Često možemo čuti da Srbija sa svojim agrarnim potencijalom može da hrani pola Evrope. Međutim mnogim poljoprivrednim proizvođačima teško je dopreti i do domaćeg kupca. Radio-televizija Vojvodine istraživala je šta je potrebno da bi poljoprivredni proizvodi sa naših oranica zauzeli mesto na policama trgovinskih lanaca. …
ako da se malim proizvođačima otvore vrata trgovinskih lanaca i sa rafova izgura paradajz iz Turske, jabuke iz Argentne ili čak Novog Zelanda, pasulj i beli luk iz Kine, kupus iz Makedonije?
Konkurentniji pobeđuju, to je poznata logika slobodnog tržišta, a kako se u agrarnoj areni bore domaći sa gostima, odnosno, da li je ovdašnjem poljoprivrednom proizvođaču teško zauzeti policu u nekom od trgovinskih lanaca?
Ilustracija morguefile.comIlustracija morguefile.com
Odgovor smo potražili kako od proizvođača i trgovaca tako i od stručnjaka za tu oblast.
Procene su da bi trgovinski lanci za domaću poljoprivrednu proizvodnju bili najkraća prečica do uspeha, ali nedovoljna količina i promenljiv kvalitet na tom putu predstavljaju najveće prepreke.
U „Univereksport“-u i lancu prodajnih objekata „Zelena pijca“ dominiraju plodovi sa naših njiva i iz naših plastenika, a kriterijumi za ulaz robe na njihove police su strogo precizirani.
Kvalitet i cena opredeljujuće su performanse, uz to su neophodne dovoljne količine i kontinuitet u proizvodnji. Zato je udruživanje malih proizvođača neminovnost.
Jedan od neophodnih uslova za plasman jeste da je proizvod zdravstveno bezbedan, odnosno, sertifikovan HACCP standardom.
U Istraživačkom i tehnološkom centru Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu tim eksperata sa dugogodišnjim iskustvom uspešno dovodi proizvođače do sertifikacije i tako im, zapravo, obezbeđuje ulaznicu na tržišta.
Direktor tog centra, profesor doktor Bato Kamberović za RTV objašnjava da HACCP standard u domenu zdravstvene bezbednosti, pre svega, ima preventivnu ulogu, a sertifikovanje određenog sistema nije bauk jer je sve, kako kaže, krajnje logično.
Sertifikovana, zdravstveno bezbedna proizvodnja, udruživanje i dobro organizovanje ključ su proboja na tržište. A pravilno usmeravanje domaćeg – šansa za male proizvođače, opasnost za nakupce, ali i brana neumerenom uvozu voća i povrća.
Izvor: RTV