Početkom septembra građane Srbije očekuje novi talas poskupljenja. U proseku za 12 odsto poskupeće prerađeno voće i povrće, od tri do sedam odsto sredstva za ličnu higijenu, a za jedan do dva odsto i mleko i mlečni proizvodi, najavljuju trgovci.
Prema novim cenovnicima, koji se od proizvođača do proizvođača razlikuju, od početka prošle nedelje već je poskupljenje mleka i prerađevina iz svog asortimana najavio Megle, i to u proseku od jedan do sedam odsto, Imlek za dva odsto, dok će nove cene hleba i peciva u proseku biti više za 10 do 20 odsto, a potrošače će pogoditi i nove, za devet odsto više cene smrznutog povrća ITM grupe.
Smrznute torte i kolači biće skuplji za oko 12 odsto, Marbo produkt će zbog rasta kursa za četiri do 12 odsto podići cene konditorskih proizvoda iz „Čipita“ programa, a za sedam do 13 odsto, zbog poskupljenja sirovina, iz programa „Gud“, dok će Jamnica, takođe zbog kursa, podići cene bezalkoholnih pića za dva do pet odsto. Gotovo svi proizvođači kao razlog navode nestabilan kurs i sušu koja je pokosila useve i uticala na skok cena robe na berzama. Zbog toga je proteklih dana poskupelo i sveže meso, i to u nekoliko navrata. Trgovci, koji već duži period beleže pad prometa, već postaju zabrinuti jer smanjena kupovna moć stanovništva neće moći lako da izdrži bitku sa novim uslovima.
– Tačno je da su proizvođači najavili od septembra poskupljenja, ali bar kada je o mleku i mlečnim proizvodima reč, ona neće biti velika i iznosiće od dinar do dva – potvrdio je za Danas Slobodan Petrović, direktor investicionog fonda Salford i Imleka koji posluje u sklopu tog sistema.
Prema njegovim rečima, glavni uzrok je suša zbog koje je manje stočne hrane pa je i dobijeno mleko slabijeg kvaliteta, tako da ga u konačnoj proizvodnji ima manje. „To se već oseća na policama u trgovini“, kaže Petrović i dodaje da će se taj trend manjih poskupljenja nastaviti i do kraja godine ukoliko vlada nešto zbog suše ne preduzme. „Neophodna je pomoć ratarima i pre svega stočarima, a sve jedno je da li će to biti putem subvencija ili intervencijom iz robnih rezervi ukoliko one raspolažu stočnom hranom i koncentratom“, naglašava Petrović.
Prva poskupljenja u 2012. počela su u februaru, kada su u proseku za 10 odsto poskupele najpre pojedine mesne prerađevine, smrznuto voće i povrće, instant kafa, alkoholna pića, kućna hemija i sredstva za ličnu higijenu. Nastavilo se krajem aprila, ponovnim poskupljenjem sredstava za ličnu higijenu, kozmetike za decu i to od četiri do 11 odsto, dok su u nekim trgovinama uvećane cene džemova, meda i kečapa od sedam do 13 odsto. U protekla dva meseca i sojina sačma je duplo poskupela, dok je kukuruzu cena skočila 20 do 30 odsto.
Osnovne namirnice, hleb, meso, mleko, brašno, ulje i šećer bile su stabilne od početka godine, pre svega zahvaljujući uredbi koja je trgovačku maržu za taj paket ograničila na deset odsto.
Međutim, nove cene koje se najavljuju, sada ne potiču od trgovaca, nego iz proizvodnje, tako da uredba više nema svoj prvobitni efekat. To je za danas potvrdio i ministar za unutrašnju i spoljnu trgovinu Rasim Ljajić, koji tvrdi i da država neće sedeti skrštenih ruku jer najavljena poskupljenja ne samo da smanjuju promet u trgovinama, nego značajno utiču na životni standard stanovništva.
– Uredba o maržama ostaće na snazi, ali sada će biti važnije da se preduzmu mere koje će kod proizvođača smanjiti pritisak. Mi smo već stupili u kontakte i ovih dana ćemo sa njima razgovarati kako bismo utvrdili šta može da se preduzme. Spremni smo i da intervenišemo iz robnih rezervi, ali je u ovom trenutku važno da prvo utvrdimo bilanse. Znamo da pšenice ima oko dva miliona tona, što zadovoljava domaće potrebe, a i dalje je otkupljujemo kako bismo mogli da intervenišemo na tržištu. Sa kukuruzom, sojom i suncokretom situacija je znatno lošija, a to direktno utiče na povećanje proizvodne cene mesa. Mi u zalihama kod robnih rezervi imamo oko 70 miliona tona kukuruza i videćemo kakve su mogućnosti da se sa tim količinama interveniše kod proizvođača kako bi smanjili njihove troškove – ističe Ljajić.
Izvor: Danas