Uvođenju genetski modifikovanih organizama (GMO) u Srbiju treba pristupiti izbalansirano, a opšta zabrana prometa takve vrste robe nije rešenje, ocenili su večeras stručnjaci, učesnici panel diskusije na tu temu.
Redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Janoš Berenji istakao je da sa naučnog aspekta, „dozvolom prometa nećemo izgubiti puno ili čak ništa“, ali i ocenio da je prerano za razmišljanja o gajenju, odnosno proizvodnji GMO u Srbiji.
Tanjug (Zoran Žestić)
„U praksi u okruženju i EU, ima puno zemalja gde je gajenje i proizvodnja GMO zabranjeno, u Mađarskoj čak Ustavom, međutim ne postoji skoro nijedna zemlja gde promet ne bi bio dozvoljen, odnosno ograničen“, istakao je Berenji.
On je Tanjugu kazao da se zamerke, čak i „zelenih“, koji su najoštriji protivnici GMO, uglavnom odnose na gajenje, a u manjoj meri na promet.
Berenji, koji je i predsednik Sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, istakao je da bi se promet mogao regulisati na drugačiji način- uvođenjem dodatne obaveze obeležavanja, čime bi se postigla potpuna transparentnost.
O gajenju GMO u Srbiji, kako je naglasio Berenji, „nema ni govora“ i dodao da je prerano forsirati takvu vrstu proizvodnje u Srbiji, jer „ima dovoljno vremena da razmislimo dobro koje su prednosti i opasnosti – ako ih ima“.
Prema njegovim rečima, treba dosta da uradimo i sa konvencionalnom poljoprivrednom proizvodnjom koja ima svoje „neuralgične tačke“, a sa proizvodnom GMO treba sačekati „neko drugo, bolje vreme kada će sve biti jasnije i transparetnije“.
Aleksej Tarasjev sa Instituta za biološka istraživanja „dr Siniša Stanković“ iz Beograda, učestvujući na panel diskusiji „Genetski modifikovani organizmi u Srbiji: da ili ne“, naglasio je da zabrana nije efikasan način zaštite od mogućih rizika.
Većina stručnjaka je za regulatorni sistem u kome postoji mogućnost izdavanja dozvola za različite upotrebe, ali uz strogu kontrolu kako se ne bi dozvolila upotreba onog što je nebezbedno, kazao je Tarasjev.
On je istakao da Srbija treba da uskladi svoje propisima sa EU, „što će predstavljati svojevrstan kišobran“ i zaštitu od Svetske trgovinske organizacije.
Tarasjev je precizirao da ne treba uvoditi opštu zabranu, ali treba uvesti obeležavanje, zaštićena područja, mogućnost izuzimanja određenih područja, kao i strog sistem procene rizika.
Diskusiju je organizovala Akademska debatna mreža Otvorena komunikacija organizuje panel diskusiju u okviru projekta Otvoreni univerzitet .
Izvor: Tanjug