Reklama

Voda ili sok, većina tih napitaka u Nemačkoj se prodaje u ambalaži za koju se plaća kaucija, ali se zapravo uništava nakon prvog korišćenja. To je jednostavnije proizvođačima, ali ne i udruženjima za zaštitu okoline.

Zaštita okoline je u Nemačkoj veoma važna stvar – barem na papiru. Tako na primer u pravilniku o ambalaži stoji da najmanje 80 odsto svih boca za piće mora biti ili u ambalaži koja se više puta koristi ili „ekološki prihvatljivom“ pakovanju.

Međutim, ta propisana kvota u Nemačkoj nikada nije ispunjena. Naprotiv, stanje je sve gore: od 2008. godine prodato je više pića u jednokratnim plastičnim bocama i limenkama nego u bocama koje se ponovno pune, iako se za svaku takvu plastičnu bocu ili limenku mora platiti dodatnih 25 centa kaucije.
[Možda je praktična, ali je opasna i po ljude i po životnu sredinu]

Možda je praktična, ali je opasna i po ljude i po životnu sredinu

U 2011. godini je kvota jednokratne ambalaže osvežavajućih napitaka i sokova bila oko 71 odsto. Više od polovine boca mineralne vode bilo je prodato u PET ambalaži od tanke plastike, koja se ponovno sakuplja samo da bi se samlela i završila na otpadu. Takva ambalaža se sve brže širi, posebno od kada veliki supermarketi prodaju mineralnu vodu samo u takvoj ambalaži, ujedno i veoma jeftino. Cena flaše mineralne vode od 1,5 litre (u plastičnoj ambalaži) je po pravilu i ispod 20 centa. Regionalni proizvođači mineralne vode koji nude boce/flaše u povratnoj ambalaži, jednostavno ne mogu da izdrže pritisak niskih cena.

Jer uz „pravu“ ambalažu koja može da se reciklira, bez obzira da li je ona od stakla ili plastike, proizvođači moraju da plaćaju njihovo sakupljanje, čišćenje i pranje, kontrolu da li je prethodni vlasnik primera radi ubacio u bocu opušak od cigarete ili neki predmet koji nije nestao u pranju. Tek onda ta boca ide na punjenje i ponovno etiketiranje. Sa jednokratnim bocama toga nema: boce se sakupljaju samo da bi bile prodate kao sirovina za plastiku ili, ako je takva ambalaža obojena nekom bojom, onda završava u pećima koje takve flaše uništavaju.

Formiranje lobija za jednokratnu ambalažu

Naravno da se ovaj trend dopada proizvođačima jednokratne ambalaže, ali je praktičniji i punionicama i trgovačkim lancima. Oni bi radije prodavali još više napitaka u ambalaži, koja se koristi samo jednom. Zato su prošlog oktobra osnovali „Udruženje ambalaža pića budućnosti“. Ta interesna zajednica okuplja čitav niz poznatih imena iz sektora osvežavajućih napitaka. Tu su i trgovački lanci Aldi i Lidl, preduzeće Lekerland, proizvođači napitaka MEG, Pepsi kola i Red bul, baš kao i proizvođači limenka „Ball“ i „Reyam“.

Oni žele zajedno da se bore protiv „diskriminacije“ jednokratne ambalaže, navodeći kako je ona više higijenska i lakša za proizvodnju jer je potrebno manje sirovina, što takođe doprinosi zaštiti okoline.

Za nemačko Udruženje za zaštitu prirode (NABU) to je čista provokacija: „Čak je i samo ime tog udruženja drskost: ovde se ne radi o ambalažama pića u budućnosti, već o sebičnoj želji za zaradom na račun životne sredine“, smatra predsednik organizacije NABU, Olaf Čimpke. Licemjerno je da se o jednokratnoj ambalaži uopšte govori kao o doprinosu za klimu i okolinu. Uz takve lažne argumente, pojedini žele da ostvare još veći promet.

„Punionice zarađuju pravo bogatstvo na plastičnim bocama koje nikada nisu vraćene, a supermarketi zarađuju od sakupljene plastične sirovine“, objašnjava Čimpke.

Jednokratna ambalaža je opasna!

Ne može se govoriti ni o tome, kako su limenke i jednokratne plastične flaše bezopasne za zdravlje. Austrijsko udruženje za zaštitu okoline je 2012. godine objavilo studiju, kojom je u mnogim napicima u limenkama pronađen Bisfenol A, hemijska supstanca koja deluje slično kao ljudski hormon. U napicima koji dolaze u plastičnoj jednokratnoj ambalaži može se pronaći i polumetal antimon, za koji se sumnja da uzrokuje rak. Antimon su u takvim pićima pronašli i u švajcarskom Državnom sekretarijatu za zdravlje, a njegovo prisustvo u mineralnoj vodi i sokovima iz plastičnih flaše su dokazali i u studiji Univerziteta u Hajdelbergu.

Kako bi podstakli raspravu o prednostima i nedostacima jednokratne i višekratne ambalaže, nemačko Udruženje za zaštitu prirode je interesnoj zajednici Udruženju ambalaža pića budućnosti dodelila nagradu sa negativnim predznakom – Dinosaurus 2013. godine. Skulptura dinosaura od kalaja, teška oko 2,5 kilograma, dodeljuje se još od 1993. godine i to ličnostima koje negativno utiču na zaštitu životne sredine. U 2012. godini tu nagradu je dobila nemačka ministarka privrede Ilse Aigner (CSU).

Da li „nepovratno“ treba da bude skuplje?

Predsednik Udruženja za zaštitu prirode, Čimpke tvrdi kako jednokratna ambalaža naivno troši sirovine i zagrejava klimu. On je izračunao kako bi u Nemačkoj bilo oko 400.000 tona plastičnog otpada i 1,5 miliona tona ugljen-dioksida manje, kada bi se svi pridržavali zakona i najmanje 80 odsto pića prodavalo u ambalaži za višekratnu upotrebu.

Zaštitnici prirode zato predlažu dodatni porez na takvo pakovanje. Oni pored ostalog smatraju neozbiljnim činjenicu da potrošač na rafovima u prodavnici, ne može da bira između proizvoda u pakovanju, koje zagađuje okolinu i onog koji ga štiti. Time se potrošačima uskraćuje mogućnost ne samo da se odluče za proizvod zbog njegove cene, nego i zbog njegovog uticaja na životnu sredinu.

Autor: Sabine Kinkarc / Marina Harapin
Redakcija: Jakov Leon

Napravi novu temu u “Aktuelnosti”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">