Reklama

Nadležni u Srbiji bili su upoznati s nalazima da je deo domaćeg roda kukuruza zaražen otrovnim aflatoksinima, piše novosadski „Mađar so“

„Prvo upozorenje u vezi s kontaminacijom stiglo je još 10. oktobra.
Tada je, zbog zatrovanosti, Italija odbila pošiljku srpskog kukuruza.

Preko sistema za alarmiranje, RASFF portala Evropske unije (Rapid Alert System for Food and Feed), slučaj je odmah obelodanjen na njihovom vebsajtu“, navodi list.

„Mađar so“ dodaje da se na osnovu upozorenja objavljenog na portalu RASFF-a vidi da su nadležni u Srbiji obavešteni o toksičnosti pošiljke.

Taj list je u petak izvestio o tome da, zbog koncentracije aflatoksina koja je iznad dozvoljenog nivoa, 68 odsto ovogodišnjeg roda kukuruza nije pogodno za ljudsku upotrebu, pozvajući se na ispitivanja u beogradskoj laboratoriji jednog od najvećih svetskih preduzeća za kontrolu kvaliteta, SGS Grupa (Group).

Preduzeće za kontrolu kvaliteta SGS Beograd juče se ponovo oglasilo i saopštilo da je neophodno da se utvrdi stvarni stepen zaraženosti ovogodišnjeg roda kukuruza u Srbiji, spreči širenje zaraze i u skladu s propisima o bezbednosti hrane kontroliše njegova dalja upotreba.

Precizirano je da su stručnjaci SGS-a na osnovu ispitanih 375 uzoraka, što reprezentuje količinu od 350.000 tona kukuruza, utvdilili da je skoro 60 odsto ispitanog kukuruza upotrebljivo, od čega je 32 odsto upotrebljivo za direktnu ljudsku ishranu, a ostatak za stočnu hranu, uz odgovarajući tretman.

Navedeno je i da je oko 40 ispitanih uzoraka kukuruza koji nisu upotrebljivi za ljudsku ishranu i za stočnu hranu, mogu biti predmet dekontaminacije, ali da je njegova upotreba rizična.

Izvor: biznisnovine.com

  • Autor
    Članci
  • Komentari (7)
    Član 1.790

    Тај кукуруз може да се спасе и то без употребе хемије и отрова и да му се врати употребна вредност.И мора да се зна,бесплатан ручак не постоји.

    Član 885

    Gospodine Lalo nije loše da se upoznate sa detaljima iz 90 i neke, starije nećemo, ja sam odala godina po toj ćupriji a ne samo čitala, sve je kod nas odokativno … a vi samo ručajte takav kuruz i još dosta toga sa i minimalnom kol. aflatoksina on vam se sigurno sabira u vašem organizmu pa prijatno …i da dalje ne ređam …. spašava se od useva tako je moj pokojni deda govorio ….Report ff the Scientific Commitee for food EU Commission , Directorate – General Industry 1993.The potential carcinogenicity of aflatoxins has been examined in a large number of population studies,
    both cohort and correlation studies. Most of them were carried out in Africa and Asia, where
    substantial quantities of aflatoxins occur in basic foodstuffs. It can be concluded that there is good
    accordance between the results of practically all the existing population studies, even though these
    have been carried out in population groups where other known risk factors for liver cancer such as
    hepatitis B-virus and alcohol, vary considerably. IARC concluded in 1993 that there is sufficient
    evidence in humans for the carcinogenicity of naturally occurring mixtures of aflatoxins, and for the
    carcinogenicity of aflatoxin B1. The overall evaluation of IARC was: “Naturally occurring aflatoxins
    are carcinogenic to humans (Group 1)“. Aflatoxins, especially B1, have been tested extensiveley for genotoxicity. Aflatoxin B1 is consistently . Aflatoxins, especially B1, have been tested extensiveley for genotoxicity. Aflatoxin B1 is consistently found to be genotoxic, producing adducts in humans and animals in viva and chromosomal anomalies infound to be genotoxic, producing adducts in humans and animals in viva and chromosomal anomalies in rodents and, in a single study, in rhesus monkeys in vim. It induces DNA damage, gene mutation,chromosomal anomalies and cell transformation in mammalian cells in vitro, in insects, lower eukaryotes and bacteria. Fewer studies have been performed, in descending order, with aflatoxins B2, G1 and G2 but these showed a comparable genotoxic profile.

    Član 885

    I jo da dodam bilo bi poželjno da razlikujemo RASFF izveštaje, koji su za državničke uzorke i eto slučajno je naš brod uboden…. a šta ćemo sa ostalima …..

    Član 1.790

    Појединци из струке су указивали на могоћу заразу и указивали на могућа решења, али се на жалост њихова није слушала.
    Моје скромно мишљење је да треба ипак покушати,наравно без отровне хемије,спасти што се да спасти.То су радили јапанци 1938 па и касније неколико пута. Успех није стопостотан али нама би свака количина нешто значила.Овако,једино ће трговци задовољно трљати руке.

    Član 7.896

    Šta su to lalo japanci radili 1938, ako je aflatoksin pronađen 1961.g. Da niste nešto pomešali.
    Drugo izostanak stručne javnosti. Na polju mikotoksikologije u Srbiji imate samo nekoliko stručnjaka koji se tom problematikom ozbiljno bave.

    Član 1.790

    Не,нисам.1938.се у,тада,царском Јапану и стока и људи разбољевали масовно.
    Било је и много смртних случајева и велико угинуће стоке.Узрочник је била
    храна одн.кукуруз и крмно биље.После око 4 месеца зараза је санирана. Наравно,није све спашено већ само оне количине са блажом заразом.За тадашњу науку велики успех.
    У садашњем тренутку имамо пример Мађарске,Румуније,Пољске …(да не набрајам даље)чије су владе озбиљно схватиле опасност и уз помоћ садашњих научних сазнања спасле све што се дало спасти.И не само то,имају и шта да продају на светској пијаци.
    Код нас се знање и умеће из тих знања никад није опраштало.

    Ваше коментаре посматрам као коментаре врло забринутих људи.С правом.

    Радује ме да смо на истој страни.

    Član 7.896

    Deda lalo, slucaj o koji spominjete u Japanu je Penicilinotoksikoza , a ovo sto se nama desilo je aflatoksikoza. Razlike su velike.

Odgovor na: Mađar so: Nadležni znali da je kukuruz zaražen

Napišite komentar


<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">