Komercijalna poljoprivredna proizvodnja hrane u celom svetu ima skrivene troškove po zdravlje, životnu sredinu i društvo, koji iznose najmanje 10 hiljada milijardi dolara godišnje, što je gotovo 10 odsto globalnog BDP.
To pokazuje najnovija analiza koju je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO).

U redovnom godišnjem izveštaju SOFA o hrani i poljoprivredi, koji je obuhvatio 154 zemlje, navodi se da je više od 70 odsto tih takozvanih skrivenih troškova posledica nezdrave ishrane, bogate brzom hranom, masnoćama i šećerom, što vodi gojaznosti i bolestima koja umanjuju radnu sposobnost.

Posledica je gubitak radne snage, što je posebno izraženo u zemljama sa visokim, ili višim srednjim prihodima, navodi FAO.

Jedna petina skrivenih troškova povezana je sa emisijom štetnih gasova i azota, potrošnjom vode i prenamenom zemljišta. Taj problem, kako se navodi pogađa sve zemlje, a njegov je obim verovatno potcenjen zbog nedostupnosti pouzdanih podataka.

Siromaštvo i pothranjenost

U siromašnim zemljama, skriveni troškovi se uglavnom odnose na siromaštvo i pothranjenost. Te zemlje srazmerno najteže pogađaju skriveni troškovi svetske komercijalne poljoprivredne proizvodnje hrane, njenog skladištenja i potrošnje.

FAO u izveštaju poziva vlade širom sveta i privatni sektor da detaljnije analiziraju te troškove i da preduzmu mere za ublažavanje štetnih posledica.

Takođe, vlada se pozivaju da analizom pravih troškova transformišu sistem primerne poljoprivredne proizvodnje kako bi se suprostavile klimatskim promenama, nejednakosti i obezbedile prehrambenu sigurnost.

Direktor FAO Ću Dungju izjavio je da u svetlu sve većih globalnih izazova, krize raspoloživosti i dostupnosti namirnica, klimatske krize, nestanka biodiverziteta, ekonomskog usporavanja i pada, sve većeg siromaštva i drugih uporednih kriza, „budućnost agrofud sistema zavisi od spremnosti spremnosti svih proizvođača hrane, velikih i malih, da priznaju te stvarne troškove, da shvate kako svi mogu da doprinesu i šta treba preduzeti“.