Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da će zakon o GMO kojim se zabranjuje uvoz GMO sigurno biti izmenjen.
„Zakon o GMO koji trenutno važi u Srbiji nije bezbedan za potrošače i moraće da se menja“, rekao je ministar. On je dodao i da će promet tih proizvoda biti strogo kontrolisan.
E pa kako se po sada važećim propisima potrošač može snaći u prodavnici, kod nas ili ako nekud otputuje, ako sebi dozvoli pravo izbora između genetski modifikovane, konvencionalne ili organske hrane? Organska hrana je papreno skupa, pa je vidno obeležena baš tako, kao organska hrana.
„Pretraživanjem kolekcije srpskih standarda, utvrdili smo da ne postoje srpski standardi koji se odnose na označavanje hrane koja sadži genetski modifikovane organizme“, odgovorio je listu „Danas“ Institut za standardizaciju Republike Srbije.
Institut zatim citira 15 standarda koje je doneo za ispitivanje hrane koja sadrži genetski modifikovane organizme.
„Takođe, pretraživanjem standarda koje su objavile Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) kao i Evropska komisija za standardizaciju (CEN) utvrdili smo da ne postoje ni međunarodni, kao ni evropski standardi koji se odnose na označavanje genetski modifikovane hrane, odnosno označavanje hrane koja sadrži genetski modifikovane organizme“, navodi Institut.
Institut za standardizaciju, međutim, skreće pažnju da postoji Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane (Sl. glasnik RS br 85-2013) za čije je donošenje i sve informacije u vezi sa tim zaduženo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
„Svaki odobreni, odnosno dozvoljeni GMO proizvod u EU koji se stavlja u promet obeležava se etiketama na kojima piše ‘proizvod sadži GMO’, odnosno ‘proizvod sadrži genetski modifikovane organizme (ime organizma, na primer kukuruz)“, odgovorilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na isto pitanje lista „Danas“.
„Proizvodi od životinja (meso, mleko, jaja) hranjenih hranom za životinje koja se sastoji od GMO ili sadrži GMO ili je dobijena od GMO se ne obeležavaju nekom posebnom oznakom nigde u svetu, pa ni u EU, jer prenos gena u tom smislu nije moguć“, dodaje se u odgovoru Ministarstva poljoprivrede.
Sagovornici lista „Danas“ u stručnim krugovima ukazali su i na jasan stav Kodeksa alimentarijusa o pitanju obeležavanja GMO hrane.
Kodeks, čija je tačka kontakta u Srbiji Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na svome sajtu na pitanje: Da li Kodeks zagovara GMO hranu (Is Codex promoting GM-foods?) odgovara da je strogo posvećen promovisanju zdrave hrane i da u tom okviru prednost ne daje nijednoj hranu, da je na potrošaču da izabere.
Ali, „Kodeks je utvrdio principe i uputstva za ocenu bezbednosti hrane nastale kombinovanjem DNK biljaka, životinja i mikroorganizama. Pa ako neka vlada želi da utvrdi regulacione mehanizme za bezbednost GMO hrane, ona može da se posluži Kodeksom kao osnovom za to.
Znači, svaka vlada je slobodna da utvrdi sopstvene mehanizme za korišćenje GM organizama u poljoprivredi i drugim sektorima“. U odgovoru na isto pitanje, Kodeks je kategoričan: „Ne postoje međunarodno dogovorene preporuke za označavanje GMO hrane. Tako je na vladama da promenjuju sopstvene propise“.
Codex alimentarius je, da se poslužimo Vikipedijom, zbir međunarodno priznatih standarda, pravila postupanja, smernica i drugih preporuka vezanih za hranu, proizvodnju hrane i bezbednost hrane za upotrebu. Ove standarde je razvila i održava ih Komisija Codex alimentarius, telo koje su osnovale u novembru 1961. godine UN, odnosno FAO (Organizacija UN za poljoprivredu i hranu).
Projektu se pridružila i Svetska zdravstvena organizacija, a prepoznat je i od Svetske trgovinske organizacije kao referentan skup pravila za rešavanje sporova koji se odnose na sigurnost hrane i zaštitu potrošača.
Izvor: Danas