Hrana u Srbiji neće ni ove godine biti jeftinija, jer je ona u svetu skupa, ali naša država može mnogo da učini izdvajanjem više subvencija i obezbeđenjem jeftinijih kredita za setvu i nabavku nove mehanizacije, kao i donošenjem dugoročne strategije razvoja poljoprivrede, ocenili su sinoć eksperti za agrar.
Državni sekretar ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović smatra da je otkupna cena od 20 dinara po kilogramu pšenice za Robne rezerve potpuno prihvatljiva i u ovom trenutku je najviša u regionu.
Učestvujući u programu RTS-a, Golubović je napomenula da su Robne rezerve otkupile oko 60.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda.
Golubović je naglasio da država nikad nije izlazila u javnost sa otkupnom cenom pšenice, pre nego što se završi žetva, odgovarajući na zamerke da je država kasno objavila otkupnu cenu pšenice.
Komentarišući nedostatak jeftinih kredita za agrar, Golubović je najavio da će ulaganja iz Ujedinjenih Arapskih Emirata omogućiti više sredstava za ulaganje u poljoprivredu.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Milan Prostran i dalje smatra da je agrar „srpska nafta“, odnosno, izvozna šansa Srbije, ukazujući da je Srbija ozbiljni izvoznik koji će ove godine imati oko milion tona pšenice za svetsko tržište.
Prostran je naglasio da se mora povećati agrarni budžet na oko 10 odsto BDP-a ili oko milijardu evra godišnje, da bi se poljoprivreda osposobila da bude konkurentna za izvoz i da hrana bude jeftinija.
Cena hrane u Srbiji neće naglo pasti i jedino se može očekivati da oscilira, jer je hrana u svetu skupa i utiče na domaće tržište, ocenio je Prostran.
Predsednik Udruženja „Sto paora plus“ Vojislav Malešev rekao je da će krajnjim potrošačima malo značiti rekordan rod pšenice, jer bi normalno bilo da pojeftini hleb, ali se to neće desiti, jer je setva ove godina bila skuplja za 20 do 30 odsto nego prošle godine.
On je naveo primer da tržište danas plaća 17 dinara po kilogramu pšenice, a kilogram kifli košta 250 dinara, što je očigledan pokazatelj ko najviše zarađuje od pšenice.
Srpski seljak ima daleko manje subvencija je za primarnu proizvodnju u odnosu na zemlje u okruženju i to je razlog zašto je u Srbiji skupa hrana, ukazao je Malešev i dodao da i nedostatak ukrupnjavanja imanja, stara mehanizacija i manja primena agrotehnike takođe utiče na to da je srpska hrana najskuplja u regionu.
Jedan od razloga zašto je hrana u Srbiji skupa, to što se za navodnjavanje kao gorivo koristi nafta, umesto električne energije i to niko ne radi u okruženju osim poljoprivrednici u Srbiji, naveo je Malešev.
Potpredsednik Asocijacije poljoprivrednika Banata Zoran Sefkerinac rekao je da je država zakasnila najmanje desetak dana sa otkupnom cenom pšenice i poljoprivredni proizvođači će biti u minusu, uprkos rekordnom rodu pšenice.
Potpredsednik Nacionalne asocijacije potrošača Zoran Nikolić rekao je da je donekle iznenađen što se posle rekordnog roda pšenice nije desilo da brašno pojeftini, a samom tim i hleb.
Nikolić je ocenio da će, nažalost, najmanje profitirati proizvođači pšenice, a najviše trgovci.
Izvor: Tanjug