i zato treba svako da radi na sebi.

    Zdravko
    Glavni urednik 20-03-2013

    @jovic Niko vas nije ubjeđivao da pijete ovo mlijeko. Cilj diskusije je bio objašnjenje da nema apsolutno bezbjedne hrane. I da to mlijeko koje ne želite da pijete nije ništa manje bezbjedno od bilo koje namirnice koju ćete jesti umjesto njega. Prema tome ne morate se pitati. Sigurno se trujemo svakim zalogajem hrane koju jedemo. Ne morate se razumjeti u politiku, igra oko standarda je vezana za ekonomiju.

    @mikadjo Ako ste u mom postu protumačili da sam nešto opravdavao patriotizmom odmah da kažem da patriotizam ne uzimam ni za kakvo opravdanje. Čak mislim da sam bio veoma oštar. Za sve ostalo što ste napisali već su argumenti napisani u prethodnim postovima tako da neću ponavljati.
    Ono što želim da kažem jeste da našim malim proizvođačima treba dati vremena da postignu tražene granice ili ćemo ih uništiti. U prethodnim postovima, a i u samom tekstu je navedeno mnogo argumenata koji govore da to neće ni najmanje uticati na zdravlje nacije. Evo još jednog. Gospodin JOVIC je u pravu. Aflatoksin se kumuliše u organizmu. Ako uzmemo da prosječan Evropljanin ima 35 godina, to znači se 30 godina trovao aflatoksinom iz mlijeka. Našim malim proizvođačima sigurno neće trebati 30 godina da se prilagode novim standardima. Moramo ići ka oštrijim standardima, mislim da se svi sagovornici ove diskusije oko toga slažu. Ono što je moje mišljenje jeste za to treba proizvođačima dati vremena i da se u međuvremenu ništa loše ne može desiti.

    @mlekar Čini mi se da smo sada sve usaglasili. Kada bi nam ovi što nas vode vodili diskusiju ovako kao što smo nas dvojica, da sagledamo svoje greške i saslušamo sagovornika, gdje bi nam kraj bio.

    nedim
    Član 8.619 20-03-2013

    poštovani,

    kao prvo, ja nisam pod uticajem politike pisao članak, kao što se nadam i da gospoda mlekar i šumić koje me podržavaju, takođe nemaju veze sa politikom.

    moji argumenti upućuju na zaključak da je naše mleko sigurno za upotrebu iako ima više aflatoksina M1 od evropskog standarda…što kaže gosp.šumić, citiram:

    „Da li će granica 0,5 mg/kg aflatoksina u mlijeku izazvati toksikoze stanovništva?

    Jasno je i pticama na grani da neće.“

    ako se vama ovaj zaključak ne sviđa… podsećate me na dete kome vršnjaci ispričaju da babaroga postoji, i onda to dete naveče čuje da nešto lupi u ormaru i svo prestrašeno ne sme da spava, plače vrišti… šta dete zna da u ormaru nema babaroge? onda dodju roditelji, ubedjuju ga, pričaju, pokazuju da nema babaroge… ali dete i dalje jeca, plače i ne sme da spava samo…

    u ovom našem slučaju, verovali ili ne, mi smo otkrili da nema babaroge! da nije toliko strašna situacija i da je samo miš napravio buku u ormaru… ako hoćete još da se cimate i plačete… to je vaše pravo ali ja za ovakve komentare bez argumenata, idem da spavam…

    zahvaljujem svima, izvinjavam se zbog sarkazma, ali mislim da je ovo najbolji način da opišem situaciju…

    ps. i da, baš mi je drago da su se gospodin Šumić i Mlekar najzad složili, da niste, hteo sam da vas zovem na kafu jer mi ponestaje mesta na forumu ; ) pozdrav!

    David
    Član 8.626 20-03-2013

    Zdravko Šumić I meni je drago, samo sam ja veći pesimista jer imam jako dobar uvid u stanje naše poljoprivrede a naročito mlekarske industrije. Političare ne treba pominjati jer se u Srbiji danas politikom uglavnom bave ljudi koji nisu sposobni da rade išta drugo, nisu proveli dana u privredi, a ne tako retko od škole imaju samo 15 minuta velikog odmora.

    Zato glas nauke treba da bude jači, naučna kritika da se čuje svaki dan a u ovakva pitanja o kojim diskutujemo uključiti i potrošače i proizvođače i prerađivače i to javno. Međutim politika se uvukla i u nauku tako da se i ona sama međusobno bori i bavi sama sobom.

