Rezultati novog istraživanja, sprovedenog u Sjedinjenim Američkim Državama, ukazuju na to da bi mogle.
Nalepnice koje otkrivaju koliki je klimatski uticaj određenih jela mogle bi da odvrate posetioce restorana brze hrane od konzumacije crvenog mesa, pokazala je nova studija sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama.
U kliničkom ispitivanju korišćen je reprezentativan uzorak američke nacije. Učestvovalo je 5 hiljada odraslih žena i muškara koji su podeljeni u tri grupe.
Prva grupa je bila kontrolna i učesnicima su prikazani jelovnici koji su imali samo oznake za brzi odabir na svim proizvodima. U drugoj grupi bile su osobe koje su dobile menije sa zelenim nalepnicama na obrocima od ribe, piletine i povrća kao aluziju na njihovu niži doprinos klimatskim promenama, a u trećoj ljudi koji su birali iz menija sa crvenim nalepnicama na jelima od crvenog mesa.
Na jelovnicima koji su promovisali pozitivnije izbore, iz perspektive klime, stajalo je sledeće: „Ovaj proizvod je ekološki održiv. Ima niske emisije gasova sa efektom staklene bašte i nizak doprinos klimatskim promenama.” Dok je na onima sa crvenim nalepnicama bilo ispisano: „Ovaj proizvod nije ekološki održiv. Ima visoke emisije gasova sa efektom staklene bašte i visok doprinos klimatskim promenama.”
Iz treće grupe, u sklopu koje je crveno meso negativno prezentovano, čak 23,5% učesnika više odlučilo se za održiviju hranu u poređenju sa kontrolnom grupom. U drugoj grupi sa zelenim nalepnicama 10% ispitanika više opredelilo se za ekološki opravdanije opcije.
Dakle, prema saznanjima autora, u želji da ljudi učine veći zaokret ka održivijoj ishrani, efikasnije je uputiti ih u loše strane njihovih odluka u restoranima, nego u dobre.
Takođe, potrošači koji su odabrali održivija jela svoje izbore ocenili su kao zdravije u odnosu na one koji su na one koji su odabrali neodrživiju hranu. Ovo je podržano i naučnim saznanjima: naime, prekomerna konzumacija crvenog mesa se povezuje sa višim rizikom od dijabetesa tipa 2, moždanog udara, raka debelog creva i umiranja.
Naravno, neće se svi složiti sa opisom korišćenim u ovom istraživanju: intenzivan uzgoj pilića takođe može da naruši našu životnu sredinu, a isto važi i za uzgoj ribe.
Ipak, stočarstvo je, prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) , odgovorno za 14,5% emisija gasova sa efektom staklene bašte. Udeo od 65% u tome pripisuje se govedima koja se uzgajaju kako za proizvodnju mesa, tako i mleka.
Najmanju grižu savesti prema planeti svakako treba da osećaju oni koji jedu povrće, i to pretežno lokalno uzgojeno.