Izvor: PKS
Konferencija “Voda, zdravlje i odgovornost – odgovorno ponašanje i održiva rešenja” održana je u okviru aktivnosti Ujedinjenih nacija, vezanih za globalnu deceniju vode, koja traje do 2015. godine
Evropski Velnes institut,u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Gradom Beogradom, Sekretarijatom za životnu sredinu, Ambasadom Izraela u Beogradu, Udruženjem za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije, Razvojnim programom Ujedinjenih nacija UNDP,JKP Beogradskim vodovodom i kanalizacijom, Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan JovanovićBatut“, Institutom za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, kompanijom Koka-KolaHelenikSrbija i kompanijom Heba AD, organizovao jemeđunarodnu konferenciju o odgovornom ponašanju prema vodnim resursima.
Na svečanom otvaranju u PKS predstavnica Velnes instituta Maja Jagodić rekla je da je voda „najkritičniji resurs danas“ i da je konferencija jedna od mnogobrojnih aktivnosti u okviru ekološkog programa „Otisak vode“ koji traje do 2015, kada ističe globalna decenija vode Ujedinjenih nacija. Odgovorno ponašanje prema vodi podrazumeva da se promeni ponašanje u pristupu vodenim resursima i smanji vodeni otisak svakog od nas“.
Dmitar Žakula, iz Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koji je zvanično otvorio konferenciju, rekao je da je u Srbiji za ovo pitanje nadležna Republička direkcija za vode, ali da se odgovornost širi horizontalno, ali da su potrebna održiva rešenja.
O iskustvima i dostignućima u upravljanju vodom u Izraelu govorio je Ejal Navar, zamenik šefa misije ambasade Izraela. Od osnivanja ove zemlje, smeštene u jednoj od najsuvljih regija sveta, u kulturu je ugrađena svest o nedostatku vode, kada ostatak sveta toga još nije bio svestan. To je bio izazov, koji smo shvatili kao šansu, rekao je Navar. Tako su razvijene nove i efikasne tehnologije u korišćenju vode, a najpoznatiji je sistem navodnjavanja kap po kap, kojim se iskorišćenost vode u poljoprivredi povećava na 70 do 80 odsto, a polovina ovih sistema na svetskom tržištu proizvedena je u Izraelu. Danas Izrael prerađuje 92 odsto otpadnih voda, a 75 odsto toga koristi u poljoprivredi, što je najveći procenat na svetu. Navar je istakao da je Srbija „blagoslovena vodom“, ali da reciklaža, irigacioni sistemi i menadžement vode nisu na odgovarajućem nivou.
Goran Trivan, predstavnikGradaBeograda, najavio je da će 5. Juna izaći publikacija u kojoj je detaljno predstavljen kvalitet životne sredine u 2010. Što se tiče voda u Beogradu, kvalitet Save je bitno poboljšan, kvalitet Dunava ostao je u 2010. Na nivou iz 2009. A Kolubara je u samo 10 odsto uzetih uzoraka pokazala da ima drugi kvalitet vode. Na teritoriji ima 26 javnih česmi i ni jedna nema vodu koja može da se pije, čemu je uzrok veliki broj septičkih jama čak i u užem gradskom jezgru. Vaoda iz česme u beogradu sasvim je dobra za piće, rekao je Trivan. Kao glavni infrastrukturni projekat Grada Beograda Trivan je najavio aktivnosti na preradi i obradi otpadnih voda, po projektu koji je, posle 15 godina i tri neuspela tendera, usvojen i u narednih sedam godina koštaćei 220 miliona evra.
Manuel Gisler iz UNDP rekao je da su Ujedinjene nacije kao ljudsko pravo usvojile pravo na „dovoljno sigurne, čiste i dostupne vode po pristupačnoj ceni“.
Konferencija je radila u četiri panela, Siniša mitrović, savetnik predsednika PKS, imao je izlaganje na temu „Vode Srbije u evropskim ekološkim integracijama“, a Ana Tomas, predstavnica Sekretarijata Globalnog dogovora u Srbiji, govorila je o vodi i odgovornsti.