I pored značajno manje proizvodnje zbog lanjske suše, obezbeđeno je dovoljno hrane za domaće tržište, ali će, kako stručnjaci ukazuju, izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda biti nešto manji.
Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, poljoprivredna proizvodnja na području Vojvodine u prošloj godini vrednosno je manja za 27,39 odsto.
Pad proizvodnje zabeležen je u svim granama agrarne proizvodnje, na šta je veliki uticaj imala suša i nizak nivo primenjene tehnologije zbog rasta cena svih inputa i nerešenog pitanja prihvatljivog načina kreditiranja proizvodnje.
Ostvareni prinosi u ratarskoj proizvodnji niži su nego prethodne godine.
Vrednosno posmatrano pad proizvodnje u biljnoj proizvodnji u 2012. u odnosu na prethodnu godinu iznosi 35,89 odsto.
U ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji pad vrednosti proizvodnje je 36,14 odsto, u voćarskoj proizvodnji 33,83, a u vinogradarskoj proizvodnji 22,64 odsto.
I pored toga što je ostvarena manja proizvodnja, ovim obimom zadovoljiće se potrebe domaćeg tržišta, ali treba imati u vidu da su proizvodni potencijali vojvođanskog agrara znatno veći te je neophodno stvoriti uslove da se oni u punom kapacitetu koriste, ukazano je na skupu u Privrednoj komori Vojvodine (PKV), održanom potkraj ove sedmice. Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKV Đorđe Bugarin je naglasio da mere agrarne politike utiču na odluku proizvođača na zasnivanje nove proizvodnje.
Pozdravljajući donošenje Zakona o podsticajima u poljoprivredi, Bugarin je rekao da se već kasni sa donošenjem podzakonskih akata, pravilnika. On je naglasio da se ove godine očekuje smanjenje površina pod šećernom repom, a to je posledica prošlogodišnjeg lošeg odnosa prema proizvođačima i zabrane izvoza već prodatog korena.
Bugarin je naglasio da se hitno moraju proizvođačima isplatiti sva zaostala dugovanja iz prošle godine.
Posebno je naglasio da su agraru potrebni prihvatljivi krediti i da se oni uvek vraćaju kroz veću proizvodnju, a ne potrošnju. Na taj način mi ćemo se vratiti u prošlost, od pre deceniju i po, imati prinose koji su tada bili na nivou vodećih zemalja EU, ocenio je Bugarin.
On je naglasio da Srbiji nedostaje dugoročna strategija agrara, jer ni poslednji dokument koji je ponudio Nacionalni agrarni savet nije prihvaćen.
Bugarin je i podsetio da je PKV Vladi Vojvodine, pre dve godine, predlagala da se cela pokrajina proglasi za region bez proizvodnje genetskih modifikovanih organizama.
Savetnik u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran je naglasio da je prošle godine agrarni izvoz iznosio 2,72 milijarde dolara i suficit je bio 1,24 milijarde dolara.
Prema njegovim rečima, u izvozu su bile dominantne žitarice.
U vremenu koje je pred nama, prema mišljenju Prostrana, Srbija u svetu treba da bude prepoznatljiva po robi iz viših faza prerade.
Kada je reč o izvozu u ovoj godini, on će biti nešto manji, jer su manji robni fondovi, nakon prošlogodišnje ekstremne suše, ukazao je Prostran.
On je istakao da se razvoj Srbije u budućem vremenu mora osloniti na prehrambenu industriju.
Jesenju setvu, posebno pšenice, koja je obavljena u Srbiji krajem 2012, on je za sad ocenio veoma povoljno, jer su zasejane površine veće za 15 odsto.
Prostran je ukazao i na nesklad i razlaz Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Zakona o restituciji, uz isticanje da se taj problem mora hitno rešiti.
Učestvujući u raspravi, pčelar Aleksandar Mihalj iz Sremskih Karlovaca je ukazao na značaj da se očuva ova proizvodnja, koja je prošle godine izvezla iz Srbije 2.929 tona meda.
Poljoprivrednik Šandor Dobo iz Novog Kneževca je ukazao na nedostatak kredita i novca za obnovu poljoprivredne mehanizacije koja je u proseku stara više od dve decenije.
Prema mišljenju ratara Miroslava Ivkovića iz okoline Subotice, potrebno je zaštiti naš nacionalni brend kukuruz, jer je „sad degradiran, a svake godine kada ga suša ne napadne, on Srbiji donosi više stotina miliona dolara“.
Paor iz okoline Sente Čongor Mesaroš zatražio je da se svi zaostali dugovi prema seljacima iz prošle godine što pre isplate, jer je to uslov za uspešno obavljanje prolećne setve u Srbiji na oko 2,5 miliona hektara.
Izvor: Tanjug