Izvor: http://www.ekologija.rs/
Autor: Željko Stanković
Ove vizije budućnosti ne izgledaju previše obećavajuće. Kao da su se ljudi pomirili sa tim da nam se ne piše dobro i prebacili svoje intelektualne resurse za „ne-daj-bože“ situacije. Ako čovečanstvo uđe u period toliko promenjene klime da se biljke više ne mogu gajiti pod tim uslovima, šta će se desiti? Naravno, prebacićemo ih unutra. Holandski bioinženjeri su došli na ideju da sasvim isključe prirodne uslove i kontrolišu zasad u unutrašnjim uslovima, pod veštačkim osvetljenjem, sa savršenom klimom za tu vrstu i preciznim navodnjavanjem. Oni žele eksperimentom da dokažu da na 100 kvadrata može da se proizvede hrane za 140.000 ljudi.
Sve to zvuči sjajno: efikasno navodnjavanje, bez pesticida, LED sijalice (koje će struju dobijati od sunca ili vetra), smešteno odmah pored pijace. Međutim, da li će biti podjednako ukusno, ili što je još važnije, podjednako hranljivo kao biljke koje rastu u prirodnim uslovima? Da li smo baš toliko sigurni da razumemo sve prirodne procese koji se dešavaju između Sunca, biljke, zemlje, pa na kraju i nas, da bismo se usudili da ih sve simuliramo? Iako se mnoga pitanja otvaraju u isto vreme neka ostaju otvorena. Kako ćemo naterati bogati, zapadni svet da manje baca hrane? Kako ćemo prebaciti sadašnji sistem distribucije hrane u novi, mnogo više zavisan od lokalnih izvora? Kada se reše ti problemi a i dalje bude potrebno, zatvorićemo se u hangare i gajiti paradajz pod ljubičastim LED sijalicama.
Drugačiju viziju moguće budućnosti poljoprivrede izraelski naučnici vide u oslobađanju ljudi od teškog fizičkog posla branja velikih količina voća i povrća i od dodira sa štetnim hemikalijama. Umesto nas, te poslove bi radili roboti koji će biti toliko usavršeni da će moći da beru čak i grožđe, paprike i jabuke iste boje kao i lišće oko njih. Takođe, moći će selektivno da prskaju biljke čime bi se smanjilo korišćenje pesticida za 80 odsto. Izraelski tim radi na specijalnim inteligentnim senzornim sistemima, jer plodove nije moguće svesti na jednu sliku. Raznovrsnost oblika, senke, boje, svetlost su faktori koji otežavaju neinteligentnom robotu da obere svaki plod sa zadate površine. Trenutni nivo sposobnosti robota je oko 80-85% obranih plodova, a cilj je 90%. Međutim, mnogi farmeri ne nameravaju da uvedu robote na svoje farme sve dok oni ne budu mogli da oberu 99% roda.
Dok se naučnici pravdaju povećanjem populacije i samim tim, potrebom da se efikasnije iskoristi obradiva površina, u njihovu studiju nije uključena zaposlenost populacije. Ne možemo svi pritiskati dugme za pokretanje robota. Ne znam da li je u meni problem, ali ove vizije budućnosti ne izgledaju previše obećavajuće. Kao da su se ljudi pomirili sa tim da nam se ne piše dobro i prebacili svoje intelektualne resurse za „ne-daj-bože“ situacije. Zašto se ne fokusirati na sprečavanju situacije u kojoj bi bili prisiljeni da se preselimo unutra, i na kraju, zašto sprečavati plaćanje čoveku za pošten rad, ma koliko težak on bio?