Srbija ima obavezu da do ulaska u EU udesetostruči površine pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom, sa sadašnjih 10.000 hektara na 100.000 hektara, izjavila je danas predsednica asocijacije „Serbia organika“ Nada Mišković.
Uslov je da pod organskom proizvodnjom imamo tri odsto obradivih površina, koje iznose 3,3 miliona hektara, objasnila je Mišković na skupu o grupnoj sertifikaciji te vrste proizvodnje, održanom u Privrednoj komori Beograda.

Ona je ukazala na veliki potencijal te proizvodnje, ilustrujući to činjenicom da postoji zahtev za izvoz 35.000 tona organske soje iz Srbije, na kojoj bi se moglo zaraditi 35 miliona evra.

Tona organske soje košta 1.000 evra, a na primer ista količina genetski modifikovane soje košta 420 evra, dodala je Mišković.

U Srbiji se trenutno najviše proizvodi i izvozi organsko voće, povrće, žitarice i mahunarke, i to u Nemačku i Holandiju, kao i sakupljačko bilje u Evropu i Ameriku, navela je Mišković.

„Evropi troši od dva do sedam odsto organskih proizvoda. Srbija da izveze i sve što proizvede, može da zadovolji jedan odsto tražnje“, rekla je Mišković.

Tražnja u Evropi za organskim proizvodima stalno raste, čak i u krizi je porasla za 10 odsto, a od 2004. je duplirana, istakla je Mišković, napomenuvši da su cene takvih proizvoda u odnosu na konvencionalne u nekim slučajevima približne, ali u proseku više za 30 do 100 odsto.

Naši proizvođači su malo opremljeni za borbu koja ih čeka, jer nisu dovoljno konkurentni, rekla je Mišković, dodajući da svega 0,4 odsto firmi iz tog sektora u Srbiji mogu sebi dopuste da budu igrači na evropskom i svetskom tržištu.

Proizvodnja je usitnjena, jer imamo 632.000 malih poljoprivrednih gazdinstva, sa prosečnim posedom od četiri hektara, dok je u Evropi prosek 20 hektara, ukazala je Mišković, napomenuvši da je seosko stanovništvo mahom starije i nedovoljno obrazovano.

Izvor: RTV