Na tradicionalnoj svečanosti, koja se svake godine održava u decembru, dodeljene su nagrade Vlade AP Vojvodine koje nose ime dr Zorana Đinđića. Glavnu nagradu “Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika i istraživača“ za izuzetne rezultate u oblasti nauke i istraživačkog rada sa teritorije AP Vojvodine, Ružica Đinđić uručila je dr Vesni Tumbas sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.
Nagradu “Najbolji student Univerziteta u Novom Sadu“ dobio je Nemanja Rakićević, sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, a uručio mu je predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić.
Nagradu “Dr Zoran Đinđić“ za najbolji diplomski rad, završni rad na diplomskim akademskim studijama – master ili magistarski rad iz oblasti filozofskih i socioloških nauka, za 2011. godinu je predsednik Republike Srbije Boris Tadić uručio Sonji Trifuljesko sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Pokrovitelj nagrada je Vlada AP Vojvodine, preko Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj.
Pozdravljajući prisutne, nagrade je obrazložio pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj prof. dr Dragoslav Petrović.
– Poznato je, nagrada nosi ime dr Zorana Điđića, koji je bio profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i ubeđen sam da će večerašnji skup odisati duhom velikog vizionara i utemeljivača evropskog puta Srbije. Izuzetna nam je čast što je sa nama večeras prisutan i čovek koji svojim autoritetom i doslednošću i u ovim teškim i složenim vremenima predstavlja garanciju da će se vizija Zorana Đinđića o evropskoj Srbiji – ostvariti. Pozdravićemo predsednika Republike Srbije Borisa Tadića. Pozdraviću i čoveka koji samo da je neku godinu mlađi mogao bi da bude ozbiljan kandidat za ovu nagradu – predsednika Vlade AP Vojvodine dr Bojana Pajtića. Kada bi se opredeljivali za ženu koja svojom pojavom, ponašanjem i svojom doslednošću izaziva najveće poštovanje i ima najšire simpatije – svi prisutni bili bi jedinstveni – pozdravićemo počasnog predsednika Organizacionog odbora za dodelu nagrade – Ružicu Đinđić.
Odbori za dodelu nagrada i ove godine imali su složen posao. Činjenica je da su čak 1156 mladih ljudi bili potencijalni kandidati da dobiju vrednu nagradu, s obzirom da ih je toliki broj u ažuriranoj bazi naučnih radnika.
Na osnovu predloga Naučnog veća i naučnih instituta i mišljenja Odbora, u uži izbor za najuspešnijeg mladog naučnika i istraživača sa područja Pokrajine ušla su 3 kandidata.
Istakao bih da jedan od ova tri kandidata, Veljko Jovanović, master psihologije koji je pred doktoratom, ima samo 27 godina i tokom ove godine objavio je 8 naučnih radova. Druga je bila kandidatkinja, Senka Vidović, doktor tehnoloških nauka, koja je tokom samo ove godine objavila čak 9 naučnih radova u istaknutim međunarodnim časopisima. Nema sumnje da su oni budućnost nauke u ovoj zemlji i njih dvoje će, nakon sugestija Odbora, kao podsticaj daljem usavršavanju dobiti sredstva za realizaciju svojih studijskih boravaka u istaknutim evropskim naučnim centrima.
Ipak, kandidatkinja koja je jednoglasno odlukom Odbora nosilac nagrade za najuspešnijeg mladog istraživača je doktor Vesna Tumbas sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.
Rođena je u Subotici, 1977. godine, gde je završila osnovno i gimnazijsko školovanje, uz brojne nagrade sa takmičenja za hemiju i matematiku i zapažene aktivnosti u istraživačkom centru Petnica. Studije na Tehnološkom fakultetu u Novom sadu, na smeru Farmaceutsko inženjerstvo, završila je pre roka, 2001. godine, a 2000. godine dodeljena joj je stipendija Kraljevske norveške ambasade. Magistrirala je 2005. godine sa prosečnom ocenom 10, a doktorirala 2010. godine. Usavršavala se tokom studijskih boravaka na Institutu za biohemijsku farmakologiju u Veču, a potom i na Departmanu za molekularnu biologiju u Rimu.
