Jesenja setva u Srbiji trebalo bi da bude obavljena u optimalnim rokovima uz punu primenu agrotehnike na ukupno milion hektara, a planirano je da pšenicom bude zasejano barem 550.000 hektara, izjavili su stručnjaci za Tanjug.
Ako se realizuje planirana jesenja setvena struktura, obezbede državne subvencije i ostvari višegodišnji prosečan prinos pšenice između 3,5 i četiri tone po hektaru, kako su istakli u Privrednoj komori Srbije, ne bi trebalo očekivati uvoz ove značajne kulture u sledećoj godini.
Poljoprivrednici pokazuju veće interesovanje za setvu pšenice i drugih ozimih strnina nego prethodnih godina, pa se očekuje da tim kulturama ove jeseni u Srbiji bude zasejano oko 650.000 hektara, izjavio je prof. dr Miroslav Malešević.
Malešević, koji je stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ukazao je da su ovogodišnji dobri prinosi pšenice ključni razlozi veće zainteresovanosti ratara za proizvodnju pšenice.
On je podsetio da je nezapamćena suša ovog leta, međutim, prouzrokovala velike podbačaje u rodu kukuruza, soje i drugih jarih useva.
„Možemo se nadati da će hlebnim žitom biti posejano barem 550.000 hektara, što bi bilo za oko 70.000 hektara više nego lane“, istakao je Malešević.
Ječam odlična zamena za kukuruz
On je dodao da bi ječmom moglo da bude posejano od 60.000 do 70.000 hektara, ili za 30 do 40 odsto više nego prošle jeseni.
Malešević je napomenuo da je ječam odlična zamena za kukuruz, pogotovo u ishrani svinja, što bi stočarima moglo da ublaži posledice znatno slabijeg roda najrasprostranjenije domaće žitarice, a uz to je sladarska industrija ove godine pokazala veliko interesovanje za ječam.
Setvom na najmanje 650.000 hektara ostvarili bismo „poželjne površine“ pod ozimim žitima u Srbiji, kazao je Malešević Tanjugu, dodajući da su proizvođači već počeli kampanju izbora sorti, nabavke mineralnih đubriva i druge pripreme za setvu.
„Bez obzira na teške vremenske i druge uslove, setva pšenice se mora pripremiti veoma ozbiljno i što bolje, a svakako bi je trebalo početi u optimalnom roku – oktobru, bilo padavina ili ne“, naglasio je Malešević.
On je napomenuo da će, zbog izuzetno suvog zemljišta, poljoprivrednici morati da primenjuju što jednostavniji, redukovan sistem obrade, odnosno da pripremu za setvu obave tanjiračama i drugim priključnim uređajima.
Prethodno je neophodno primeniti odgovarajuća mineralna đubriva i nastojati da sve to bude obavljeno uz što manju potrošnju goriva, istakao je Malešević.
U skladu sa višegodišnjom setvenom strukturom
U Privrednoj komori Srbije (PKS) Tanjugu je rečeno da treba očekivati da se jesenja setva obavi u optimalnim rokovima uz punu primenu agrotehnike i da bi prema bilansnim potrebama zemlje, a u skladu sa višegodišnjom setvenom strukturom trebalo da bude zasejano oko milion hektara oraničnih površina.
Po planu jesenje setve – 550.000 hektara površina trebalo bi da se nađe pod pšenicom, a pod ostalim ozimim žitaricama – ječmom, ražom, ovsom 150.000 hektara.
Industrijskim biljem, najviše uljanom repicom, trebalo bi da bude zasejano na oko 40.000 hektara, krmnim biljem 100.000 hektara, povrćem 90.000 hektara i ostalim ozimim kulturama 70.000 hektara.
U PKS ističu da bi subvencije u agraru trebalo usmeriti pre svega u primarnu proizvodnju, a to su regresirane cene deklarisanog semena, potrebnih količina đubriva i sredstava za zaštitu, kao i dizel goriva.
Stručnjaci napominju da bi bili dobrodošli i povoljniji uslovi nabavke poljoprivredne mehanizacije koja je zastarela sa prosečnom starošću između 30 i 40 godina.
Bugarin:Setva će zavisiti od mera Vlade Srbije
Kvalitet i uspeh jesenje setve, u ovim za poljoprivredu teškim vremenskim i ekonomskim prilikama, zavisiće pre svega od mera koje će Vlada Srbije doneti da bi pomogla poljoprivrednicima, izjavio je danas Tanjugu funkcioner u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) Đorđe Bugarin.
„Država bi, kroz rebalans budžeta i bez obzira na obaveze koje se moraju ostvariti do kraja godine, trebalo da pruži značajnu finansijsku podršku poljoprivrednim proizvođačima pogođenim velikom sušom, kako bi što bolje pripremili predstojeću setvu“, istakao je Bugarin.
Zbog suše će biti zabeleženi veliki gubici u proizvodnji kukuruza, soje i drugih najvažnijih prolećnih ratarskih kultura pa je zato neophodno učiniti sve kako bi se ratarima za setvu obezbedili „bezakcizno gorivo, regresirano seme i mineralno đubrivo kao i povoljno kreditiranje“, naglasio je on.
Bugarin, koji je sekretar Udruženja poljoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede pri PKV, smatra da ne bi bilo dobro zabraniti izvoz žitarica jer „tom merom ne bi bili zaštićeni domaći poljoprivredni proizvođači“, odnosno ne bismo imali jevtiniju stočnu hranu, meso ili mleko.
On napominje da bi bilo bolje omogućiti slobodan uvoz kukuruza, čime bi uticalo na smirivanje cene te žitarice na domaćem tržištu i obezbedile potrebne količine.
U PKV očekuju, na osnovu opredeljenja poljoprivrednih proizvođača, da će ove jeseni u pokrajini biti posejano oko 300. 000 hektara pšenice što bi bilo više za oko 60. 000 hektara nego lane.
Povećano interesovanje ratara za pšenicu najverovatnije je zbog toga što je ta kultura najbolje podnela ovogodišnje vremenske neprilike, rekao je Bugarin i dodao da se očekuju znatno veće površine ječma i tritikalea, jer su te žitarice dobre za ishranu stoke i mogu da nadoknade manjak kukuruza.
Izvor: Tanjug