Izvor: PKS
Ovogodšnja žetva neobećava rekorde. Sa 482.390 hektara očekuje se rod između 1,6 do 1,8 miliona tona uz prosečan prinos od 3,3 do 3,7 tona po hektaru. U ovogodišnjoj žetvi pšenice koja se očekuje krajem juna i početkom jula na 482.390 hektara očekuje se proizvodnja od 1,6 do 1,8 miliona tona. Prosečan rod biće od 3,3 do 3,7 tona po hektaru. I takav rod pšenice obezbediće dovoljno hlebnog zrna za potrošnju u Srbiji u narednih godinu dana. Ovogodišnja proizvodnja pšencie ne obećava rekorde i na njivama vlada pravo šarenilo. Zavisno od pripreme zemljišta i ulaganja biće i rod. Sad već brine setva koja treba da se obavi na jesen jer se semenska pšenica nalazi samo na 18.000 hektara, što je veoma malo i neće dati dovoljno kvalitetnog semena. Posebno zbog toga što se planira povećanje površina pod pšenicom kako bi se zasejalo blizu 600.000 hektara. Cilj je da se i takva setva stabilizuje narednih godina. Takva setva treba da omogući uredno snabdevanje domaćeg tržišta, kome je godišnje potrebno oko 1,3 miliona tona zrna i da Srbiji obezbedi stalno prisustvo sa izvozom na svetskom tržištu. Ovo je između ostalog istaknuto na sednici Odbora Udruženja za poljoprivedu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Milan Prostran je preporučio da bi ove godine robne rezerve u Srbiji trebale da kupe od seljaka oko 250.000 tona zrna. Pošto se u zemlji očekuje rod od 1,76 miliona tona pšenice, u zalihama će biti oko 34.000 tona, iz uvoza 10.000 tona, tako da će se posle žetve raspolagatai sa 1,82 miliona tona pšenice, navodi Prostran. Za ishranu je namenjeno 1,3 miliona tona, za seme 165.000 tona, u stočnu hranu će otići 100.000 tona, za zalihe i rezerve 88.000 tona u gubitke ide oko 17.000 tona i za izvoz se planira 150.000 tona.
Prolećna setva je obavljena na oko 2,8 miliona hektara i najveće površine, blizu 1,4 miliona hektara zauzeo je kukuruz. Pošto su kasnile mere Vlade Srbije, setva koja je bila skuplja za oko 30 odsto od prošlogodišnje obavljena je sa sopstvenim sredstvima poljoprivrednika. Najveći problem, kako je rečeno, koji uliva zebnju kod ratara jesu velike klimatske promene i stalni strah da li će se uloženi novac vratiti.
Poljoprivredi Srbije potrebne su dugoročne sistemske mere, pre svega, za njen oporavak. Agraru je nužna i finansijska konsolidacija i afirmacija intenzivne proizvodne strukture, što treba da se realizuje podrškom iz Agrarnog budžeta. Međutim, on sad iznosi samo 2,6 odsto budžeta Republike Srbije što je nedovoljno. Da bi se prevazišli svi problemi u 2011. godini neophodno je usredsrediti se na izradu Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, kojim treba da se definiše status agrara tako da bude: ekonomski profitabilan, tržišno orijentisan i interesantan za farmere i poljoprivredna preduzeća da se bave sa ovom detalnošću isključivo iz ekonomskih – profitnih razloga, ostavljajući drugim nadležnim organima da se bave socijalnom politikom na selu i to za period ne kraći od 10 godina.
Za predsednika Privredne komore Srbije u narednom periodu od četiri godine predložen je sadašnji predsednik ove asocijacije privrede Miloš Bugarin.