Autor je ili koautor čak 38 naučnih radova, od kojih su 26 sa SCI liste i autor je ili koautor 47 saopštenja prezentovanih na međunarodnim konferencijama.
Ovim briljantnim rezultatima dodaću da je već u ovim svojim godinama do sada citirana čak 178 puta, prema relevantnim svetskim bazama podataka, na osnovu čega je već bila dobitnik nagrade za najcitiranijeg mladog istraživača u prošloj godini, rekao je prof. Petrović i dodao da svake godine, kad vidi kako su dobitnici mladi naučnici, talentovani, ambiciozni, uspešni i lepi, pomisli da se sledeće godine to ne možemo ponoviti. Sva sreća nije tako- svake godine su sve ambiciozniji, sve uspešniji, sve kvalitetniji i sve lepši.
Dobitnica nagrade dr Vesna Tumbas radi na novosadskom Tehnološkom fakultetu na Katedri za opšte inženjerske discipline. Usmerena je na značajnu oblast organske hemije, izolovanja i ispitivanja, pre svega biološke aktivnosti – jedinjenja iz prirodnih biljnih materijala.
Ružica Đinđić je izjavila da joj je zadovoljstvo što je mogla da tako izuzetnoj ženi i izuzetnoj naučnici dodeli nagradu i ohrabrila i žene da se još više javljaju na budućim konkurisma za ovu nagradu.
Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić je, nakon uručenja nagrade najboljem studentu u ovoj školskoj godini Nemanji Rakićeviću, izjavio:
– Dobro bi bilo da razmotrimo prezentovanu biografiju našeg laureata Nemanje Rakićevića. Može Nemanja da se bavi naprednom robotikom, ali mogao je da bude i odličan auto-mehaničar ili da napravi izvrsnu karijeru u srpskom jeziku i književnosti, da bude vrstan biolog, da se bavi edukativnim radom u humanitarne svrhe. Mogao je svemu tome da se posveti. Ali je znao da donese odluke i opredeli prioritete. I nikada Nemanja ne bi mogao da postigne u tako kratkom roku toliko vrednih rezultata da nije poštovao vreme. Brzo je donosio odluke i dosledno ih je sprovodio. Vreme je znak da se uvek negde drugde nešto dešava. I ako mi trošimo vreme, neko drugi će trošiti fondove i resurse. I kada pomislimo da imamo vremena, zapravo -gubimo vreme. Danas je svet stalno u pokretu. I ako pomislimo da stojimo, u stvari tonemo. Zato je jedini način da čvrsto stojimo da se stalno krećemo napred.
Valja večeras napomenuti kada dodeljujemo nagrade najboljima u danu koji je posvećen najboljem – dr Zoranu Đinđiću, da ove nagrade treba da budu dostojni ne samo oni koji je primaju, već i oni koji ih dodeljuju – poručio je dr Bojan Pajtić.
Nemanja Rakićević je rođen 1988. godine. Završio je osnovne akademske studije, odsek Mehatronika, Robotika i Automatizacija na FTN u Novom Sadu, u roku sa ocenom 10. Dobitnik je nagrade za izuzetan uspeh u prethodnom studiranju 2009. godine, koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu. U ovoj godini pohađao je prvu godinu Evropskih master studija – Naprednu robotiku (EMARO) na univerzitetu u Đenovi.