    Samo oštro i objektivno!

    boško
    Član 547 20-03-2013

    Pitanje svima koji tvrde da smo i do sada pili toksično mleko u vreme dok je važio stari standard. Da li ste sigurni da je mleko imalo toliko toksina koliko je bilo dozvoljeno? Kako to da mleko u zadnjih dve godine nije imalo više od  0,05 μg/Kg  aflatoksina kada je na snazi bio oštriji standard? Šta je radio gospodin državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede koji je znao da je EU svojim proizvođačima mleka na 80 stranica napisala upustvo kako da postupaju u slučaju opasnosti od pojave aflatoksina u mleku, sem što je zapomagao kako nama niko nije dao takvo upustvo. Zašto i to nije preveo u Briselu kada je za vreme mandata direktora veterinarske uprave polovinu vremena proveo u Briselu upoznavajući se sa standardima i procedurama? Zašto nije napisao upustvo, ako mu je to bilo jednostavnije? Zašto gospodo branite nerad rukovodsta i struke koji su mogli i morali da spreče ovu bruku, moralno posnuće, ekonomsku štetu……?

    boško
    Član 547 20-03-2013

    Izvinjavam se, posnuće=posrnuće, u prethodnom postu.

    nedim
    Član 8.619 21-03-2013

    gospodine boss,

    apsolutno ih ne branim…čak šta više, da nisu zabrljali, mi se danas verovatno ne bi raspravljali i što je bitnije, jeli bi hranu sa manje rezidua…

    s obzirom da sam ja „niko i ništa“ po pitanju politike i državnog aparata… ne bavim se dotičnim osobama, već ono što pokušavam objasniti iz svog iskustva (a ono obuhvata rad u laboratorijama za sigurnost hrane širom balkana) jeste da:

    1)  iako imamo problem, nije smrtonosan, to se stano dešava u zavisnosti od proizvoda i od uslova (posebno ove dve godine koje su bile toplije nego inače, pa se gljivica bolje razvijala). treba raditi na popravljanju i snižavanju koncentracija toksina, ali definitivno ne treba apstinirati. to nisu ogromne doze, govorimo o blagim prelazima novog pravilnika u granicama starog…

    primer:

    po zakonu Republike Srbije, dozvoljena koncentracija olova u školjkama je:

    – 3.1.6. Školjke 1,5 mg/Kg;

    a u sokovima:

    3.1.14. Voćni sokovi, rekonstituisani koncentrovani voćni sokovi i voćni nektari(2), voćni sirupi i baza citrusa (u razreñenom stanju) 0,05 mg/Kg

    znači, dozvoljena koncentracija u školjkama je 1,5 mg/Kg a u sokovima 0,05 mg/Kg… 30 puta veća dozvoljena koncentracija olova je u školjkama!

    što dalje znači: u redu je da pojedeš pola Kg školjki sa 1,5 mg/Kg (total: 0,75 mg/Kg) ali ni slučajno ne smeš da popiješ pola litra soka sa o,o8 mg/Kg (total: 0,04 mg/Kg) mislim, koncentracija olova u soku prelazi dozvoljenu granicu! a to što u „totalu“ od pola Kg školjki se „otruješ“ 18,75 puta više! to je u redu…tako zakon kaže…

    kapirate ironiju? a ovakvih primera ima mali milion…

    u biti, iako školjke imaju mnogo veće konc.olova, ne želim reći da su školjke otrovne… apsolutno, već je poenta u:

    1) školjke su takve kakve jesu, prirodno imaju veću konc.olova…

    2) školjke ne jedemo svaki dan po 2 Kg…

    ok, ne želim više da vas plašim jer su ovo normalne stvari sa kojima radim svaki dan…

    prijatno… ; )

    boško
    Član 547 21-03-2013

    Gospodine Nedim, ostavite se školjki i drugih baba roga. Pričamo o mleku i nemaru odgovornih. Moja unuka koja sada ima 2,5 godina svakoga dana popije 0,6 litara mleka, školjke još nije ni probala. Hoće li ona moći da rađa za dvadesetak godina? Kako Vi znate da ona već nije popila smrtonosnu dozu za svoje potomstvo? Nemojte više relativizovati problem, koji nije smeo da se desi, da su stručnjaci, pre svega u ministarstvu poljoprivrede radili svoj posao. Ni ja ne govorim o politici, ministar nije morao da zna, i danas ne zna, govorim o državnim sekretarima, načelnicima, licenciranim inspektorima…

    mirjana
    Član 7.420 22-03-2013

    G-dine Boss,

    ako Vi imate unuku, imace i Vasa unuka, jer mleko nije nista losije no sto je bilo stotinama godina unazad ( hiljaditi put ista prica).  U celom slucaju , po meni, ipak je veliki problem sto uopste nismo ustanovili stvarnu koncentraciju toksina, jer nase laboratorije nisu ni u mogucnosti da ga odrede.

