Aflatoksini su najtoksičnija podgrupa mikotoksina. Sintetizuju ih plesni roda Aspergillus. Te plesni su u prirodi vrlo raširene. Aflatoksini su istaknuti hepatotoksini i do sad najpoznatiji kancerogeni agensi. Aflatoksin B1 je najpoznatiji predstavnik. Ljudi su tom toksinu izloženi konzumacijom žitarica, a posebno kikirikija i drugih orašastih plodova. Takođe se toksični metaboliti aflatoksina (među njima i aflatoksin M1) mogu naći i u životinjskim proizvodima, mleku i mesu, ukoliko je prethodno stočna hrana bila kontaminirana plesnima.
Zašto mi imamo povećan sadržaj aflatoksina M1?
Ono što je nama najinteresantnije po pitanju ove plesni je to da ona živi u umerenom i toplom klimatskom pojasu (u koji, između ostalog, pored Amerike, Portugala, Kine, Brazila, Meksika i sl., spada i Srbija). Zašto se ovo navodi? Zato što ove države dele pravilnik o koncentraciji aflatoksina M1 u dozvoljenoj koncentraciji od 0,5 μg/Kg (ppb). I mi, kao i navedene države, uvek smo imali i imaćemo problem povećane koncentracije navedenog toksina u proizvodima. Ne možemo pratiti standarde severno-evropskih zemalja i Kanade na čijoj stočnoj hrani plesan Aspergillus, zbog hladnije klime, generalno se dovoljno ne razvija pa samim tim i ne mogu imati povećane koncentracije, što i nije neka novost i ne treba da nas plaši, jer mi godinama imamo njihovu blago veću koncentraciju, za koju se treba truditi da se održava u prihvatljivim granicama ali ne i plašiti se i dizati paniku.
Jedan od primera je i Listerija (bakterija) koja živi u hladnim uslovima skandinavskih zemalja i oni imaju strašan problem sa njom. Ali ta bakterija se apsolutno ne pojavljuje u našim proizvodnim uslovima (opet zbog klime) i našim zakonima ona se kontroliše ali vrlo retko se može naći i još ređe, napraviti problem. Pa tako, ne mogu isti zakoni o listeriji važiti kod nas i u skandinavskim zemljama.
Šta uopšte znači ta koncentracija 0,5 i 0,05 μg/Kg?
0,05 μg/Kg u prevodu brojeva izgleda ovako:
50 molekula aflatoksina M1 u 1.000.000.000.000 (trilion – ili hiljadu milijardi) drugih molekula!
Znači, na svakih 20.000.000.000 (dvadeset milijardi) molekula, postoji samo jedan molekul aflatoksina!
Ovo su veoma, veoma niske koncentracije. Postoji samo nekoliko akreditovanih laboratorija (laboratorija sa svom potrebnom dokumentacijom o ispravnosti i tačnosti rezultata) pa čak i one imaju grešku pri rezultatu od 30%. To znači da ako dobiju rezultat 0,05 μg/Kg (ppb) onda moguća stvarna vrednost može biti 0,065 a može biti i 0,035 μg/Kg. To dalje znači da jedno isto mleko, testirano u Nemačkoj i Holandiji, može da pokaže dva rezultata, jedan da bude 0,060 μg/Kg i da bude loše a u drugoj rezultat može biti 0,040 μg/Kg i da bude dobro, tj. jedno isto mleko može biti ujedno i „zdravo“ i „otrovno“. Nije baš logično, zar ne? U slučaju Nemačke i Holandije se govori o jako sofisticiranoj opremi (LC-MS/MS) dok kod nas i u državama balkana, metode i aparati za određivanje su stariji i neprecizniji, što dovodi do greške u tačnosti rezultata i od 100% pri čemu, jedno isto mleko analizirano u Srbiji može imati 0,04 μg/Kg i da bude u redu a druga metoda/aparat npr.u Bugarskoj da pokaže 0,08 μg/Kg i da bude proglašeno zdravstveno neispravnim te zabranjeno za uvoz. Zbog ovakvih nepravilnasti, naše mlekare su već trpele nepotrebne štete.
Zato se ove koncentracije, zakonom propisane, još nazivaju i zamišljene granične vrednosti. To znači da ako koncentracija štetnog toksina u proizvodu malo pređe tu granicu onda dobijamo podatak da „nešto nije u redu“, ali ne i da je visoko toksično, otrovno i opasno po život, u tom slučaju se govori o jako visokim koncentracijama što bi u slučaju aflatoksina podrazumevalo 100, 1000 ili čak 10.000 puta veće koncentracije. Mali prelazi (kao u našem slučaju) podrazumevaju da se proizvođaču treba skrenuti pažnja na problem, pokušati ukloniti problem i smanjiti nivo štetnih supstanci ispod ograničenja.
Koliko je aflatoksin stvarno toksičan i od čega zavisi njegova toksičnost?
