Kontrola namirnica pokazala da su potrošači u Srbiji bezbedni. Nije pronađena nijedna namirnica koja sadrži genetski modifikovane organizme, a proverene su i količine aflatoksina. Ministar Glamočić najavlјuje da će početkom godine vratiti dozvolјenu količinu aflatoksina u mleku na 0,05.
Zbog uznemirenosti kupaca i afera koje su potresale srpsko tržište, u proteklih nekoliko meseci veterinarska, polјoprivredna i fitosanitarna inspekcija pojačale su kontrolu namirnica. Sistem nadzora će se menjati, kažu nadležni, i najavlјuju izmene Zakona o bezbednosti hrane i Zakona o genetski modifikovanoj hrani. Gajenje GMO, kažu, neće biti dozvolјeno. Pored toga, država će sledeće godine za kontrolu hrane dodatno izdvojiti oko tri milona evra.
Inspekcije sada mesečno kontrolišu više od hilјadu uzoraka hrane, što je oko sedam puta više nego ranije. Nјihova ocena je da su potrošači bezbedni. Nije pronađena nijedna namirnica koja sadrži genetski modifikovane organizme, a proverene su i količine aflatoksina.
Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić kaže da je napravlјen kompletan monitoring aflatoksina na polјoprivrednim kulturma još dok su bile na njivi.
„Pratimo ih i dalјe u skladištima i za sada imamo samo pojedinačne slučajeve pojave aflatoksina, ali u veoma malim količinama“, rekao je Glamočić.
U narednom periodu ne očekuje probeleme sa aflatoksinom i najavlјuje promenu postojećeg pravilnika i za hranu i za mleko.
„U prvoj polovini godine vratićemo se na 0,05 mikrograma po kilogramu aflatoksina, kao što je i ranije bilo“, rekao je Glamočić.
Stručnjaci ocenjuju da je veliki problem nepostojanje nacionalne referentne laboratorije za kontrolu hrane, jer se zbog toga mnoge analize namirnica ne obavlјaju u Srbiji. U Ministarstvu polјoprivrede kažu da će takva laboratorija biti oformlјena u Batajnici u prvoj polovini 2014. godine.
Goran Papović iz Nacionalne organizaije potrošača Srbije kaže da svakodnevno dobijaju upit od potrošača i mnogi se pitaju ko kontroliše i kad kontroliše peoizvode.
„Prave dokaze o kontroli nemamo. Ne postoji nacionalni savet za bezbednost hrane. Nikada nije formiran iako je to bila zakonska obaveza iz 2009. godine. Jedan od osnovnih zadataka tog saveta je trebalo da bude procena rizika i upravlјanje rizicima. Najveće primedbe su upravo na kvalitet mesa i suhomesnatih proizvoda“, kaže Papović.
Kupce su često uznemiravale informacije o takozvanim kancerogenim aditivima. Nјima, na primer, pripadaju nitriti, bez kojih bi bilo nemoguće praviti suhomesnate proizvode. Ipak, nitriti kao ni bilo koji drugi aditivi, ne bi smeli da izazovu teška obolјenja ukoliko se koriste u dozvolјenim količinama.
Ekspert Evropskog rukovodstva za bezbednost hrane Ivan Stanković rekao je da se određenom metodologijom u toksikologiji procenjuju granične vrednosti, odnosno određuje prihvatlјiv dnevni unos za kancerogene namirnice.
„Taj prihvatlјjiv dnevni unos služi onima koji upravlјaju rizikom da mogu da odrede maksimalno dozvolјene količine u namirnicama“, kaže profesor Stanković.
Danas, na sve većem tržištu hrane nije moguće prekontolisati svaki proizvod. Zato sistem mora da bude takav da one koji krše zakon o bezbednosti hrane i ugrožavaju zdravlјe lјudi, čekaju krivične prijave i gubitak tržišta. Sam pojedinac rizik može da smanji ako sve jede u umerenim količinama, a lekari kažu da je najbolјe da to budu kuvana jela od namirnica sa pijace.
Pripremila Marija Popović
Izvor: RTS