Izvor: PKS

Iako zauzimaju tek oko jedan odsto ukupnog svetskog tržišta hrane, organski proizvodi postaju sve traženija roba u svetu i sve je značajnije učešće ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima.
Stalni rast tražnje za organskim proizvodima u svetu ukazuje na to da ovaj proizvodni metod može bitio veoma profitabilan ukoliko se na pravi način koriste prirodni resursi, znanje i proizvodno iskustvo. U organskoj poljoprivredi, koja je sastavni deo sistema održive poljoprivrede, nije dozvoljena upotreba sredstava za zaštitu i ishranu bilja, sintetičko-hemijskog porekla i sintetičkih lekova (osim u posebnim situacijama), regulatora rasta, hormona, jonizujućeg zračenja i genetski modifikovanih organizama Ovo je između ostalog istaknuto na konferenciji za novinare u Privrednoj komori Srbije (PKS) čija tema je bila organska poljoprivreda u Srbiji.

Potpredsednik PKS dr Stojan Jevtić je naglasio da je PKS pre nekoliko godina bila predložila da se ceo region Srbije proglasi za područje bez GMO i da takvu odluku donese Skupština Srbije. Takva hrana u svetu ima višu cenu za 30 do 50 odsto. Primera radi, samo 10 odsto stanovništva ili 50 miliona žitelja EU, se opredelilo da troši takvu hranu. Međutim, u vreme kada je ministar poljoprivrede u Vladi Srbije bila dr Ivana Dulić – Marković, to nije bilo prihvaćeno. Po njegovim rečima naš cilj mora biti da imamo zdravu naciju, to je moguće ostvariti kroz ishranu sa korišćenjem hrane iz organske poljoprivrede.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Milan Prostran je podvukao da u akciji povećanja površina pod organskom proizvodnjom naš cilj mora biti okupljanje i edukacija proizvođača ovakve hrane. Državni sekretar Ministarstva životne sredine dr Ivica Radović je govorio o zaštiti biološke raznovrsnosti Srbije i kako sačuvati te dragulje naše države. Jelena Milić iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije je naglasila da posle novog Zakona o organskoj proizvodnji hrane, čija primena je počela, od 1. januara ove godine, sad se očekuje donošenje i pravilnika koji će omogućiti lakšu primenu zakona. Ona je naglasila da su sredstva iz budžeta za proizvodnju ovakve hrane znatno veća u ovoj u odnosu na prošlu godinu. Cilj je da se pravilnik donese pre početka ovogodišnje prolećne setve. Naš cilj sad je da se stalno povećavaju površine na kojima se proizvodi ovakva hrana. U ovoj oblasti sad gradimo takav sistem da se ide u susret proizvođačima organske hrane, podvukla je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Snežana Oljača. Po njenim rečima, potvrda da se ide dobrim pravcem u ovoj proizvodnji je i osnivanje četiri centra za organsku proizvodnju u Srbiji. Predsednik Upravnog odbora Zadužbine Andrejević, Kosta Andrejević govorio je o izdavačkoj delatnosti i opredeljenju da se veliki deo izdanja ove zadužbine posveti baš proizvodnji zdrave hrane u Srbiji.

U materijalu za PRESS konferenciju u PKS, koji je pripremila savetnica u PKS za ovu oblast Slavica Stevanetić, ističe se da je ukupna površina na kojoj su u 2009. godini bile primenjivane metode organske proizvodnje hrane iznosile 2.876,5 hektara. Krajnji cilj, prema Akcionom planu za organsku proizvodnju, je da se do 2014. godine poveća ukupna površina obradivog zemljišta kao organski sertifikovanog na 50.000 hektara. Skoro 90 odsto organskih proizvoda iz Srbije usmereno je ka izvozu, i to na tržišta zemalja EU, SAD i Japana. U Srbiji je trenutno registrovano oko 80 proizvođača organske hrane.

Kontinent sa najviše površina pod organskom poljoprivredom je Australija sa 12,1 miliona hektara (38 svetskih organskih površina), slede Evropa sa 7,8 miliona hetkara (24 odsto površina), zatim Latinska Amerika sa 6,4 miliona hektara (20 odsto površina), dok znatno manju ulogu igraju Azija sa 2,9 miliona hektara (devet odsto površina), Severna Amerika sa 2,2 miliona hektara (šest odsto površina) i Afrika sa svega 0,9 miliona hektara (tri odsto površina u svetu). Dakle, iako zauzimaju tek oko jedan odsto ukupnog svetskog tržišta hrane, organski proizvodi postaju sve traženija roba u svetu i sve je značajnije učešće ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima. U Srbiji Zakonom o organskoj proizvodnji, sertifikovan organski proizvod se obeležava oznakom ,,organski proizvod’’ kodom ovlašćene organizacije (u zemlji ih ima osam) i nacionalnim znakom.