    boško
    Član 547 22-03-2013

    Gospodine Lira, grešite, mleko nije isto stotinama godina u nazad. Ja sam odrastao na mleku koje nam je u kuću donosio mlekar za koga pouzdano znam da nije koristio kukuruz u ishrani svoje krave. U zemlji je veoma malo bilo rasnih krava mlečnog tipa koje se hrane na jaslama čitave godine koncentrovanom hranom. Problem je što se godinama dozvoljavalo pa je postalo i navika, kukuruz koji nije dobar za piliće i ćuriće poješće svinje, a ako i one odbiju sigurno će poješće preživari. U međuvremenu su mlekare isforsirale ogroman broj mini farmi koje se hranom za svoja stada snabdevaju kod proizvođača stočne hrane, a ovi su u potpunosti usvojili prethodnu filozofiju o preživarima. Ministarstvo poljoprivrede nije ni čulo da se „bolesni“ kukuruz može upotrebiti i za proizvodnju bio goriva, proizvođači zeolita zatvaraju rudnike, „stručnjaci“ sve to posmatraju i čude se odakle naiđe ovako velika vrućina nekoliko godina unazad i navijaju da amerikanci i kinezi smanje emisiju ugljendioksida.
    Gospodine Lira,stvarna koncentracija toksina je nebitna, ne znači da mleko treba da ima 0,05 μg/Kg ako je na snazi oštriji standard, nego da u principu nema uopšte toksina (kao u Holandiji) a da u slučaju incidenta dogura do maksimalno dozvoljene količine. Tako bi moja unuka pila mleko sa prosečnom količinom aflatoksina 0,0005 μg/Kg kao što se pilo i više stotina godina unazad, možda bi bilo i nešto skuplje ali bi bilo sigurno zdravije. Ne mislite valjda da Amerikanci, Rusi i drugi gde važi manje oštar standard svakodnevno piju mleko sa 0,5 μg/Kg aflatoksina u mleku.

    nedim
    Član 8.619 22-03-2013

    da se još jednom predstavim,

    ja sam hemičar – analitičar, čiji je posao analizirati hranu i dobijati što tačnije rezultate zakonom zabranjenih rezidua (pesticidi, mikotoksini, teški metali) prema tome, nisam toksikolog i ne znam da li koncentracija od 0,5 će ubiti nekoga ili neće… ali sam odlučio da kontaktiram neke od toksikologa koje poznajem i njihove izjave o ovom problemu ću čim pre postaviti na forum.

    takođe, danas sam bio na sastanku sa jednim doktorom medicine i pitao ga o ustaljenosti oboljenja u srbiji izazvanih uticajem mikotoksina (i posebno aktuelnog aflatoksina M1) njegov izveštaj ću takođe postaviti na forum čim ga dobijem.

    zahvalio bih se liri na razumevanju i pokušaću da vam pojasnim. gljivica, aspergillus koja raste na žitaricama (pre svega na kukuruzu) pored kukuruza raste na slami u fazi raspadanja, na pšenici i ostalim žitaricama… pored njih raste na pasulju, pirinču itd.

    jedna  od prevencija za dobijanja mleka bez afla M1 jeste da poljoprivrednici ručno odstrane biljke zaražene gljivicom pre hranjenja stoke… u to pored kukuruza spadaju i stabljike pšenice, kao i slama (seno)…

    ne pokušavam da ih odbranim, to bi oni trebali raditi… i slažem se sa gosp. Boss-om, postoje odgovorni ljudi (proizvođači) koji vode računa o ovom problemu, rade na njemu i imaju manje aflatoksina u svom mleku. ali se ne slažem da se ovo „nikad nije desilo“ da, dešavalo se i dešavaće se… i ko vama može garantovati da i ako neko ne hrani krave kukuruzom, da ih hrani „zdravim senom“??? iskreno, nikada nisam video izveštaj analize takvog „prirodnog“ mleka ali ne bi me iznenadilo ako bi jedno takvo mleko tek probilo sve granice…

