Izvor: PKS

Cilj primene zakona o bezbednosti hrane i sistema Hasap jeste da se garantuje mikrobiološka, hemijska i fizička bezbednost proizvoda, izjavio je Nenad Budimović iz Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije. Nenad Budimović je rekao da će primenom Hasap sistema (Program analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka) hazardi u toj oblasti biti svedeni na najmanju moguću meru. „Hasap sistem mora da se shvati kao jedan alat za lakše poslovanje, a ne kao namet na naše proizvođače“, kaže Budimović. Inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o bezbednosti hrane počeće 10. juna, izjavila je juče načelnica Veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin. Budimović je objasnio da je Hasap sistem lako primenjiv i da je reč o tri vrste inspekcije – veterinarskoj, sanitarnoj i poljoprivrednoj u zavisnosti od vrste proizvodnje – da li je reč o restoranima, klaničnoj ili mlekarskoj industriji. On je podsetio da prema zakonu o bezbednosti hrane svi koji se bave proizvodnjom i preradom hrane od 1. januara 2009. su bili obavezni da primene Hasap sistem, da je učinjen ustupak u odnosu na manje po obimu posla objekte i da se zakon odnosio uglavnom na mlekare i klaničnu industriju. Međutim, u proizvodnji hrane u Srbiji postoji veliki broj objekata i oni ne mogu da budu izostavljeni od Hasap sistema, rekao je Budimović, navodeći da ima 4.500 objekata koji se bave proizvodnjom hrane. Ministarstvo poljoprivrede i trgovine saopštilo je 6. juna da objekti za promet hrane na malo nisu obavezni da uvode Hasap standard, već samo dobru distributivnu i higijensku praksu.