Posle završene prve berbe malina u Čileu u decembru i januaru, koji ukazuje da će ukupni rod u ovoj zemlji biti za četvrtinu manji nego prošle godine, postalo je jasno da će ovogodišnja cena malina na svetskom tržištu biti i više nego dobra.

Trenutna cena po kojoj se kilogram malina otkupljuje od farmera je dva evra, dok je izvozna cena prve klase 3,3 evra. Ova dešavanja svakako će, po oceni stručnjaka, uticati i na domaće proizvođače, koji, prema sadašnjem vrhunskom stanju biljaka, mogu da očekuju kvalitetan rod, ali i odličnu cenu. Podaci Svetske organizacije proizvođača malina kazuju da je prošlogodišnja proizvodnja na planeti bila 344.000 tona ovog voća, ali da su potrebe svetskog tržišta drastično veće. Srbija po proizvodnji malina u svetu zauzima treće mesto, a godišnji prosek sa oko 13.000 hektara malinjaka iznosi 50.000 tona ”crvenog zlata“. Najveći proizvođač na svetu je Poljska sa oko 100.000 tona, pa tako pojedini trgovci, među kojima i oni iz Srbije, uvoze malinu iz Poljske, prepakuju je i zatim je šalju na druga tržišta kao svoju. To se prošle godine prvi put dogodilo i u Čileu, a sva je prilika da će se, zbog lošijeg roda, to dogoditi i ove. Uvoz poljske maline i reeksport iz Srbije obavlja se već godinama.

Jednostavno, i po ceni i po kvalitetu poljska malina je ispod naše i to trgovcima daje priliku da prepakivanjem zarade. Sad su se sa istom pojavom suočili i Čileanci a niko od nas, u stvari, ne zna koliki su prinosi maline u Poljskoj. Za jednu istu godinu iz te zemlje stižu veoma različiti podaci, recimo između 75.000 i 113.000 tona – kaže Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, jedan od vodećih srpskih stručnjaka u malinarstvu. On navodi da u našoj zemlji zbog odlične cene maline zadnjih godina postoji veliko interesovanje među poljoprivrednicima za gajenje ove biljke, odnosno za podizanje novih zasada. Međutim, zbog nedostatka kvalitetnog sadnog materijala u Srbiji, proizvođači nabavljaju sadnice iz rodnih ili, što je još gore, iz napuštenih ili zaraženih zasada. To je siguran put do propadanja malinjaka. Zato je neophodno posvetiti veću pažnju domaćoj proizvodnji sadnica jer su mnoga iskustva pokazala da uvozne u većini slučajeva ne zadovoljavaju ni osnovni zahtev, a to je zdravstvena ispravnost – Leposavić.