Rakija proizvedena u Srbiji krenuće uskoro na put oko sveta kao nacionalni brend. Novi dokument zameniće postojeći Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima, a najbitnije izmene odnosiće se na geografsku oznaku alkoholnih pića koja će biti definisana po evropskim kriterijumima, objasnila je rukovodilac grupe za voćarstvo, povrtarstvo i alkoholna pića pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Kolinda Hrehorović.

U intervjuu za Tanjug ona je navela da je u izradi nacrtna verzija novog zakona o kome će tokom javne rasprave diskutovati svi zainteresovan subjekti u tržišnom lancu proizvodnje i plasmana rakije i drugih alkoholnih pića.

Važeći zakon stupio je na snagu juna 2009. godine sa novinom da svako može proizvoditi rakiju za sopstvene potrebe, bez ograničenja količine, dok se u prometu može naći isključivo rakija registrovanih proizvođača koja mora biti zdravstveno bezbedna i propisanog kvaliteta.

Registrovani proizvođači u Srbiji godišnje proizvedu oko 12 miliona litara voćnih rakija, a samo u Rasinskom i Šumadijskom okrugu proizvede se od osam do devet miliona litara rakije, odnosno oko 70 odsto ukupne proizvodnje.

U Ministarstvu poljoprivrede postoji spisak proizvođača sa podacima koji sadrži sve podatke budućeg Registra proizvođača rakija i drugih alkoholnih pića, objasnila je Hrehorović.

Od oko 400 registrovanih proizvođača rakije koji svoj proizvod stavljaju u promet, 25 odsto su preduzeća, dok su 75 odsto preduzetnici zanatskih proizvodnih radnji.

Na području Srbije najpopularnija i najzastupljenija je voćna rakija od šljive – popularna „šljivovica“, a od ukupno proizvedene šljive (čiji je prosek u poslednjih pet godina 560.000 tona) oko 75 odsto šljive se upotrebi za proizvodnju rakije, navela je Hrehorović.

Najkvalitetnije rakije od šljive se proizvode u zapadnom delu Srbije i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti.

U zapadnoj Srbiji se najviše proizvodi šljivovica, u istočnoj Srbiji dominiraju specijalne rakije (travarica, nanovača, menta,…), dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od voća i većinom su zastupljene rakije od grožđa. Poslednjih godina povećava se obim proizvodnje rakije od dunje, kruške, kajsije i u poslednje vreme maline.

Izvoz rakije iz Srbije je mali u odnosu na godišnju proizvodnju i visok kvalitet . Šljivovica se najviše izvozi u Crnu Goru, SAD, BiH, Kanadu, Švajcarsku, Australiju, a potom slede ostale zemlje. Ostale rakije od voća plasiraju se u Crnu Goru, Rusiju, BiH, SAD i Švajcarsku. Specijalne rakije se najviše izvoze u BiH.

Po postojećem Zakonu u ovom momentu u Srbiji postoji šest registrovanih proizvođača rakije sa geografskom oznakom porekla. Svi oni su zaštitili svoj proizvod kao „individualnu“ geografsku oznaku i kao takvu isključivo i samo oni mogu da stavljaju rakiju sa geografskom oznakom u promet.

Hrehorović je ukazala da se ovaj sistem idividualne zaštite geografske oznake mora zameniti „kolektivnom“, koja će biti opšteg karaktera i odnosiće se za određeni lokalitet, kraj u kojem se rakija proizvodi na tradicionalan način. Svi oni koji se pridržavaju propisane, specifične tehnologije proizvodnje rakije koja bude bila definisana za taj region stiču pravo „korisnika geografske oznake”.

Izvor: mpt.gov.rs