Porodična farma More Holstein, jedva dvadesetak minuta udaljena od Valensije, vlasništvo je gospodina Ramona i njegove supruge Lidije. Više od 60 godina rada utkano je u porodičnu tradiciju i razvoj imanja. Za to vreme menjala su se pokolenja, ali i adresa na kojoj se nalazilo gazdinstvo. Urbanizacija je učinila svoje i do sada je farma dva puta kompletno izmeštana. Grad Valensija, koji danas ima više od milion stanovnika, neprestano se širi, te nije isključeno da će farma još jednom morati da menja lokaciju.

Ipak,porodica ne odustaje od proizvodnje mleka, u regiji gde dominiraju proizvođači citrusa. Kako će biti nadalje, ostaje da se sačeka i vidi, jer je ove godine otkupna cena mandarina i pomorandži tako niska da mnogi voćnjaci nisu obrani, a dosta farmera želi da proda zemlju i napusti ovaj vid proizvodnje. Gospodin Ramon kaže da to nije dobro za njega, jer je samo prošle godine prodao stajnjaka u vrednosti 600.000 evra voćarima i proizvođačima povrća. Farmi krava u celoj regiji ima veoma malo, tek desetak, pastajnjak ima vrlo visoku cenu.

Proizvodnja mleka na farmi, koja danas ima kapacitet 2.500 muznih krava (ukupno 3.600 grla svih kategorija), oduvekjebila osnovni izvor prihoda za gazdinstvo. Prerada mleka na samoj farmi, ili tov junadi, nikada nisu predstavljali poslovni izazov.

U poslednje vremena gazdinstvu se u okviru jednog projekta tovi telad, a da li će tov postati i jedan od pravaca proizvodnje, ostaje da se vidi.

Ne menjaju ni mlekaru ni radnike

Decenijsko iskustvo u proizvodnji mleka doprinelo je i razvoju, posebnih poslovnih odnosa. Zanimljiv je podatak da u poslednjih 48 godina farma prodaje mleko istoj mlekari(Danone),koja je udaljena25 km do 30km.

Ukupan broj stalno zaposlenih na farmi, koja se sastoji od četiri radne jednice je 50, uključujući i članove porodice. Prosečna plata je 1.700evramesečno. Uslovi rada su dosta dobri, što portvrđuje i podatak da u poslednjih 12 godina niko nije napustio farmu. U okviru nje postoje četiri profitabilne jedince. To su: transport i poljoprivredna mehanizacija, ratarstvo, farma mlečnih krava i proizvodnja citrusa.

U tehnološkom pogledu, farma je verovatno jedan od najefikasnijih sistema za proizvodnju mleka u uslovima u kojima se nalazi. Visoka vlažnost i visoke temperature tokom letnjih meseci (THI indeks 80) mnogim gazdinstvima donose velike probleme. Uticaj klimeje zaista veliki i nije nikakvo čudo što je broj farmi u regionu mali.

Problem visokih temperatura i vlažnosti na farmi je ublažen,ili u potpunosti rešen kvalitetom i funkcionalnošću objekata, dobrom kabastomstočnomhranom, načinom ishrane krava i menadžmentom u oblasti reprodukcije. Maksimalizovanajeupotreba seksiranog semena, uz primenu programa sinhronizacije. Osemenjavanje na farmi počinje 80 dana od teljenja, za sva grla osim junica, kod kojih je taj period nešto duži.

Svaki tehnološki postupak na farmi se posebno i pažljivo planira, prati, analizira i po potrebi usklađuje ili menja.

Odgoju teladi se poklanja posebna pažnja, a cilj je da u trenutku zalučivanja (70 dana nakon teljenja ), njihova telesna masa ne bude manja od 105 kg do 110kg i naravno da su potpuno zdrava. Za napajanje teladi se koriste zamene za mleko (nakon ishrane kolostrumom),kojima se hraneprvih 10 dana u individualnim boksevima, zapravo kućicama. Nakon toga, formiraju se grupei dalje napajanje ide preko automatske pojilice, koja posredno kontroliše i zdravlje teladi. Osim količine mleka, mašina kontroliše i brzinu i frekvenciju kojom telad konzumiraju hranu i registruje nepravilnosti. Na osnovu tih parametara može se dobiti prva informacija o zdravlju teladi, na osnovu koje farmer ima mogućnost da pravovremeno interveniše.

