Vinogradari jugoistočne Srbije dobro su iskoristili poslednjih nekoliko dana pred sneg. Na poziv udruženja „Vino i rakija“ (VIR), stručnjaci Poljoprivredne stručne službe „Niš“, prošle nedelje uzorkovali su zemljište u vinogradima knjaževačkog kraja, kako bi utvrdili njegov kvalitet i dali preporuke za što bolji rod.

Taj posao, VIR je realizovao kao deo Projekta unapređenje kvaliteta vina istočne Srbije, koji sprovode uz podršku nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

Ispitivanje hemijskih karakteristika, kao i mehaničkog sastava, pomoćiće Knjaževčanima da znaju gde je potrebno poboljšati zemljište, koje agrotehničke mere da primene i kako to da učine, ali i da znaju kako i gde da formiraju nove vinograde.

Iako u Srbiji nije dovoljno rasprostranjeno, investiranje u kontrolu zemljišta, prema rečima poljoprivrednih stručnjaka, višestruko se isplati, jer se sa dobijenim preporukama može planirati racionalnija upotreba đubriva, a samim tim postići ušteda, bolji rod i veći profit. Direktor beogradskog Instituta za zemljište Slavoljub Maksimović smatra da je vreme da se navike u poljoprivrednoj praksi promene.

– U poslednjih 3-4 godine zemljište, kao resurs, je u Srbiji počelo da dobija adekvatiniji tretman, pa se češće rade i ovakve analize. Mi smo jedna od retkih zemalja koja do sada tome nije poklanjala pažnju. Ozbiljna preporuka za gajenje kultura, bez analize, je kao kada uzimate lekove bez odlaska kod lekara – kaže za „eKapiju“ Slavoljub Maksimović.

On dodaje da se za ispitivanja ljudi uglavom odlučuju kada žele da uzgajaju specifične vrste – kao što su npr. borovnica ili lešnik, kao i u povrtarstvu, a manje kod „standardnih“ kultura (pšenica ili kukuruz).

Lična karta imanja

Stručnjaci Instituta za zemljište rade sva ispitivanja zemljišta koja su vam potrebna za nastavak ili pokretanje proizvodnje – od osnovne agrohemijske analize (kontrole plodnosti), do najsuptilnijih ispitivanja mikroelemenata. Parametri osnovne analize su kiselost zemljišta, sadržaj humusa, sadržaj ukupnog azota, sadržaj kalijuma, sadržaj fosfora i sadržaj kalcijuma. Mikroelementi koji se najčešće analiziraju su – mangan, gvožđe, bakar, cink… Za posede oko industrijskih zona, ispituje se i prisustvo štetnih supstanci – kadmijuma, kobalta, nikla…

Posle analize, sledi ono najvažnije – preporuka (šta dodati i kada), i savet da li je zemljište uopšte pogodno za ono što ste hteli da gajite.

– Najvećem broju kultura, oko 90%, pogoduje neutralno zemljište, ali nekoliko zahteva specifično. Na primer, kamilica voli zaslanjen teren, a borovnica blago kiseo – objašnjava Maksimović.

– Osnovne analize, koje su dovoljne kada se vrsta gaji prvi put, ukazuju na to da li je potrebno raditi složene – kaže naš sagovornik.

Prisustvo mikroelemenata u zemljištu prvenstveno je važno u voćarstvu. Njihov nedostatak održava se na plodove, ali i na propadanje grana i korena, pa se stabla suše. Obično, mikroelemenata u zemljištu ima dovoljno ako je proizvodnja normalna na normalnim zemljištima, dok se kod intenzivne proizvodnje može javiti nedostatak. Na primer, na nedostatak cinka posebno su osetljive jabuke i trešnje.

Analize zemljišta rade se u dvadesetak savetodavnih stručnih službi Ministarstva poljoprivrede u celoj Srbiji, kao i u mnogobrojnim privatnim poljoapotekama i firmama. Ipak, o tome kome se obratiti, ulogu ima i renome kuće. Među najpriznatijima u ovoj oblasti, sem pomenutom Instituta za zeljište, su najpre Institut za ratarstvo Novi Sad, Institut „Tamiš“ Pančevo, Institut za voćarstvo Čačak, Laboratorija Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, Inovacioni centar za poljoprivredu Arilje…

Uzorci se, za parcele na kojima se već gaji, uzimaju nakon skidanja useva, a u voćarstvu i vinogradarstvu pre osnovne obrade zemljišta. Eksperti novosadskog Instituta za zemljište objašnjavaju da se prosečan uzorak sastoji se od 20 do 25 delova, u zavisnosti od veličine parcele, a bolje je da ih je što više. Uzima se sa parcele do 5 hektara. Ukoliko je posed neujednačen, po nadmorskoj visini, kvalitetu i boji zemlje ili gajenoj vrsti, on se mora podeliti po celinama, te se sa svake uzeti uzorak.

– To je zgodno, zato što se kod manjih poseda komšije mogu udružiti, te više njih mogu da iskoriste jednu analizu – veli za naš portal Maksimović, i dodaje da ona „važi“ pet godina.

Koliko košta?

I paori i agronomi, slažu se u jednom – pogrešan tretman i loš rod najskuplje košta. U odnosu na štetu, koju vam može pričiniti, novac koji izdvojite za ispitivanje, gotovo je zanemarljiv. Recimo, kontrole su pokazale da u Vojvodini postoje vinogradi sa tako visokih nivoom fosfora, da im više od deset godina nije potrebno đubrenje.

Osnovna analiza u Institutu za zemljište košta 3.000 dinara (plus PDV), a po mikroelementu 1.150, takođe bez PDV-a. Na zemunskom Poljoprivrednom fakultetu osnovna analiza košta 4.000 dinara, a u Institutu za voćarstvo u Čačku oko 2.000 dinara. Cene su po uzorku zemljišta.

– Osim osnovne kontrole plodnosti, za koju smo akreditovani, u postupku smo akreditacije laboratorije i za analizu mikroelemenata. Uskoro ćemo uvesti i tu uslugu. Cena osnovne analize kod nas je 2.500 dinara po uzorku – kaže za „eKapiju“ Radojko Luković, direktor Inovacionog centra.

Firma „Megra“ iz Beograda već 20 godina bavi se distribucijom opreme za ispitivanja u poljoprivredi, geitehnička istraživanja, zaštitu životne sredine, uzorkovanje… Iako je oprema za ispitivanje zemljišta vrlo složena, najjednostavnije, ona se može podeliti na onu za uzorkovanje i onu analiziranje (terensku ili laboratorijsku) – kaže za „eKapiju“ Miodrag Antić iz „Megre“.

– U pitanju je složena, ali i dosta skupa oprema. Retko je kupuju individualni poljoprivrednici, najčešće instituti i fakulteti i poneki agrozavod. Kao najjednostavniji komplet, iz našeg kataloga sa nekoliko stotina stavki, možemo izdojiti „Komplet za ispitivanje zemljišta u poljoprivredi“, koji košta oko 600 EUR.

Kontrola plodnosti, registrovana poljoprivredna gazdinstva, prema uredbi Ministarstva poljoprivrede, već nekoliko godina je besplatna – u nadležnim poljoprivrednim stručnim službama i instutima. No, važno je stići na vreme, jer su česte žalbe poljoprivrednika da nisu uspeli da dođu na red.

M.S.

Izvor: http://www.ekapija.com/