Izvor: (Biznis)

Srbija nikada nije imala tako ekstenzivnu poljoprivrednu proizvodnju kao sada, što pokazuju nisko učešće vrednosti stočarske u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji i broj uslovnih grla po hektaru, izjavio je Tanjugu potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Stojan Jevtić. U ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje koja je lane iznosila 5,5 milijardi dolara, stočarstvo je učestvovalo sa 1,7 milijardi dolara ili sa oko 31 procenat, a kako je ukazao Jevtić, neophodno je da taj udeo bude najmanje 50 do 60 odsto. On je naveo i da broj uslovnih grla po hektaru mora biti najmanje jedno, a sada je, u proseku, 0,3 grla po hektaru, i to 0,24 u Vojvodini i 0,32 u centralnoj Srbiji.

„Srbija nikada nije bila neto uvoznik mesa do sada – prošle godine smo više uvezli mesa nego što smo izvezli“, upozorio je Jevtić. Potpredsednik PKS je kazao da se Srbija lane našla u paradoksalnoj situaciji, jer je iz Makedonije uvezla 4.000 živih svinja za klanje, a u tu zemlju izvozimo merkantilni kukuruz. „Razvijene poljoprivrede nema bez razvijenog stočarstva, a razvijenog stočarstva nema bez razvijenog govedarstva“, istakao je Jevtić, dodajući da u narednom periodu treba dati prioritet govedarskoj i proizvodnji mesa i mleka. Saradnik u Centru za naučno istraživački rad PKS Vojislav Stanković kazao je Tanjugu da pozitivna stopa rasta stočarske proizvodnje u 2010. od 0,87 procenata, iskazana statističkim podacima, nije odraz stvarnog stanja u stočarstvu, koje je znatno ispod toga.

Takvi rezultati dobrim delom su odraz interventnog klanja stoke do koga je došlo prvenstveno zbog narušenih pariteta cena na relaciji kukuruz-sojina sačma – ,,živa vaga“ stoke, posebno kod svinja, objasnio je Stanković. Razlozi za interventno klanja stoke su i odsustvo svake stabilnosti te proizvodnje zbog gubitka domaćeg tržišta, usled male kupovne moći i ograničenih mogućnosti izvoza, pre svega, svinja, naveo je Stanković. „Konkurentnost domaće proizvodnje je narušena većim uvozom mesa, posebno svinjskog“, rekao je Stanković, precizirajući da je prošle godine u Srbiju uvezeno nešto više od 2.500 tona, a u 2009. godini 7.500 tona te vrste mesa.

U Srbiji je u 2010. proizvedeno ukupno 472.000 tona mesa. Po njegovim rečima, da je „kupovna moć stanovništva veća, Srbija bi morala da uvozi značajnije količine mesa u ovoj situaciji u kojoj se nalazi domaće stočarstvo“. Jer, sad se godišnje u Srbiji po stanovniku troši tek oko 34 kilograma mesa, a ta potrošnja je, primera radi, 1990. godine iznosila 65 kilograma. Broj goveda u našoj zemlji pao je ispod milion i iznosi oko 987.000 grla, što je „kranje kritična situacija“, rekao je Stanković i dodao da je lane u Srbiji proizvedeno 96.000 tona goveđeg mesa, što je za 4,6 odsto manje u odnosu na 2009. Slična situacija je i sa domaćom potrošnjom konzumnog mleka, koja po glavi stanovnika u Srbiji trenutno iznosi 56 litara po glavi, a sa prerađevinama, oko 62 litra. Potrošnja konzumnog mleka u EU u proseku iznosi oko 100 litara, a sa prerađevinama oko 300 litara po glavi stanovnika.

U novom modelu razvoja stočarstva u Srbiji koju su sačinili stručnjaci PKS, polazi se od 600.000 mlečnih krava, i to 200.000 goveda istočno-frizijske ili holštajn rase i 400.000 „simentalca“, ukazao je Stanković.
Projektovana proizvodnja mleka na toj osnovi iznosi više od 3.000 litara po grlu i mogla bi da Srbiji obezbedi oko 1,9 milijardi litara, a sa ovčijim i kozijim mlekom ukupno oko 2,2 milijarde mleka. „Ove količine mleka mogle bi da zadovolje domaće potrebe na znatno višem nivou, kao i da ostanu značajnije količine mleka i prerađevina za izvoz, posebno belog sira za tržište Ruske Federacije“, naglasio je Stanković.
On je rekao da organizaciju stočarske proizvodnje treba isključivo zasnivati na proverenoj praksi iz 80-tih (godina prošlog veka), a koja je i danas prisutna u EU i daje dobre rezultate. To se, pre svega, odnosi na uspostavljanje prekinutog odnosa saradnje prerađivača, primarnih proizvođača i trgovine, odnosno tehničke kooperacije, rekao je Stanković, dodajući da nosioci tih aktivnosti treba da budu klanična industrija i zemljoradničke zadruge.

Porodično gazdinstvo jedino ukoliko ima 10 i više grla, može da obezbedi primarnu proizvodnju, odnosno tov junadi i proizvodnju mleka, kazao je Stanković, dodajući da više od 60 odsto proizvodnje u EU obuhvataju baš takva mala porodična gazdinstva. On je napomenuo i da bi trebalo ubrzati donošenje zakona o zadrugama, kao i da bi bilo dobro da raspravu preuzme resorno – Ministarstvo poljoprivrede – jer je u njegovom interesu da se aktivira proizvodnja na sitnom posedu, koja može veoma brzo da se uveća, a roba plasira na domaće i strano tržište.