Odgoj junica je na samoj farmi, gde u starosti od 12 meseci, na bazi visine u krstima (ne manje od 130cm),počinje osemenjavanje seksiranim semenom. Pre toga, sve junice prolaze genomsku ocenu, gde je kompozitni indekszdravlja primarni kriterijum za njihov opstanak u stadu. Ramon i Lidija su uvereni da grla imaju potencijal za proizvodnju mleka, jer se decenijama bave podizanjem kapaciteta svog stada. Povećanje mlečnosti nije osnovni kriterijum u selekcijskom programu na farmi.

Zdravlje grla – važan kriterijum u poslovanju

Zdravlje kao kriterijum su odabrali zato što očekuju manje direktne ekonomske štete u stadu, ali i manja izdvajanja za veterinarsku službu. Ideja je da se troškovi proizvodnje redukuju, koliko god je to moguće, i svesni su značaja genomskih analiza u tome. Sav genetski materijal dolazi iz SAD centara za veštačko osemenjavanje. Osim semena mlečnih rasa, na farmi se sve više koriste bikovi tovnih rasa (angus, britansko/belgijsko plavo, hereford, limuzin, itd.),čija telad –melezi idu direktno u tov.

Proizvodni rezultati su zaista impresivni. Krave proizvode od 12.500 kg do 13.000kg mleka u standardnoj laktaciji. Krave se muzu triputa dnevno, u izmuzištu gde se 26 godina nalazi roto-laktor, kapaciteta 50 mesta. Jedna smena traje šestsati, što je vrlo prihvatljivo sa stanovišta organizacije posla na farmi, te se ne planiraju promene u ovom domenu.

Prerađivači mleka u Španiji stimulišu farme koje proizvode mleko sa 4% mlečne masti i 3,5% proteina. Gazdinstvo ima manje parametre od navedenih, zbog nedovoljne koncentracije energije u obroku. Vlasnici su svesni te činjenice, ali preciznom kalkulacijom su došli do obroka koji „radi u njihovu korist“.

Bonusi koje farma ne dobija u oblasti proizvodnje nadoknađuju se kroz stimulaciju predviđenu za standarde u vezi sa dobrobiti životinja (dvaevrapo toni isporučenog mleka), i standarde vezaneza zaštitu životne sredine. Zvaničnim sertifikatima farma dokazuje svoju posvećenost pitanjima zaštite životne sredine. Na osnovu tih dokumenata, gazdinstvo dobija još petevrapo toni mleka.

Više prostora po kravi za više mleka

Na početku priče o More Holsteinfarmi rečeno je da je kapacitet farme 2.500 grla, ali baš zbog dobrobiti životinja na farmi se nalazi 2.000 krava, čime se dobija 16 metara kvadratnih slobodnog prostora za svakovisokoproizvodnogrlo. Povećanje prostora po grlune samo da je doprinelo dobijanju potrebnih sertifikata već je pozitivno uticao na proizvodne i reproduktivne pokazatelje stada.

More Holsteinfarma proizvodi i električnu energiju iz solarnih panela. Biogas postrojenje je bilo u planu, ali se zbog komplikovane procedure oko dobijanja dozvola odustalo od te investicije

Efikasnost proizvodnje mleka na farmi potvrđena je činjenicom da je farma bila profitabilna i početkom godine,kada je cena mleka bila 0,34 evra po litru.Pre trimeseca cena je dostigla 0,6 evraza litar, pa je samimtim i profitabilnost znatno porasla. Prognoze na tržištu govore da će cena blago pasti i verovatno se zaustaviti na 0,5 evra po litru. Ovaj trend na tržištu biće iskorišćen zajačanje kapaciteta farme.

Vlasnici Ramon i Lidijaplaniraju da investiraju u kupovinu zemlje (trenutno imaju 170 ha) i tako se reše troškova oko iznajmljivanja, koji nisu mali. Hektar obradivog zemljišta je trenutno oko 40.000 evra/ha, što je dosta bolje u odnosu na cenu od 70.000 evra, koja je bila doskora.

Osnova profitabilnosti farme se dobrim delom nalazi i u ceni obroka za visokoprodiktivna grla, koja ne prelazi devetevra na dan. Za zasušena grla i junice, cena obroka je dva-tri evra na dan, što u celini čini trošak ishrane vrlo prihvatljivim. Farma je u stanju da sa svojih površina,koje se navodnjavaju, obezbedi oko 60% potreba u kabastoj hrani, dok se sve ostalo nabavlja na tržištu.

Govoreći o budućim planovima, Gospodin Ramon je siguran da će nastaviti da se bavi proizvodnjom mleka. Očekuje da će problem vode biti veoma aktuelan,ne samo u regionu u kome se nalazi njegova farma već i globalno, pa namerava da se ozbiljnije posveti tom problemu, što savetuje i ostalim farmerima.

Autor: dipl. inž.Boris Berisavljević