Srbija 1. septembra dobija status pridružene zemlje EU, kada automatski na snagu stupa i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, piše Blic.
„Zadatak ove vlade jeste da se izbori za rešenje koje bi odložilo primenu dela Sporazuma sa EU o stabilizaciji i pridruživanju koji se odnosi na prodaju zemljišta strancima pre ulaska u Evropsku uniju“ – kaže za “Blic” zamenik predsednika skupštinskog Odbora za evropske integracije Laslo Varga.
„Za građane to neće značiti ništa posebno. Međutim, počinje da teče rok od četiri godine, po čijem će isteku stranci moći da kupuju zemljište u Srbiji pod istim uslovima“ – kaže Varga i ističe da je Srbija 2008. godine prihvatila veoma nepovoljne uslove prodaje zemljišta strancima.
Tadašnji tim pristao je na to jer se verovalo da bi Srbija 2016. godine mogla da postane punopravni član EU.
Varga podseća da je mađarski parlament u decembru prošle godine usvojio amandman na Ustav kojim je strancima zabranjena kupovina poljoprivrednog zemljišta.
Brisel nije gledao na takvu odluku sa odobravanjem pa su Mađari na referendumu odlučili da ipak neće strancima prodavati poljoprivredno zemljište.
Milan Prostran, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, kaže da su minimalne šanse da Srbija promeni uslove, ali da one postoje.
„Možda će moći u okviru poglavlja o poljoprivredi da se napravi neki pomak. Najkasnije u naredne četiri godine to treba da zatražimo ako ne želimo da nam se ovaj privredni resurs ne rasproda po veoma niskim cenama“, kaže Prostran i podseća da u slobodnoj prodaji ne bi bilo državno obradivo zemljište, već ono koje pripada seljacima, kompanijama i zadrugama.
„Zemlje iz našeg okruženja sigurno su imale debele razloge kada su tražile da taj period bude što duži od datuma ulaska u EU, a jedan od najvažnijih je relativno niska cena zemlje u novoprimljenim državama EU“ , kaže Prostran
Usklađivanje zakona sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju
U članu 63, tačka 2, definisano je da će Srbija u roku od četiri godine od trenutka stupanja na snagu SSP morati da uskladi odredbe Zakona o poljoprivrednom zemljištu, odnosno osigurati isti tretman pravnim i fizičkim licima EU kakav imaju građani Srbije po pitanju vlasništva nad zemljom i nepokretnostima.
Izvor: B92