    dakle, nemoguće je imati apsolutnu nulu, i u proseku naše mleko je uvek imalo i imaće aflatoksina M1 … bez obzira koliko se oni trudili jer ako samo jedan zaražen klip kukuruza (ili pregršt zaraženog sena) upadne u vreću/jasle, toksin se rasprši i nemoguće je sad sve to fino očistiti i oprati… ali je moguće smanjiti…

    a generalno, nisu sva naša mleka na zabranjenoj granici 0,5 (prema poslednjim analizama tu su dva od 48 i to uz grešlu od 30% nisu definitivno prešla!)… imamo i mi mleko koje je ispod 0,05 (15 od 48)… ostali su između što je po meni, ako sebe mogu nazvati poznavaocem analitike toksina, za očekivati…

    hvala vam na čitanju i nadam se da ćete strpljivo sačekati mišljenja toksikologa i doktora.

    boško
    Član 547 22-03-2013

    Gospodine Nedim, zadržite se na svojoj struci. Saopštite analitičke rezultate i prepustite tumačenja drugima. Ako baš želite da anketirate toksikologe i doktore medicine pitajte ih kava je reakcija malih pilića (35- 50 gr telesne mase) kada se najedu buđave hrane? Koliki je mortalitet 3-4 dana posle, 20% ili 50%?. Pitajte ih koji su pilići preživeli. Ako nisu iz te struke, pitajte ih koliki je mortalitet pilića, koji nisu bili gladni, koji su odbili buđavu hranu? Ako neznaju odgovor, ja ću vam reći, mortalitet je kod tih pilića ispod uobičajenih procenata, sve dok ne ogladne. Ako im ne obezbedite ispravnu hranu, evo i njih ubrzo u grupi od 50%. Dekutantno bi bilo da se i ja poigravam brojevima, koja je masa pilića, koliko su dana preživeli, hoće li ikada nositi jaja, kolika je masa prasića, koliko će oni poživeti, da li deca imaju veću ili manju masu….
    Prihvatite geslo, kada se u vašim rezultatima pojavi bilo koja količina toksina objavite GREŠKU u proizvodnji i kontroli. Savest će Vam uvek biti mirna. Tumačenja rezultata ostavite drugima, ali zapamtite, uvek je greška u pitanju i tu nema opravdanja.

    nedim
    Član 8.619 22-03-2013

    zahvaljujem na komplimentu.

    dok čekamo mišljenje toksikologa, želeo bih da mi svi odgovorite samo sa DA ili NE na sledeća pitanja, čisto da ostali čitatelji shvate da smo ja i vi na istoj strani..

    1. aflatoksina na balkanu je uvek bilo (dok neko ne otkrije način da uništi sav poznati aspergillus na svetu). da li se slažete?

    2. koncentracija aflatoksina M1 u mleku se može smanjiti uz zalaganje odgovornih ljudi na svim nivoima. pogrešili su i trebaju se potruditi da uhvatimo evropski 0,05 standard. da li se slažemo?

    3. Srbija ima bolje uslove za rast i razvoj gljivice Aspergillus od severne evrope?  da li se slažemo?prema tome treba i više truda da bi se dostigla granica od 0,05, pa samim tim i više vremena da bi to postigli.

    4. FDA (food and drug administration) američka kompanija za hranu i lekove propisuje dozu od 0,5 μg/Kg aflatoksina M1. po njenim standardima se hrani skoro 2/3 ljudi na planeti (direktno ili indirektno) sa kancelarijama u preko 50 zemalja. slažemo se oko ovoga?

    5. analize našeg mleka iz holandije pokazuju da uz uračunatu grešku pri rezultatu, niti jedan od 48 uzoraka mleka se ne može smatratiti toksičnim prema FDA standardu što znači da bi ga 2/3 svetskog stanovništva konzumiralo kao savršeno zdravo. da li se slažete?