Za aflatoksine se kaže da su jako toksični jer njihova mala koncentracija izaziva oboljenja. Sada treba definisati šta je to mala a šta velika koncentracija? Mala koncentracija je nekoliko μg/Kg (mikrograma po kilogramu) dok na primer, i nitrati su na listi zakonom zabranjenih supstanci u visokim koncentracijama ali po pravilniku, njihova maksimalna dozvoljena koncentracija je 3.000 mg/Kg (miligrama po kilogramu) što je doslovno 60.000.000 (60 miliona) puta veća dozvoljana koncentracija od aflatoksina. U ovom slučaju, nitrati nisu jako toksični zbog teorije o „odnosima brojeva“ ali u praksi, ako jedete spanać, sa 3.000 mg/Kg nitrata (a da to ne znate jer domaći, sveži jarko zeleni spanać nekada zna imati i po 4.000 mg/Kg nitrata) doslovno se trujete više nego kada pijete mleko sa 0,5 μg/Kg aflatoksina M1. (po zakonu o zdravstvenoj ispravnosti Republike Srbije).
Ovo ne treba da vas uplaši, jer opet govorimo o zamišljenim granicama za industrijsku proizvodnju i masovnu prodaju. Zlatno pravilo nutricionizma je: „jesti raznovrsno“! Uostalom, ko od nas svaki dan jede 2 Kg domaćeg spanaća?
Drugo, treba uzeti u obzir da naše podneblje je uvek imalo i imaće (zbog klime) veće koncentracije aflatoksina u hrani/mleku u odnosu na severne zemlje i prema tome, mi smo rezistentniji (otporniji na ovaj toksin) pa zakon od 0,05 μg/Kg da je toksično za nas koji smo rođeni i živimo u Srbiji baš i ne pije vodu.
Treće, niko nikada nije utvrdio, niti može utvrditi, koja je to tačna koncentracija aflatoksina (ili nekog drugog toksina) koja je dozvoljena a na duge staze nije baš opasna po ljudsko zdravlje iz par razloga:
– ljudi koji imaju veću telesnu masu su generalno otporniji na toksine;
– ljudi čiji preci, pa i oni sami redovno unose (podnošljive doze) toksina u svoj organizam, razvili su otpornost prema istom;
– neki ljudi jednostavno imaju jači imuni sistem;
– neki ljudi redovno konzumiraju voće i povrće (pravilna i zdrava ishrana) i njihov organizam je mnogo otporniji na uticaje toksina;
– da bi se utvrdio ovakav podatak , mora se uzeti 10.000 ljudi, trovati ih 30 godina sa tačno određenim dozama aflatoksina i meriti koliko će dugo da žive. Što je, morate priznati, ni malo humana stvar;
– i tako dalje…
Zaključak
Naše mleko i sva hrana koju konzumiramo, uvek je imala i imaće određene količine otrovnih supstanci (mikotoksini, pesticidi, teški metali) koje, naravno, treba držati pod kontrolom ali prema uslovima u kojima živimo i proizvodimo istu a ne kopirati norveške zakone, nego postavljati svoje koji nama odgovaraju.
Dakle, ne treba odustajati od prelaska na nivo od 0,05 μg/Kg koji će nam doneti zdravstvenu sigurnost i ekonomsku korist ali definitivno za to treba napraviti strategiju, edukovati proizvođače mleka i dozvoliti im da neometano dostignu ovu granicu. Prema tome, naš predlog je zadržati stari standard od 0,5 μg/Kg aflatoksina M1 za sada, a kretati se prema uspostavljanju 0,05 μg/Kg.
Takođe, ovom prilikom se obraćamo nadležnima u politici i zakonodavstvu, da imaju obzira prema našim malim i srednjim proizvođačima mleka. Oni koji neće biti u stanju da odmah dostignu nivo od 0,05 μg/Kg, biće primorani da prosipaju svoje mleko i posluju sa velikim gubicima što će prouzrokovati zatvaranjem istih. A oni koji ostanu u igri, imaće ogromne rashode na analizama koje su jako skupe (jedna analiza u Austriji košta 230 eura plus taksa od 22 eura).
Potrošači, da li mislite da je Dansko mleko zdravije od našeg, domaćeg mleka? Da, možda ima nešto niži nivo aflatoksina M1, ali prihvatenjem Danskog (evropskog) pravilnika o 0,05 μg/Kg aflatoksina, naše mlekare koje iz očiglednih i savršeno prirodnih razloga ne mogu da postignu 0,05 μg/Kg, biće ugašene i zatvarane. Ili pak, zbog jako skupih i intenzivnih kontrola neće više ostvarivati profit, takođe će se gasiti i na kraju ćemo da uvozimo mleko iz iste te Danske čiju proizvodnju već apsolutno nećemo moći da kontrolišemo. Molimo Vas da nam verujete i da podržite naše proizvođače mleka.
Glas nauke.
Nedim Ćućević Msc. prehrambenih tehnologija