Izvor: RTV

NOVI SAD,BEOGRAD – I pored teške kampanje vađenja i prerade šećerne repe, koju su pratili loši vremenski uslovi Srbija je ostvarila istorijski rekord u proizvodnji šećera od 492. 000 tona. „Industrija šećera u Senti premašila je magičnu cifru od 100 000 tona , ostvarivši proizvodnju od 100 .655 tona belog kristala“, izjavio je za Radio – televiziju Vojvodine direktor fabrike Ljubiša Radenković . Proteklu kampanju prati još jedan rekord. Srbija se sa prosečnom proizvodnjom od osam tona šećera po hektaru približila najboljim proizvođačima u Evropskoj uniji. Ove će godine domaće fabrike profitirati i što se tiče cene te prehrambene namirnice. Cena kilogramskog pakovanja znatno je skočila , zbog povećanih troškova proizvodnje, pre svega zbog skupog gasa i nafte ,ali i zbog znatnog skoka cene šećera od repe na svetskim berzama , sa 500 na 900 dolara za tonu.

Industrija šećera u Senti izvešće 36. 000 tona u Evropsku uniju, što je deo propisane kvote i 5.000 tona u zemlje Cefte .Sve ostale količine namenjene su domaćem tržištu po fabričkoj ceni od 75 do 80 dinara za kilogram. No pošto je i pored rekordne proizvodnje, deo domaćeg šećera ,oko 100. 000 tona , već izvezen na „zeleno“, u toj fabrici napominju da će šećer plasirati samo trgovcima koji uredno izmiruju obaveze , bez odloženog plaćanja na 120 dana i da zbog toga mogu da se očekuju i prazni rafovi ,kad je ta namirnica u pitanju .

Čurović. Imamo dovoljno šećera

Situacija na domaćem tržištu šećera u ovom trenutku je stabilna i za sada ne postoji bojazan od nestašice te važne životne namirnice, izjavila je danas Tanjugu direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović. Upitana da prokomentariše neke navode da su pojedini prerađivači i proizvođači slatkiša, bezalkoholnih pića i voćnih sokova na bazi šećera unapred kupili velike količine šećera za svoje potrebe, Čurović je kazala da joj to nije poznato, jer je to stvar pojedinačne poslovne politike.

Prema njenim rečima, moguće je da je „neko kupio određenu količinu (šećera), jer cena šećera, kao i cena svih prehrambenih proizvoda u svetu skače, ili da je neko zadržao određenu količinu da bi bolje prošao“. Čurović je kazala da može da se desi i da su trgovački lanci to učinili kako bi bolje zaradili, ponovo ističući da je to “ deo poslovne politike, da li će neko ko je zarobio novac u neku robu, držati tu robu ili je prodavati da obrne kapital“.

Komentarišući aktuelnu cenu šećera, Čurović je kazala da njen aktuelni iznos predstavlja vraćanje na cenovni nivo od pre 40 godina, odnosno iz 70-tih godina prošlog veka, kada je „država Jugoslavija odlučila da gradi silne šećerane po Srbiji i Vojvodini“. „EU je imala plan da snizi cenu šećera na 400 do 460 evra po toni, međutim to se nije ostvarilo i ona sada iznosi više od 800, pa čak do 900 evra“, rekla je Čurović.

Govoreći o proizvodnoj kampanji 2011, Čurović je kazala da ugovaranje proizvodnje šećerne repe za sada „ide“ slično kao i prethodne godine, podsećajući da su lane površine pod šećernom repom u Srbiji iznosile 70.000 hektara. „Fabrike šećera u Srbiji prate situaciju na tržištu i one su izašle sa nekim svojim uslovima“, navela je ona, napominjući da će zbog visoke cene šećera, svakako biti viša i cena šećerne repe.

Fabrike imaju motiv da se proizvede više šećerne repe, odnosno šećera po hektaru, a ne samo da se „hektari povećavaju“, kazala je ona, objašnjavajući da su troškovi veći u slučaju da se samo površine povećaju, a da prinosi i digestija (sadržaj šećera) budu mali. „Ako se poveća prinos i digestija, a smanji nečesitoća, biće proizvedeno i više šećera po hektaru“, zaključila je Čurović.