    6. američki stručnjaci koji godinama rade za FDA nemaju pojma i granicom od 0,5 μg/Kg truju dve trećine svetskog stanovništva (izeđuostalog i svog) iz političkih razloga? da li se slažete? naravno, šalim se sad malo… ali ne možemo osporiti njihovu stručnost, zar ne? jer da vi živite u americi, pili bi mleko sa 0,5 maksimalnom dozvoljenom granicom i ne bi mogli nikom da se žalite…zar ne? a naša mleka su u granicama njihovih standarda, zar nisu?

    očekujem vaš što kraći i direktniji odgovor zbog čitatelja koji se tek uključuju…

    Veselina
    Član 885 23-03-2013

    Normal
    0

    false
    false
    false

    EN-US
    X-NONE
    X-NONE

    /* Style Definitions */
    table.MsoNormalTable
    {mso-style-name:“Table Normal“;
    mso-tstyle-rowband-size:0;
    mso-tstyle-colband-size:0;
    mso-style-noshow:yes;
    mso-style-priority:99;
    mso-style-qformat:yes;
    mso-style-parent:““;
    mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
    mso-para-margin:0in;
    mso-para-margin-bottom:.0001pt;
    line-height:115%;
    mso-pagination:widow-orphan;
    font-size:11.0pt;
    font-family:“Calibri“,“sans-serif“;
    mso-ascii-font-family:Calibri;
    mso-ascii-theme-font:minor-latin;
    mso-fareast-font-family:“Times New Roman“;
    mso-fareast-theme-font:minor-fareast;
    mso-hansi-font-family:Calibri;
    mso-hansi-theme-font:minor-latin;}

    THE BIOSURVEILLENCE WATCH: WHAT WE ARE MONITORING
    We are often asked the important question of „what is the priority?“ when monitoring an entire world of biological activity.  As of today, here is the answer to that question, keeping in mind we are based in the with a bias towards those biological agents that are potentially capable of acutely disrupting dairy production infrastructure.  We use different prioritized reporting requirements for different clients / countries as appropriate/ politic party.
    This is operational reality from our point of view, which is obviously not „hot and s“.  It is always more interesting and exciting to talk about the most dramatically deadly strains of Aspergillus such as pathogens.  But therein is the bias in human communication behavior: death > high morbidity > mild cancer illness > largely illness.

    One of the biggest responsibilities for a operationally-minded biosurveillance analysts is to focus on realistic probabilities and ask the question, „so what?“

     „Увек сам читао више књига истовремено, а уз то пратио оно што је тек објављено. Генерално, све оно што сам читао у својој младости, као да нисам читао. И коју год од тих књига да сам кренуо да читам поново, читао сам је као нову и готово се ничег нисам сећао. И препоручујем свакоме ко мисли да је неку књигу читао, да је прочита још једном па ће се уверити да није.“
    Матија Бећковић“

    GUBIMO ZDRAVLJE DA ZARADIMO NOVAC, A ONDA GUBIMO NOVAC  DA VRATIMO ZDRAVLJE!

     

    boško
    Član 547 23-03-2013

    Gospodine Nedim, uporno se držite pogrešne linije, mirite se sa postojećim stanjem i možda nesvesno branite nemar.
    Posle katastrofe u Černobilju promenjeni su standardi, nije se vredelo buniti, stanje je za nas bilo objektivno, nismo mogli da menjamo nivo radioaktivnosti, osim selidbe u udaljene krajeve. Niko nije direktno u ovoj zemlji ozračen, doduše imamo danas mnogo veći broj obolelih od raznih vrsta zloćudnih tumora, možda nije kriv samo Černobilj, i drugi su nas častili radioaktivnim supstancama.
    A sada odgovori na postavljen pitanja, ne baš samo da ili ne:
    1. da
    2. da
    3. ne, treba više odgovornosti, vreme se meri danima
    4. sukob interesa, hrana i lekovi! Inače standard ne propisuje, neće isključiti sa tržišta mleko koje ima manje od 0,5 μg/Kg, nego maksimalno dozvoljava. Ako bi dozvolili više ne bi imali kome da prodaju lekove
    5. ne, mleko bi bilo na gornjoj granici dozvoljene količine aflatoksina po FDA standardu
    6. da, truju. Da živim u Americi kupovao bih holandsko mleko za unuku a ja bih pio viski, ne zato što je viski dobar, nego ne bih mogao da nađem šljivovicu (požegaču)
    Živeli!

    mirjana
    Član 7.420 23-03-2013

    G-dine Boss,

    kad pominjete sljivovicu, da li ste se zapitali ima li u rakiji mikotoksina, i od kakvog se voca rakija pravi.

