Ivanjički krompir odavno više nije „ivanjički“. Ni srpski krompir nije više srpski, već više od 90% „domaćeg“ krompira nastalo je, nažalost, iz holandskog semena. Naime, od kada je pre više od deset godina Centar za krompir „Guča“ prestao da proizvodi semenski materijal, on je počeo da se uvozi iz Holandije i Nemačke. Svake godine naša zemlja iz inostranstva nabavi semenskog krompira u vrednosti od 5-6 mil EUR

– Naša osnovna delatnost bila je da proizvodimo semenski krompir, jer smo locirani na pravom mestu, da obuhvatimo Raški, Zlatiborski i Moravički okrug – kaže nekadašnji direktor Centra za krompir „Guča“ Milić Domanović.

– Razni uticaji i monopolisti, međutim, uspeli su da to ugase i mi smo izgubili trku sa privatnim sektorom. Sada, Srbija svake godine uveze više od 6.000 tona semenskog krompira. Ovde sada radimo malu proizvodnju, mini-krtola, ali to je mala zamena za uvoz. Pokušava se i sa oživljavanjem starih sorti, među kojima je i „mesečar“. To je nekad bila „abeceda“ krompira, koji je bio dobro adaptiran, otporan i sa dobrim prinosima.

Kako objašnjava Domanović, u Guči se radi projekat kako bi se afirmisala domaća proizvodnja, kroz nove tehnologije, aeroponike (gajenje u vazduhu), u proizvodnji semenskog krompira.

Ipak, u praksi to sve fukncioniše tako što poljoprivrednici, koji se bave uzgajanjem krompira, kupuju semenski materijal – „elitu“, to umnožavaju i prodaju kao domaći krompir. Deo se ostavlja za drugu generaciju, kao seme, a deo ide u prodaju, kao konzumni krompir. Tako se od „elite“ dobija „original“, onda ponovnom setvom prva reprodukcija i eventualno može i druga. Ipak, s obzirom na veliko prisustvo virusa, zaustavlja se već kod prve reprodukcije.

– Taj krompir možemo da zovemo „srpskim“ iako se seme uvozi iz Holandije i Nemačke – objašnjava Zoran Bročić, profesor ratarstva i povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. – Klimatski i zemljišni uslovi daju tu tradiciju gajenja krompira. „Elitu“ uvozimo, a kod nas su jedna ili dve generacije. Ipak, jedva 10 % da imamo pravog semena. Nemamo ni kvalitetno domaće seme, a naročito za neku površinu od oko 40.000 hektara, koliko pokriva krompir u Srbiji. Kada se to sve pogleda, na ukupnoj površini, možemo da kažemo da ne sadimo kvalitetno seme krompira.

U Srbiji su još pre četiri decenije stvorene tri sorte krompira, ali njih danas u prouzvodnji nema. Kako priča Ratko Vukićević, direktor i vlasnik firme Agromobil u Guči, proizvođači uglavnom uvoze seme klase „elita“, da bi od njega stvorili seme klase „A“.

– Proizvođač iz Ivanjice kupi nekoliko stotina kilograma elitnog semena i poseje ga na svojoj parceli uz merkantilni krompir, koji već uzgaja – objašnjava Vukićević. – Na taj način umnožava seme, ali se ono brzo zarazi virusima, jer da bi se stvarao kvalitetan semenski krompir moraju da postoje striktna pravila. Sa takvim semenom ovaj proizvođač kasnije se pojavi u Vojvodini sa pričom kako je to ivanjički krompir, što apsolutno nema veze sa istinom.

Seme krompira nastalo u ovakvim uslovima ne može da daje prinose kakve bi trebalo, već su prinosi za trećinu ili čak polovinu manji.

Oživljavanje domaće sorte

Prema rečima profesora Bročića, Centar za krompir „Guča“ je do 2005. godine proizvodio domaće seme i domaće sorte, a onda je finansijski propao. Sada postoji grupa entuzijasta koji rade na oživljavanju, ali je potrebno bar pet godina da se uspostavi ciklus proizvodnje.

– Radimo na tome da stare, odomaćene sorte vratimo ponovo u proizvodnju i da ih ozdravimo – ističe profesor Bročić. – Možda ne bismo mogli sav semenski materijal da proizvodimo u Guči, ali 20% od ukupnog semenskog krompira možemo. Nekada su u ovaj posao bili uključeni i drugi poljoprivrednici, zadruge i kooperanti.