Priča o zaraženom domaćem kukuruzu je ishitreno i bez preciznih podataka plasirana u javnost i nanela je veliku štetu domaćim izvoznicima, ocenio je za Tanjug direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin.
„Mađar so“ je proteklog petka objavio da, zbog visoke koncentracije aflatoksina, 68 odsto ovogodišnjeg roda kukuruza nije pogodno za ljudsku upotrebu, kao i da je u beogradskoj laboratoriji jednog od najvećih svetskih preduzeća za kontrolu kvaliteta SGS grup ispitano 375 uzoraka i da se na osnovu tih ispitivanja može zaključiti da je svega 32 odsto kukuruza bezbedno za ljudsku upotrebu.

Posle toga se oglasilo ministarstvo poljoprivrede koje je pozvalo medije „da neproverene i činjenično neutemeljene izjave koje mogu uznemiriti javnosti i ugroziti ekonomske interese Srbije kao velikog izvoznika kukuruza ne plasiraju na senzacionalistički način“.

Naneta šteta domaćim izvoznicima

Galetin je nakon ovih događaja, na marginama Seminara savetodavaca Poljoprivredne savetodavne službe Vojvodine koji se održava u Subotici, ocenio da je cela priča nanela štetu domaćim izvoznim kućama, za koje smatra da su „referentne izvozne kuće i u svetskim razmerama“.

On je dodao da se Srbija u poslednjih nekoliko godina izuzetno dobro kotira po ovom pitanju, a „ako Evropsku uniju uzimamo kao jednu statističku jedinicu, mi smo u prošloj godini bili među deset najvećih izvoznika kukuruza u svetu“.

„Ovakav nesinhronizovan nastup jedne kontrolne kuće je naneo štetu domaćim izvoznicima. Ja ne kažem da javnosti ne treba saopštiti istinu, daleko od toga, ali mislim da je moglo da se sinhronizuje sa državnim organima, pri čemu bi trebalo da se izađe sa vrlo jasnim i preciznim podacima“, izjavio je Galetin Tanjugu.

Dugoročnije posledice

Ističući da smo time vrlo ozbiljno narušili kredibilitet naših izvoznika na tržištu kukuruza, Galetin je upozorio da će oni imati dugoročnije posledice, ne samo za ovu godinu, već i za naredne.

On veruje da država ima organizacione i logističke kapacitete i mogućnosti da „iskontrološe čitavu situaciju“ i da se javnost pravovremeno i tačno informiše „šta se dešava na tržištu kukuruza“.

„Već sada vidimo da se prvobitne informacije koje su izašle iz dotične kontrolne kuće ublažene, da to sve nije tako tragično i crno kao što je u početku izgledalo. Kada se čitava situacija kanališe, stavi u prave okvire i dobije pravu meru, tada će i tržište profunkcionisati tempom kakav smo očekivali za ovaj period“, rekao je Galetin.

Ekonomske štete tek treba utvrditi

Sekretar Udruženja poljoprivrede pri Privrednoj komori Vojvodine Đorđe Bugarin izjavio je danas da su ekonomske štete zbog zaraženog kukuruza verovatno velike ali je napomenuo da bi s velikom rezervom trebalo prihvatiti informacije o tome da je aflatoksinom obuhvaćeno oko 30 odsto novog roda.

Štetne posledice nastale su pre svega zbog toga što je toksičan kukuruz pronađen u jednom vozilu upućenom u Italiju, članicu EU, što je automatski stvorilo alarmantnu situaciju, rekao je Bugarin Tanjugu, napominjući da se šteta već oseća i na domaćem tržištu.

Cena kukuruzu pala je za dva do tri dinara po kilogramu odnosno sedam do deset odsto u poslednjih nekoliko dana, rekao je on i dodao da kukuruza novog roda sad nema mnogo u ponudi a biće ga znatno više tek na proleće, kada krenu isporuke od individualnih poljoprivrednika.

Poslednjih nekoliko dana objavljeni su “kontradiktorni podaci” o tome da je tim plesnima zahvaćeno od 30 do čak 70 procenata kukuruza, rekao je Bugarin napominjući da se to odnosi pre svega na kukuruz koji se nalazi u silosima.

Seljaci uglavnom ručno utovaraju kukuruz u čardake, odnosno koševe, tako da se odmah posle berbe odvajaju plesnjivi klipovi od zdravih, istakao je Bugarin i napomenuo da se i to zrno koje nije dobro može u određenim količinama mešati sa ispravnim i bez problema koristiti za ishranu preživara.

Direktor poslovnog udruženja „Žitovojvodina“ Sima Matić rekao je Tanjugu da štetu od zaraženog kukuruza mikotoksinima tek treba precizno utvrditi, pogotovo što je to naša značajna izvozna roba.

