Do sada se u borbi protiv gladi u svetu najčešće išlo za pojačanom proizvodnjom hrane.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da nije presudno koliko hrane se proizvodi nego o kojim namirnicama se radi.
„Ako malo bacite pogled na statistiku proizvodnje hrane, jedino šta ćete videti je kukuruz, kukuruz i opet kukuruz. U Africi, Brazilu ili u Americi možete proći stotine kilometara, a da nećete videti ništa drugo nego samo polja kukuruza. To je potpuno pogrešan pristup“, navodi Hans Rudolf Heren, dobitnik ovogodišnje alternativne Nobelove nagrade.
Više od 50 odsto svetske proizvodnje žitarica odlazi za proizvodnju energije ili stočne hrane, objavljeno je na nedavno održanom Svetskom zdravstvenom samitu. To znači da se manje od pola globalne žetve direktno upotrebi za ishranu ljudi. I to usprkos činjenici da je još uvek više od 800 miliona ljudi širom sveta, uglavnom u Africi i Aziji, pogođeno glađu.
Toj činjenici doprinosi i praksa kojom razvijene zemlje godinama pokušavaju da spreče glad i to time što će jednostavno pogođenim regionima slati namirnice.
„Pre svega je u SAD bila teorija: pomognimo našim poljoprivrednicima da proizvode dovoljno hrane, a ako hrana bude potrebna zemljama u razvoju, jednostavno ćemo im hranu poslati“, kaže Rodžer Turov iz čikaškog Veća za globalna pitanja.
Polazilo se od logike da afričke zemlje ne treba podsticati na proizvodnju nego na uvoz hrane. U slučaju epidemije gladi, Zapad će pomoći.
I tamo gde je proizvodnja poslednjih godina osetno povećana, poput Indije, još uvek milioni građana pate od nedostatka hrane. U isto vreme se Indija bori s ogromnim povećanjem takozvane bolesti blagostanja poput dijabetesa. Mnogi stručnjaci stoga zahtijevaju da se veća pažnja posveti raznolikosti proizvodnje hrane, a ne samo količini.
„Primarna borba protiv gladi još uvijek mora biti prioritet, ali isto tako treba razmišljati i o kvalitetu prehrane i vitaminima. Ko se stalno hrani pirinčom i žitaricama taj će pre ili kasnije imati problema sa zdravljem“, kaže Mišel Kravinkel sa Univerziteta u Gizenu.
Ovakva raznolikost ne treba ni mnogo pesticida i brige za uravnoteženu prehranu“, zaključuje Kravinkel. I Hans Rudolf Heren se bori za promenu načina razmišljanja u borbi protiv gladi u svetu.
Ta borba počinje i u lokalnom samoposlugama. „Pri kupovini možemo sami doneti odluke koje će na kraju industriju prisiliti da se okrene. Hoćemo li podržavati raznolikost i globalnu pravednost ili ćemo se okrenuti jeftinoj hrani i prekomernoj konzumaciji mesa“, zaključuje Heren. Njegova želja je polako povlačenje monokultura i smanjenje nepreglednih polja kukuruza.