Reklama

Berba grožđa na pojedinim plantažama u Srbiji počela je, zbog suše, ranije nego obično, očekuje se nešto manji prinos vinove loze, ali dobar kvalitet vina.

Berba vinskih sorti grožđa na Fruškoj gori počela je znatno ranije, a očekuju se nešto manji prinosi, izjavila je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nada Korać.

Od prošle sedmice u fruškogorskim vinogradima već se beru „šardone“ (Chardonnay), „neoplanta“, „traminac“ kao i nova sorta „panonija“.

„Visoke temperature početkom avgusta uslovile su brže isparavanje vode i prinudno sazrevanje zrna kao i povećanu koncentraciju šećera u grožđu na 20 i više procenata“, objasnila je Korać.

U ravničarskim delovima Vojvodine berba grožđa počeće nešto kasnije, jer je u mnogim vinogradima kasnila vegetacija, zbog niskih temperatura prošle zime, a ta kasnija berba daće i bolji kvalitet zrna.

Najveći prerađivač i mali vinari počeli berbu

Berba grožđa za potrebe proizvodnje penušavih vina na plantažama kruševačkog „Rubina“, najvećeg prerađivača u centralnom delu Srbije, počela je 15. avgusta, rekao je Tanjugu tehnički direktor te vinske kuće Dejan Debeljaković.

„Već smo obrali određene količine ‘šardonea’ i ‘pino nuara’ (Pinot noir) koji se zbog tehnološkog postupka beru pre pune tehnološke zrelosti“, objasnio je on.

Debeljaković je za ponedeljak 20. avgusta najavio berbu rane sorte grožđa „muska otone“ (Muscat ottonel) što je, kako je kazao, deset dana ranije u odnosu na prethodnu godinu.

On je dodao da se očekuje manji rod pojedinih sorti grožđa za oko 30 odsto kao direktna posledica niskih temperatura u zimskom periodu, a kasnije i suše i naglasio da je trenutno „zdravstveno“ stanje grožđa dobro, i da se može očekivati jako dobar kvalitet.

Berba grožđa ove godine ranije će početi i u aleksandrovačkoj Župi, kraju koji je poznat po velikom broju vinarija – više od 120 i zasadima vinograda na oko 3.500 hektara.

Jedan od vinara, Milan Spasić vlasnik vinarske kuće „Spasić“ kazao je Tanjugu da će berba grožđa u Aleksandrovcu ove godine početi dve nedelje ranije odnosno sredinom septembra, dok će se pojedine sorte poput „šardonea“ obrati i pre.

Iako će rod biti manji, Spasić kaže, da očekuje jednu od najboljih godina po kvalitetu.

Jović: Dobra godina za vinare

Enolog Slobodan Jović, mišljenja je, da će generalno, godina biti dobra kada je u pitanju rod grožđa i kvalitet vina iako je suša uzela danak, a sorte na pojedinim mestima podbacile.

Jović, koji je i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, rekao je Tanjugu da je do 30 procenata vina koje se proizvodi uglavnom u manjem broju velikih vinarija u Srbiji dobrog kvaliteta.

Problem kvaliteta našeg vina je u tome, što se oko 60 odsto proizvodnje nalazi u rukama malih, individualnih proizvođača na selu koji nisu ovladali visokom tehnologijom proizvodnje vina, ukazao je Jović.

On je napomenuo da je kvalitet vina određen vrstom vinove loze, prinosom i tehnologijom prerade grožđa i dodao da Srbija uvozi dosta vina, jer iz domaćih vinarija ne može da zadovolji sopstvene potrebe.

Prema Jovićevim rečima, Srbija je nekada imala 100.000 hektara pod vinovom lozom, a sada se ne zna da li imamo i petinu od toga.

On je upozorio i da „uvoznički lobi“ u Srbiji dopušta uvoz lošeg vina bez kontrole, što uništva i seče naše vinogradarstvo.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), prošle godine Srbija je uvezla vina za nešto više od 38 miliona dolara, a izvezla blizu 17 miliona dolara. Godišnja potrošnja vina po stanovniku je između tri i četiri litra.

U komori napominju da kvalitet srpskih vina stalno raste i da se u proteklih nekoliko godina broj vina sa geografskim poreklom višestruko povećao. Trenutno, u sistemu geografskog porekla imamo više od 160 vina.

Erdevički vinogradari: Ipak dobro vino

Đura Kubečka vinogradar iz sremskog sela Erdevik ima tri hektara pod vinogradom na kojem su zastupljene različite sorte grožđa namenjenih proizvodnji visokokvalitetnih vina. On kaže da ova godina baš i nije išla na ruku vinogradarima jer je zima bila duga i hladna a potom je nastupilo i izuzetno sušno leto.

Vinogradar Đorđe Borak, kaže da se posledice suše vide u vinogradima, i to posebno po izgledu bobica.

Dakle, ove godine rod grošđa biće manji za oko 30 procenata ali će, kako kažu erdevički vinogradari, kvalitet vina ipak, biti dobar.

Višak roda koji ne mogu preraditi u svojim podrumima naši domaćini prodavaće podrumu u Erdeviku koje je sada vlasništvo MK Komerca.

U zavisnosti od sorte očekuju da otkupna cena grožđa bude od 45 do 60 euro centi za kilogram.

Izvor: Tanjug, RTV

Napravi novu temu u “Aktuelnosti”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">