Za sedam meseci iz Srbije je izvezeno poljoprivredno – prehrambenih proizvoda u vrednosti 1,57 milijardi dolara, a uvezeno za 781 miliona dolara, sa ostvarenim suficitom od 791,4 miliona dolara. Očekuje se da će i ove godine izvoz agrara doneti u zemlju od 2,7 do tri milijarde dolara
Suša je desetkovala ovogodišnji očekivani rod na njivama u Srbiji. Rod je umanjen gotovo za polovinu. Kada je reč o trgovini agrarnim proizvodima Srbije sa svetom u ovoj godini, nastavljena su dosadašnja pozitivna kretanja. To potvrdjuje i ostvareni izvoz za prvih sedam meseci ove godine u vrednosti od 1,57 milijardi dolara, što predstavlja rast od 5,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, uvezeno je robe u vrednosti od 781 miliona dolara, što je rast od 0,3 odsto u odnosu na isti period 2011. godine. Zahvaljujući postignutim rezultatima suficit Srbije u trgovini hrane sa svetom u posmatranom periodu je 791,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 12 odsto sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom 201,3 odsto. Izvoz hrane za prvih sedam meseci učestvuje u ukupnom robnom izvozu Srbije sa 25, a uvoz sa 7,1 odsto.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Vojislav Stanković ističe da se vrednost izvoza iz agrara Srbije i u ovoj godini može očekivati, da i pored suše, bude na prošlogodišnjem ili čak na nešto višem nivou. Po njegovim rečima predvidja se da će vrednost izvoza hrane u ovoj godini iznositi izmedju 2,7 i tri milijarde dolara. Istovremeno, suficit u trgovini hrane sa svetom trebalo bi da iznese oko 1,6 milijardi dolara.
,,Rastu izvoza posebno doprinosi rast cene hrane na svetskom tržištu, dok će fizički obim izvoza biti manji u odnosu na prošlu godinu. U periodu april – juli ove godine zabeležen je na svetskom tržištu ukupan rast cene hrane za sedam odsto. Dakle, rast cene hrane će prema prognozama Svetske banke biti nastavljen kao posledica suše i smanjene ponude hrane na svetskom tržištu. Tokom jula ove godine, posmatrano u odnosu na prethodni mesec, ostvaren je rast cene pšenice i kukuruza za 25 odsto pojedinačno, zatim šećera za 12 odsto i ulja od soje za pet odsto, odnosno soje za 17 odsto“, kaže Stanković.
Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom ove godine bili su žuti kukuruz u količini 1.582.000 tona u vrednosti od 387 miliona dolara, izvezeno je i 43.228 tona zamrznute maline u vrednosti od 81,4 miliona dolara, rafiniranog šećera od šećerne repe 85.115 tona je prodato u svetu za 78,4 miliona dolara. I rafinirano jestivo ulje od suncokreta, proizvedeno u Srbiji u količini od 40.927 tona u vrednosti od 55,9 milioan dolara prodato je u inostranstvu. Istovremeno izvezeno je i pivo u bocama po jedan litar u količini od 45.446 tona u vrednosti od 30,3 miliona dolara, kao i sveže jabuke u količini od 34.965 tona su izvezene za 23,9 miliona dolara. Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 527,3 miliona dolara, sa učešćem od 8,3 odsto u ukupnom robnom izvozu i voće i povrće sa ostvarenim, izvozom u vrednosti od 288,6 miliona dolara i sa učešćem od 4,6 odsto u ukupnom robnom izvozu.
Kada je reč o uvozu hrane, po rečima Vojislava Stankovića, tu dominira tradicionalno grupa ,,nekonkurentnih“ proizvoda, a to su sirova kafa u količini od 19.456 tona u vrednosti od 59,9 miliona dolara i sveže banane u količini od 27.821 tona čija je vrednost 22,9 miliona dolara. Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 163,7 miliona dolara (učešće u ukupnom uvozu je 1,5 odsto) i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 115,9 miliona dolara sa učešćem u ukupnom uvozu od jedan odsto.
Izvor: PKS