Izvor: Dnevnik

Žetva je privedena kraju, a cena hlebnog žita, iako je država obnarodovala onu od 20 dinara kilogram, još uvek je nepoznanica jer većina otkupljivača i dalje čeka i vaga.

To što će Robne rezerve od seljaka kupiti tek je pet odsto ukupne ovogodišnje proizvodnje pšenice, te i nije prava dobrobit za paore, a pošto je cena žita i dalje na klackalici, i pekarima se može kako hoće. Može im se da najavljuju pojeftinjenja, a da zapravo i dalje mese preskup hleb. Cena brašnu pada, ali se zato hleb odlično drži na sto dinara, a niko ne reaguje. Kako god da se računa, vekna hleba od pola kilograma u Srbiji ne bi smela da košta više od 35 dinara, što znači da cene moraju ići dole najmanje pet dinara. Računica je prosta a paritet poznat, samo se ne poštuje. Po njemu, kilogram hleba treba da košta kao četiri kilograma pšenice ili kao dva kilograma brašna.

Tu imamo dve varijante jer je brašno mnogo više pojeftinilo nego pšenica, ali kako god da se računa, cena hleba mora da ide naniže. Brašno sada kod mlinara u Srbiji košta od 30 do 32 dinara, te po paritetu, vekna od pola kile ne bi smela da bude skuplja od 32 dinara. Ako je, pak, polazna osnova sirova pšenica, koja se najčešće prodaje za 18 dinara, onda vekna od pola kilograma ne sme da bude skuplja od 36 dinara.

Međutim, s obzirom na to što smo čuli od novosadskih pekara, polukilogramska bela vekna neće biti jeftinija od 40 dinara jer bi to, bez obzira na niže cene hlebnog žita i brašna, bilo „neodrživo”.
– Ionako je u nekim pekarama u Novom Sadu hleb 40 dinara, neki su već spustili cene. Inače, šarolike su i kreću se od toliko pa do 54,22 dinara, koliko je uređeno uredbom Vlade Srbije – kaže za „Dnevnik” predsednik Udruženja pekara Novog Sada Slobodan Stričević, ukazujući na činjenicu da na cenu hleba umnogome utiču i drugi inputi proizvodnje, ne samo brašno.

Pekari naglašavaju da se za mlevenje još koristi pšenica kupljena za 22 ili 23 dinara kilogram.
– Sada je pšenica bezmalo upola jeftinija nego kada su pekari umesili hleb od 100 dinara kilogram, na osnovu cene pšenice od 30 dinara – ukazuje u razgovoru za naš list predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Ivković uz ocenu da je van svake pameti da poljoprivredni proizvođači nemaju pravo da formiraju cenu svog proizvoda a svi ostali imaju. – Mi pšenicu predajemo i čekamo da nam kažu koliko će je platiti.

Pomenimo, juče je na Produktnoj berzi u Novom Sadu (mimo trgovanja za potrebe Robnih rezervi) pšenica koštala 17,5 dinara. Kako nam je rekao direktor ove berze Žarko Galetin, tržište ovih dana miruje, a i cene napolju nisu se pomerale. Tako je, recimo, avgustovska cena pšenice na berzi u Budimpešti 17,80 dinara, a na pariskoj berzi 19,8 dinara. Po informacijama koje smo prikupili „na terenu”, najbolju cenu za žito juče je nudila „MK-grupa„, odnosno njen „Graneksport” iz Pančeva, koji je za pšenicu u luci davao 19,5 dinara kilogram. „Viktorija grupa„ još uvek nije obnarodovala cenu, a i drugi veći igrači čekaju razvoj situacije jer smatraju da je sada previsoka i da će padati. Mlinovi takođe još ne izlaze s cenom i kod njih je jedino sigurno da su u veoma teškom položaju. Sve su prilike, u ovoj će godini još neki mlinovi u Srbiji proći kao pet-šest velikih i desetak malih koji su krahirali.