Izvor: PKS

U prva tri meseca ove godine, prvo mesto zauzeo je izvoz jabuka, što svedoči o potencijalima srpskog agrara, rekao je potpredsednik Mihailo Vesović na srpsko-ruskoj konferenciji Agrar – razvojni putevi
Izvoz iz Srbije u Rusiju iznosio je prošle godine 160 miliona dolara, što je znatno više nego prošle godine, rekao je potpredsednik PKS Mihailo Vesović, pozdravljajući učesnike prve međunarodne konferencije „Agrar – razvojni putevi“, koja se 28. i 29. aprila održava u PKS, a bavi se saradnjom Srbije i Rusije u oblasti poljoprivrede. Konferencija je posvećena A.T.Bolotovu (1738-1833.), ruskom piscu i naučniku, koji je jedan od osnivača ruske agronomije, koji je dao prv9o uputstvo za uvođenje rotacionog sistema u uzgoj poqoprivrednih površina, navedeno je u pismu ruske ministarke poljopirvirede Irene Skrinjeve, koje je pročitano upčesnicima konferencije. U tom pismu, ruka ministarka je uputila poziv srpskom ministru poljoprivrede Dušanu Petroviću da poseti Rusku Federaciju u cilju usaglašavanja pravaca i novih podsticaja saradnji dve zemlje u oblasti poljopirvrede.

Potpredsednik PKS Mihailo Vesović naveo je da je u srpskom izvozu u prva tri meseca ove godine prvo mesto zauzeo izvoz jabuka, što samo govori o izvoznim potencijalima srpske poljopirvirede. Vesović je takođe izneo da je na devetom zasedanju Međuvladinog rusko-srpskog komiteta proširen režim slobodne trgovine između dve zemlje sa nekoliko proizvoda. Takođe, podsetio je da je šest klanica iz Srbije ispunilo uslove za izvoz mesa, mleka i mlečnih prerađevina na carinsku teritoriju Rusije, Belorusije i Kazahstana.

Vladimir Vlasev, ekonomski savetnik u ruskoj ambasadi u Beogradu, rekao je da je Ruska Federacija zainteresovana da formira dugoročne ekonomske veze i stabilne strukture u tržišnim odnosima. Takođe, on je istakao da je najvažniji kvalitet poljopirvrednih proizvoda koji iz Srbije stižu na rusko tržištee. Takođe, Vlasev je podsetio da je jedan od ciljeva posete ruskog premijera Vladimira Putina Beogradu bila želja da se postigne dugorčni sporazum o saradnji u oblasti poljoprivrede i izrazio nadu da će se taj sporazum biti potpisan u junu ove godine u Moskvi. On je podsetio da je poljoprivredna komisija iz Rusije bila u Srbiji, obišla 19 objekata, i parafirala veterinarske sertifikate na osnovu kojih preduzeća sa spiska mogu da izvoze u Rusiju.
Leonid Lukijanov, predstavnik Ministarstva poljoprivrede Ruske Federacije, izneo je osnovne odlike i strateške pravce razvoja poljoprivrede u Rusiji. Iako su i Srbija i Rusija poljoprivredne zemlje, njihove proizvodnje su komplementarne, rekao je Lukijanov i podsetio da je 2010. bila teška za rusku poljopirvredu jer je bila sušna u 43 regiona u centralnom delu Rusije. Gubici zbog toga dostižu milijardu evra. Ipak , štete se saniraju sa milijardu evra federalne pomoći poljoprivrednicima, kroz mere kao što je prolongiranje kredita za tri godine, snižavanje taksi za transport, zabrana izvoza zrna iz Rusije, sa ciljem da se sačuva visok tempo stvaranja zaliha. Tako sada u Moskvi i Ptrogradu možemo da računamo na milion i 100 hiljada tona zrna, rekao je Lukijanov. U oblasti stočarstva, koje je takođe oštetila suša, uloženo je oko 500 miliona evra kroz različite programe, među kojima je „Podržati preduzetnike“, a u područja pogođena sušom upućena su stada u vrednosti od 25 miliona evra. U Rusiji se beleži i visok tempo rasta proizvodnje živine. Novi zakon o poljoprivredi u Rusiji predviđa zaštitu u slučaju katastrofa, a program socijalnog razvoja sela, koji se primenjuje od 2003. podrazumeva i izgradnju stanova za mloade stručnjake u selima, što je do sada dalo dobre rezultate, naveo je Lukijanov.

U poslednje dve godine svet se suočava sa dramtičnim rastom cena hrane , rekao je Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS, i podsetio da se srpska Vlada takođe opredelila za meru zabrane izvoza pšenice. Očekuje se strateški dokument o dugoročnom razvoju poljopirvrede za narednih 10 godina ili do 2020, ali Srbija očekuje da svoju strategiju uskladi sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije. Potencijali izvoza srpskog agrara su veliki i on bi u narednih pet godina mogao da iznosi tri milijarde dolara, rekao je Prostran. Vodeći srpski izvozni proizvod je kukuruz, on je ispred čelika, a izvozimo i voće i povrće za 500 miliona dolara godišnje, najviše jabuke, breskve, šljive, trešnje i višnje. Potencijale za izvoz na rusko tržište imaju vina iz Srbije, duvan i cigarete, seme i sadni materijal, naročito lozni kalemovi, rekao je Prostran.