Ne spada u žitarice, lako se gaji, ima odličnu cenu, nama je gotovo nepoznata, ali pošto nema glutena, veoma je zdrava i rado tražena.

Ekonomska tema sa sportskim povodom. Tako bi u najkraćem mogla da otpočne priča o magistru hemijske tehnologije i doktorandu Marku M. Jaukoviću iz Beograda, koji je gledajući teniske uspehe Novaka Đokovića i slušajući o njegovim problemima sa alergijama na gluten (sastavni deo većine žitarica, hleba, pre svega) odlučio da svoj budući stručni i nauči poziv posveti biljci koja nema glutena – heljdi. I to ne samo sa hemijsko-tehnološkog, prehrambenog, zdravstvenog stanovišta, već pre svega sa ekonomskog.

Radeći kao analitičar u laboratoriji beogradskog „Jugoinspekta” za ispitivanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti proizvoda krenuo je više iz zabave, a potom se osvedočio da heljda i proizvodi koji se prave od nje nisu samo lekoviti, već i moguć izvor dobre zarade. Došao je do podatka da u Srbiji ima oko 70.000 ljudi koji su alergični na gluten (nervozna creva, dijareja, grčevi u trbuhu, pretakanje creva, nadimanje, pojačani gasovi, gubitak telesne mase…). Mnogi, ceo vek prožive pateći od boljke zvane celijakija, ne znajući da muka s kojom se bore nije bezazlena i da ona može izazvati mnoge teže zdravstvene poremećaje.

Pošto se o heljdi kod nas veoma malo zna i gotovo da se ne proizvodi, nešto malo u okolini Nove Varoši, koliko je Jaukoviću poznato, mi je uvozimo iz Rusije i Ukrajine. Cena joj je dva do tri evra po kilogramu. U našim dućanima „zdrave hrane” retko je ko kao brašno deklariše kao čistu heljdu, jer kod nas nema specijalizovanih mlinova za njenu meljavu. U mlinovima za žitarice ne sme se mleti zbog kontaminacije s glutenom.

I šta predlaže naš budući stručnjak za heljdu – da se Srbija, odnosno manji broj ratara, pogotovo na Pešteri ili u Raško-užičkom regionu, okrene njenom gajenju. Heljda je planinska kultura na visinama iznad hiljadu metara. Njoj odgovara prohladna i vlažna klima. Ima veoma kratak vegetacioni vek – od 60 do 70 dana pa su moguće dve žetve u toku jedne godine. Može da se poseje i posle žetve pšenice – postrno. Osim što popravlja kvalitet zemlje i uništava korov, heljda ne traži nikakvu agrotehniku. U organskoj varijanti dovoljno joj je samo malo stajnjaka.

Prinosi joj nisu impresivni – oko tonu i po do dve po hektaru. Ali, taj hendikep biljka, koja nije iz roda žitarica, nadoknađuje svojom cenom.

Srbija bi, tvrdi Jauković, za nekoliko godina mogla u potpunosti da podmiri domaće potrebe, a da od viškova postigne i lepu zaradu u izvozu. Jer, zemlje poput Italije ili Francuske veoma rado koriste heljdu za spremanje raznovrsnih jela, keksa, kaša ili pasta. U Rusiji i Ukrajini veoma su popularne palačinke „blini” od heljdinog brašna.

Heljda je, ističe naš sagovornik, i veoma medonosna biljka. Pčele sa njenog cveta pokupe i do 80 kilograma prvoklasnog i skupog meda sa hektara. Omotač zrna heljde, posle mlevenja, koristi se za punjenje anatomskih jastuka.

Sve u svemu, tvrdi doktorand Jauković, njegova prva istraživanja i računice, koje će uskoro biti pretočene u naučni rad, u saradnji sa profesorima Jelenom Bošković i Veselinkom Zečević, ukazuju da se s nevelikim ulaganjima može otpočeti proizvodnja za nas posve nove kulture. I šta je još važno u tom pionirskom poslu – dosledna kontrola heljdinih proizvoda od njive do trpeze, jer se niko ne sme igrati sa zdravljem ljudi. U tome Jauković jedino vidi mesto i ulogu države. Za ostalo dovoljno je malo para, iskustva i znatiželje.

Skuplja od aluminijuma

Jauković je izračunao da je za setvu hektara potrebno oko 80 kilograma semena. To je oko sto evra. Oranje, setva, žetva i rad jednog čoveka ne mogu, tvrdi naš mladi stručnjak, da koštaju više od sto evra. Tako dva puta godišnje uz prinos od tonu i po dolazi se do tri tone. S cenom od 2,5 evra za kilogram bruto suma je 7.500 evra. Kada se odbiju svi troškovi i pristojna bruto plata jednog radnika za šest meseci dolazi se do čiste zarade od oko tri hiljade evra. Trenutna cena tone aluminijuma je oko 1.500 evra. Nije teško kaže, Jauković, izračunati ulaganja, prinose i zaradu za mnogo veće površine. Po njemu od žetve heljde na 2.500 hektara uzgajivačima bi ostalo čisto najmanje milion evra.

Autor: Slobodan Kostić
Izvor: Politika