Laureatu Sonji Trifuljesko nagradu je uručio predsednik Republike Srbije Boris Tadić:
– Velika mi je čast da ponovo učestvujem u ovakvoj manifestaciji, kojom polažemo puno poverenje u mlade ljude i njihov rad, odajemo im počast i priznanje za pregalaštvo i nadu za još bolje rezultate. Ovo je i prilika da se podsetimo čoveka koji natkriljuje ovu nagradu – to je Zoran Đinđić. Ja sam mogao da slušam, da osmotrim i uvidim kako je on promišljao o životu, radu, o tome kako realizovati svoje zamisli, vlastite vizije. Zato svim mladim ljudima ovde iz Novog Sada, iz vojvođanske Vlade, iz Srbije, poručujem da nikada ne treba odustati. Kada god mislite da ste sasvim sami i da stvari ne idu i kada god pomislite da je to poslednja tačka nakon ponora, upravo je ta tačka ona odrazna tačka za novi početak. I toga treba da budete svesni i vi koji se bavite naukom sasvim sigurno posvećeni istraživanju, doživljavate da ste usamljeni i da nemate jasan izlaz iz jedne naučne situacije, da nema konačnog zaključka, da ste suočeni sa sumnjom da li je to što ste započeli u stvari delo koje može biti vrednovano, da li će biti uobličeno, čitljivo, razumljivo i potkrepljeno dokazima. Svako ko se bavi naukom, ko se bavi politikom, umetnošću ili svojim poslom, ima tu dilemu da li je njegovo delo dovoljno dobro za druge i da li može služiti drugima. Ali, suština je da nikada ne smete da odustanete. I kad se obeshrabrite, morate da pronađete snagu da nastavite dalje. I kada je najteže, znajte da je to tačka novog početka. I kada vam se ne čini da je tako, znajte da je da će sutra biti bolje. I onima koji danas misle da je Srbija u jednoj takvoj tački, poručujem da nikada ne odustajemo.
Vrlo često naša zemlja i naš narod, naši građani imaju problem kroz istoriju zbog toga što ne razumeju svet u kojem se nalaze, ne razumeju vrednosni poredak tog sveta, polazeći od vlastitog vrednosnog poretka, ne razumejući drugog, polazeći uvek od sebe, ne razumejući tuđi gest, tuđe očekivanje i predviđanje, jer često veruju da svi očekuju, da svi čine baš isto kao što i mi to činimo. Suština je da se uživimo u poziciju drugoga, pa i u ovim vremenima dosta teškim – to niko ne može da porekne – moramo da razumemo poziciju drugoga: iz kog konteksta, iz koje perspektive, iz koje stvarnosti nas taj drugi posmatra, šta od nas očekuje. To ne znači da treba da odustanemo od naših principa i uverenja, ali znači da treba da učinimo dodatni napor da objasnimo sebi zašto nešto činimo tom drugom, jer sa tim drugim delimo naš zajednički prostor, ne živimo usamljeno, već sa svim ostalima i živećemo tako i u budućnosti.
Sonja Trifuljesko iz Beograda je 1983. godište i u septembru 2011. godine stekla je zvanje master diplomirane etnološkinje-antropološkinje, na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Master rad ima naziv „Od telesne razlike do invalidnosti u savremenoj Srbiji“ i predstavlja uzoran primer povezivanja teorijskog i praktičnog pristupa temi. Autorka rada upozorava da društvena senzibilnost za problem osoba sa invaliditetom najpre iziskuje das invalidnost ne shvatamo kao puki telesni problem, da shvatimo da su njihove potrebe slične našim i da izbegavamo predrasude koje izjednačavaju sve osobe sa invaliditetom. Učestvovala je u više projekata, da bi početkom ove godine bila istraživač u Beču, gde je bila zadužena za sprovođenje istraživanja o etičkim vrednostima mladih Srba i Srpkinja u Beču, analizu medijskog diskursa o predlogu dodele statusa nacionalne manjine srbima u Austriji i za kreiranje baze podataka.
U ime nagrađenih Vladi Vojvodine i Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj za prestižne nagrade zahvalila se dr Vesna Tumbas. Pored toga što će omogućiti dalje usavršavanje, one predstavljaju izuzetan podsticaj da istraju u onome što su započeli.
Izvor: http://www.vojvodina.gov.rs