U Srbiji je nedavno stupila na snagu zabrana upotrebe 113 sredstava za zaštitu bilja jer sadrže 17 aktivnih supstanci koje su nedavno zabranjene u Evropskoj uniji. Proizvođači su na vreme obavešteni i imali su vremena da nađu alternative, a da li su one uvek odgovarajuće, to je posebno pitanje
Upravo je nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja sve češći razlog za vraćanje pošiljki voća i povrća unutar zemalja EU, čijem sistemu za kontrolu bezbednosti hrane i mi pripadamo.
Lista ovih zabranjenih preparata nalazi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, aktivne supstance su zvanično zabranjene pre 18 meseci, a sada je istekao rok u kojem su mogli da se koriste, odnosno da se potroše zalihe.
Prema Zakonu o upravljanju otpadom, preostale količine je sada potrebno odložiti i predati nadležnim službama, koje zatim prosleđuju na bezbedno uništavanje.
Proizvođači su na vreme obavešteni i imali su vremena da nađu alternative, a da li su one uvek odgovarajuće, to je posebno pitanje. “U zemljama EU postoji takozvani “emergency approval” kada se odobrava stavljanje u promet preparata na bazi zabranjenih aktivnih supstanci, ako u tom momentu ne postoji odgovarajuća alternativa. To se dešavalo, na primer, posle povlačenja neonikotinoida, kada su odobravane određene količine sredstava za zaštitu bilja na bazi ovih aktivnih supstanci, da bi se omogućilo proizvođačima da zaštite useve”, napominje profesorka Poljoprivrednog fakulteta Dragica Brkić.
Evropska komisija je prošle godine usvojila predlog, kao deo Zelene agende, u kome se planira smanjenje upotrebe pesticida za 50 odsto do 2030. godine. Biće zabranjena upotreba pesticida u parkovima i igralištima za decu. Uporedo sa ovim, razrađuje se i plan podrške poljoprivrednicima u pokrivanju štete koja će nastati u periodu od pet godina. “Ideja je da se zaštite zemljište, vazduh, voda, hrana, zdravlje ljudi, da se zaustavi pad populacije oprašivača i poveća biodiverzitet u poljoprivrednim i šumskim ekosistemima”, dodala je profesorka Brkić.
Za poslednje četiri godine u Srbiji je zabranjeno 50 aktivnih supstanci, a za njihovo korišćenje predviđene su prekršajne kazne, ali i mogućnost pokretanja krivičnog postupka. “Smanjenje primene pesticida može da se uradi administrativno, a kakve će posledice biti po proizvodnju i proizvođače to ćemo tek videti. Već sada proizvođači imaju mnogo problema vezano za zaštitu useva zbog povlačenja aktivnih supstanci, imajući u vidu je broj novosintetisanih daleko manji od broja onih koje se povlače iz primene”, zaključila je Dragica Brkić.