U godini u kojoj je zbog velike suše rod kukuruza znatno umanjen, dodatna nevolja je zastoj u izvozu te žitarice na tržište EU, jer su Italijani otkrili aflatoksin u pošiljci našeg kukuruza, rekao je Matić napominjući da će prodaja te robe na inostranom tržištu sad zavisiti pre svega od stranog partnera.

On je naglasio da nam je ova situacija nova opomena da moramo u toj oblasti, „kao država da budemo mnogo ozbiljniji i organizovaniji“, da nam se dogodine tako nešto ne bi ponovilo.

Potrebno je sad precizno utvrditi kolika nam je ukupna količina zdravog kukuruza, iako je to trebalo da bude urađeno još na njivi, čim je obavljena berba, istakao je Matić i dodao da mi, nažalost, za tako nešto nemamo ni novca niti smo organizovani kako valja.

Matić smatra da bi pokrajinskim organima i institucijama trebalo poveriti brigu o proizvodnji i plasmanu kukuruza, jer se 90 odsto ukupnih viškova te žitarice izvozi iz Vojvodine.

„Žitovojvodina“ je udruženje koje okuplja sve industrijske mlinove u Srbiji a ima i članice koje se bave izvozom žitarica, kao i članice iz Crne Gore i Makedonije.

Ugrožen imidž srpskog kukuruza u svetu, šteta 46 miliona evra

Najnovija afera sa zaraženim kukuruzom iz Srbije doneće nam finansijsku štetu od oko 46 miliona evra, ali što je još važnije – narušiće imidž našeg kukuruza u svetu, koji je sam po sebi brend i podrazumeva dobar kvalitet, izjavio je danas Tanjugu direktor udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković.

Ispitani kukuruz nije reprezentativni uzorak, a isti problem sa pojavom aflatoksina imaju i zemlje u okruženju – Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska, ali „kod njih nije bilo ovakvih vesti“, naglasio je Saković.

Do sada je izvezeno oko 400.000 tona kukuruza, a manje od dva odsto kukuruza namenjenog izvozu nije prošlo kontrole, koje su najoštrije i najdetaljnije, istakao je Saković.

„Ovakva negativna reklama je zadnje što nam je trebalo. Naš kukuruz je kvalitetom, i dobrim nastupom izvoznika, napravio od sebe brend i kad se kaže srpski kukuruz u svetu se podrazumeva kukuruz dobrog kvaliteta za ljudsku ishranu“, istakao je Saković.

On je ukazao da će nam posle svega ovoga, „trebati najmanje godinu dana, pod uslovom da nemamo ovakve situacije da potpuno vratimo stvari na svoje mesto“.

Saković je podvukao da se ovakve vesti brzo šire, te su već stigli odgovori od tradicionalnih kupaca da u ovom trenutku ne smeju kupovati srpski kukuruz, da moraju sačekati i videti šta dalje.

„U periodu od 1. oktobra, čak i od sredine septembra, kada smo počeli da izvozimo kukuruz ovogodišnjeg roda, mi smo imali samo dva problema, odnosno dve barže su istovarene u Pančevu, jer su toksini prelazili dozvoljene granice“, ukazao je Saković.

U Italiji je zabeležen takav slučaj kod jednog broda sa kukuruzom koji je isporučila Hrvatska, a koji je deklarisan kao srpski kukuruz, odnosno zabeleženo je da je „hrvatska firma kupila (kukuruz) kod nas, preprodala u Hrvatskoj, rekao je Saković, uz opasku da „taj kukuruz nije vraćen Srbiji, pa ostaje pitanje – da li je bio naš ili ne“.

On je podsetio da još ne postoje zvanični statistički podaci o ovogodišnjem rodu kukuruza u Srbiji, ali je on procenjen na oko 3,8 miliona tona.

Prema rečima Sakovića, da je godina bila „normalna“, odnosno da nije bilo suše koja je desetkovala rod, „šteta bi se merila u stotinama miliona evra, između 400 i 500 miliona evra“.

Ovako, izvešćemo za 200.000 tona manje kukuruza, pa će šteta s obzirom da tona ove žitarice košta oko 230 evra, iznositi 46 miliona evra, kazao je Saković.

„Tako da sama finansijska šteta neće biti ogromna, ali je veća šteta što je imidž dobrog srpskog kukuruza, gde se nikad nisu pojavljivali problemi, na neki način poljuljan. I ako ne budemo uspeli, da ga povratimo, to će u sledećim godinama, jako puno koštati“, upozorio je Saković.

On je rekao da je naš kukuruz baš zbog tog dobrog kvaliteta prodavan po 20 do 30 evra skuplje po toni od recimo ukrajinskog, koji je glavni konkurent, a „sada na to više ne možemo da računamo“.