    G- dine Nedim, ne nadjoh, pa Vas molim ukoliko raspolazete  podacima, pojasnite sta se desava sa aflatoksinom u proizvodima. Hvala za sve odgovore do sada.

    Veselina
    Član 885 23-03-2013

    Pošto  je ovo mix od glasa nauke , ja sam imala neku dobru okolnost od dedinog zarobljeništva , koji   je par godina, taj period proživeo u jednoj seoskoj regiji u Nemačkoj,  još iz onog doba postojala su saznanja da se ni rakija, a ni vino ne pravi od plesnivog voća i da se pazi na kace, da se ne bi stvorili uslovi, kako je on to govorio za  plesan. Znači nikada nije skupljao trulo i plesnivo….  ni u svojoj kući. Nemci veoma kontrolišu pivo zbog ohratoksina , koji takođe nije bezazlen. U vinu se veoma istražuje i postoje podaci i čitav model analitike podataka aflatoksina. I naravno u svim proizvodima od grožđa. Ja se nadam da će nam doktorska teza gospodina Nedima biti dostupna, očekujem da nam da podatke i link, i  ja ću sa zadovoljstvom pročitati.

    boško
    Član 547 24-03-2013

    Gospodine Lira, hvala na upozorenju, primetio sam da kada popijem litru šljivovice imam problema. Nisam znao šta je u pitanju, sada znam da su u pitanju aflatoksini. Da li da pređem na viski?

    Dragana
    Član 8.423 24-03-2013

    Poštovane kolege,

    Zaista sam vam zahvalna na ovim divnim komntarima ! Ni  “ Radovan III “ -(predstava) me nije ovako nasmejao ! Šalu na stranu,problem je zaista prisutan. Mom kolegi hemičaru moram reći da sam i ja godinama radila u mlekarskoj industriji i da rezultati ni izdaleka nisu bili ni na drugoj decimali sa cifrom 5. To mogu potvrditi laboratorije koje su ranije radile ove vrste analiza ranijih godina. Za decu, kao što znate, rezultat mora iznositi upola manje-0,025 i to nisu propisali u EU iz šale, već sigurno iz zdravstvenih razloga. A kakve su vrednsti  u Americi propisane  za dečju hranu ? Ako imate odgovor, rado bih saznala.Puno pozdrava !

     

    nedim
    Član 8.619 26-03-2013

    Lira, da imam podataka ali ne mogu ih izneti na ovaj forum (u javnost) ako mi ostavite mail, mogu vam privatno odgovoriti na ovo pitanje.

    veselina, naravno da ću vam priložiti svoj rad. Analitička hemija je u pitanju, ali s obzirom na iskazanu zainteresovanost, biće mi zadovoljstvo!

    Boss, ma kakvi aflatoksini u sljivovici, samo je vi nastavite piti. Doduše, hoće čoveku da bude muka kad malo pretera ali, nemojte da nam mlade generacijama pomisle kako je viski bolji od naše domaće šljivovice? (šala ; )

    dg.jankovic, nisam pri materijalu, ali pokušaću naći FDA granicu za mlečnu dečiju hranu pa vas obavestiti.

    ugodan ostatak dana!

    Slobodan
    Član 8.673 26-03-2013

    Voleo bih i ja da vidim ovaj tekst o aflatoksinu – Glas nauke.

    Hvala.

    mirjana
    Član 7.420 27-03-2013

    delestina@gmail.com,

    hvala.

    Mita
    Član 1.790 02-04-2013

    Ово је још један од поразних резултата деловања хемијске пољопривреде на земљиште,биљке,животиње и људе.

    Да су се на време питали стручњаци разних профила овај циркус би био веома умањен у време кад су гајене биљке(„криве“ за ношење заразе) имале 5-7 листова.

     

    Dragana
    Član 8.423 17-04-2013

    Poštovani ,

    Šta bi sa ovom našom temom ? Da li je zavladao “ ćutanjac “ ili mi se samo pričinilo ? Nečuh na vestima novotarije o starotarijama-da li su vrednosti umanjene, uvećane i koje su danas važeće ? Da li su analize iz Holandije dešifrovane ,tj. koji je broj koja mlekara ili sve to više nije bitno?

    Pozdrav !

     

     

     

     

     

     

  • Autor
    Članci
Odgovor na: Aflatoksin M1 u mleku i mlečnim proizvodima – Glas nauke

Napišite komentar


<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">

Aktuelno  |  Štampa