Iako se govori da je proizvodnja organske hrane velika šansa za Srbiju, ukoliko želimo da uđemo u STO moraćemo da dopustimo promet genetski modifikovane hrane.
Nijedna od 159 članica Organizacije, od Rusije, preko naših suseda, do Latinske Amerike, ne sme da zabrani uvoz bilo kog proizvoda, piše sajt rts.rs.
Na primer, genetski modifikovan krompir, iako savršeno izgleda, po zakonu ne sme da bude na rafovima u srpskim prodavnicama. Sa članstvom Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji to će morati da se promeni.
Pomoćnica ministra trgovine Bojana Todorović objašnjava da se Svetska trgovinska organizacija ne bavi pitanjima proizvodnje.
„U tom smislu svaka zemlja, pa i naša, može da odluči šta želi, odnosno može da odluči da se proglasi zemljom koja neće proizvoditi GMO hranu i to je sasvim legitimno. Ono što je bitno za STO jeste da ne sme postojati zabrana prometa“, kaže Bojana Todorović.
Iako je na snazi veoma restriktivan zakon, u Srbiji je za sada 48 opština donelo i deklaracije o zabrani uvoza i prometa takve hrane.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić ističe da sva dosadašnja istraživanja, koja su vršena na životinjama, ukazuju da postoje štetne posledice već u prvoj generaciji eksperimentalnih životinja u vidu alergija.
„U drugoj generaciji negativni efekti su u vidu promena na unutrašnjim organima, u trećoj generaciji u vidu tumora, u četvrtoj je u pitanju besplodnost“, kaže profesor Ševarlić.
Istraživanja su vršena u britanskim i ruskim laboratorijama, a najnovija, koja su trajala dve godine, rađena su pod rukovodstvom profesora Serolinija u Francuskoj.
GMO podelio kontinente
Genetski modifikovana hrana je podelila i kontinente – Ameriku i Evropu. Za razliku od Sjedinjenih Država, Evropa je restriktivnija, a protiv genetski modifikovane hrane bori se svaka zemlja pojedinačno.
Francuzi donose lokalne zakone, a Nemci imaju oštru kontrolu uvoza. Evropa za ishranu dozvoljava 50 genetski modifikovanih biljaka, koje su registrovane, ispitivane godinama i nisu pokazale nikakvu štetnost, a proizvodi su obeleženi. Oni koji se bave ispitivanjima, saglasni su da „genetski modifikovano“, ne znači nužno nešto loše.
Jelena Samardžić iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo kaže da veliki broj ljudi u Srbiji koristi terapeutike koje su proizvedene od GMO bakterija, a da možda to i ne zna.
„Pre svega mislim na insulin koji je, sav koji se koristi kod nas poreklom od GMO bakterija, kao i interferon i hormon rasta. Verovatno ni Mesija ne bismo sada gledali na televiziji da nije bilo tog hormona rasta koji je produkovan u bakterijama“, objašnjava Jelena Samardžić.
Za kontrolu hrane u Srbiji nadležno je Ministarstvo poljoprivrede, koje preko inspekcija uzima uzorke hrane. Ako se pokaže da je u uzorku više od 0,9 odsto genetski modifikovanog materijala, biljke se uklanjaju iz upotrebe ili se uništavaju.
IZVOR: RTS