Izvor: PKS

Ovakva proizvodnja hrane može biti izlaz za sitne poljoprivredne proizvođače koji ne mogu da proizvedu dovoljno da bi bili tržišno održivi

Organska proizvodnja hrane je budućnost, kako Srbije, zemlje esa usitnjenim posedom, tako i Evropske unije, čija će zajednička agrarna politika od 2013. godine, uzeti baš nju kao model održive poljoprivrede. Ovakva proizvodnja hrane je etička, oni koji se njom bave imaju pošten odnos prema kupcu i zemljištu, a to je i princip koji ih pokreće i na kome se zasniva sve što rade, poručeno je sa Međunarodnog foruma čija tema je bila organska proizvodnja hrane. Forum se svake godine tradicionalno održava u Selenči (Vojvodina), a u njegovom radu učestvovali su i predstavnici Privredne komore Srbije. Organska proizvodnja hrane sprovodi se u 120 zemalja, na 31 milion hektara, a njena vrednost je 23 milijardi dolara. Ovakvi proizvodi u Srbiji gaje se samo na 2.600 hektara, a cilj je da to bude na 600.000 hektara.
Ovu dvodnevnu manifestaciju otvorio je uzorni poljoprivredni proizvođač organske hrane Josip Mamužić iz Ljutova, a potpredsednica Vlade Vojvodine Ana Tomanova – Makanova je naglasila da će sledeća godina u Vojvodini biti u znaku poljoprivrede koja daje značajan doprinos celokupnom razvoju.

Predsednica Upravnog odbora Foruma dr Branka Lazić je naglasila da je organaska hrana prisutna u zemlji, da se površine pod njom stalno povećavaju što ukazuje da smo napravili ozbiljan korak ka zdravijoj trpezi.

Predsednik Centra za organsku proizvodnju hrane u Selenči Jozef Gašparovski je istakao da već u okolini ovog mesta nalazi njiva sa ovim proizvodima na 1.000 hektara, a tu je i fabrika organske hrane ZDRAVO ORGANIK gde se proizvodi ova hrana. Po njegovim rečima tu će uskoro tovi1.000 goveda, koja će trošiti organsku hranu, pa će se zaokružiti ova proizvodnja od njive do trpeze. Inače, ovaj Centar u Selenči je jedan od planirana četiri centra u zemlji.

Na Forumu se čulo da predstavnici Evropske komisije smatraju da je Srbija spremna da pondnese zahtev za stavljanje na listu trećih zemalja kojima će biti odobren izvoz organskih proizvoda na tržište EU. To je veoma bitno, jer je organska hrana znatno skuplja od obične, a to će predstavljati i šansu za sitne poljoprivredne proizvođače koji imaju male posede pa na njima ne mogu da proizvedu dovoljno da bi bili tržišno održivi.