Veći deo naših organskih proizvoda namenjen je uglavnom izvozu i za desetak godina neće doživeti bum na domaćem tržištu
I pored toga što se kao šansa Srbije poslednjih godina pominje proizvodnja organske hrane, prosečnom srpskom kupcu, ovi proizvodi i dalje su nedostupni. Pre svega zbog visoke cene.
Nije stoga malo onih koji tvrde da je veći deo naše organske proizvodnje uglavnom okrenut izvozu i da još desetak godina hrana proizvedena bez upotrebe hemije neće doživeti bum na domaćem tržištu.
U Srbiji danas ima oko 4.000 proizvođača organske hrane, što samostalnih, što onih koji su u kooperantskim odnosima sa firmama izvoznicima (kojih, zapravo, ima više).
Ali, da naša zemlja još nije iskoristila potencijale za masovniju proizvodnju organskih proizvoda sa kojima raspolaže, smatraju Snežana Oljača, profesor Poljoprivrednog fakulteta i Ivana Simić, generalni sekretar udruženja „Serbia organika”.
– Naša zemlja ne može da se svrsta ni u red prosečnih proizvođača po količinama, iako smo po organski proizvedenom voću, naročito malinama, borovnicama, kupinama, šumskim jagodama, jabukama, šljivama i višnjama veoma dobro pozicionirani i prepoznatljivi na evropskom, pa i svetskom tržištu već 15-20 godina – navodi Snežana Oljača.
Prednosti organske hrane u odnosu na onu koja je uzgajana konvencionalnom poljoprivrednom proizvodnjom hrane veoma su brojne, tvrdi Ivana Simić.
– U organskim proizvodima višestruko su smanjeni ili ih uopšte nema ostaci pesticida i teških metala zbog toga što se u procesu proizvodnje ne upotrebljavaju sintetička đubriva i sredstva za zaštitu bilja – objašnjava ona, dodajući da u proizvodnji organske hrane nije dozvoljena upotreba aditiva i da ona ne sadrže konzervanse, emulgatore, veštačke boje, veštačke arome, antibiotike, hormone i lekove.
Naše sagovornice kažu i da su mnoge studije pokazale da organska hrana može imati povećanu biološku i nutritivnu vrednost koja se ogleda kroz povećan sadržaj nekih vitamina i minerala (kalcijuma, magnezijuma, gvožđa), omega tri masnih kiselina i antioksidanata kao i kroz povećan sadržaj proteina u pojedinim namirnicama.
je nedostupna, zato što im je skupa. Organska hrana ima više troškove proizvodnje zbog većeg učešća radne snage i ponekad manjih prinosa, naročito u prvim godinama proizvodnje.
– Organska poljoprivredna proizvodnja podleže sistemu sertifikacije koji garantuje organsko poreklo, ali i povećava troškove proizvodnje, pošto se svake godine kontrola i sertifikacija plaćaju sertifikacionim organizacijama. Krajnji proizvodi su na našem tržištu skuplji od 50 do 200 odsto od standardnih poljoprivrednih proizvoda – kažu naše sagovornice.
Jasno je, stoga, da je prosečnom srpskom kupcu organska hrana i dalje nedostupna, ali glavno pitanje za one koji je kupuju je kako da prepoznaju organski proizvod i šta im garantuje da zaista i dobijaju ono što su platili.
– Organske proizvode, ukoliko nisu upakovani, često ne možete da razlikujete vizuelno, ali na pijačnim tezgama i drugim prodajnim mestima svi proizvođači ili prodavci dužni su da imaju validan sertifikat kojim se potvrđuje organsko poreklo proizvoda. Ukoliko je reč o upakovanim poljoprivrednim proizvodima ili prerađevinama, oni su prepoznatljivi i označeni tako što na vidljivom mestu na ambalaži mora da stoji nacionalni znak organske proizvodnje sa jasnim i vidljivim natpisom – kažu sagovornice.
U vodećim trgovinskim lancima, međutim, primećuju da se navike potrošača polako menjaju i da iako prodaja organske hrane čini gotovo zanemarljiv procenat prometa, ona se uvećava. U „Delezu” (koji u pojedinim „Maksi” supermarketima i „Tempo” hipermarketima u ponudi ima i organske proizvode) tvrde da se 2012. godine prodaja organske hrane udvostručila u poređenju sa 2011, dok u „Merkatoru” takođe uviđaju trend rasta prodaje.
– Prodaja organske hrane u našim objektima beleži kontinuirani rast i iznad je proseka povećanja prodaje u Srbiji koji iznosi od dva do tri odsto godišnje. Najprodavaniji proizvodi iz grupe organskih proizvoda su sokovi, tofu sirevi, maslinovo ulje, razne vrste pahuljica – navode u „Merkatoru”, dok su u „Delezu” najtraženiji organski proizvodi sok od divljih borovnica, organski kornfleks, organski napitak od ovsa.
Autor: Stefan Despotović, Izvor: Politika