Izvor: Tanjug

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin izjavio je Tanjugu da se teško može kratkoročno zaustaviti poskupljenje hrane koje se negativno odrazilo na inflaciju prošle i ove godine i ukazao da bi vlada trebalo da poveća izdvajanja za agrar sa 2,8 na 10 odsto budžeta. Predsednik Bugarin je, povodom pismo guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Dejana Šoškića Vladi Srbije, podsetio da je PKS prošle godine upozoravala da će uslediti ozbiljan inflatorni udar zbog porasta cena hrane i prehrambenih proizvoda, a taj trend, nažalost, nastavljen je i u 2011.

„To je posledica loše vođene agrarne politike i odnosa prema primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, prvenstveno prema stočarskoj“, ukazao je predsdenik PKS, ocenjujući da se stepen razvijenosti neke poljoprivredne proizvodnje meri udelom stočarske proizvodnje u njoj, koji u Srbiji iznosi 28,7 odsto. Guverner Šoškić je u pismu premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću ocenio da su aktuelni inflatorni pritisci u Srbiji pre svega izazvani nestabilnošću na tržištu prehrambenih proizvoda, zbog čega bi bez odlaganja trebalo doneti i sprovesti sistemske mere za stabilizaciju tog tržišta i bitno smanjenje nestabilnosti cena hrane.

Inflacija je u prva tri meseca ove godine dostigla 5,5 odsto, a tokom 2010 je iznela 10,3. Po Bugarinu, sve što se dešavalo sa nestašicom mleka, problemi koji će se možda desiti sa oskudicom mesa, kao i u neispunjavanje izvoznih kvota „bejbi bifa“ (sada se ispunjavaju sa 20 do 25 odsto), posledica je nemotivisanosti i neprofitabilnosti onih koji se bave tim poslom. Bugarin je kazao kako samo premiranje mleka kod primarnih proizvođača u Srbiji, u odnosu prema zemljama u okruženju, „pokazuje da je to bio strahovito diskriminatorski odnos“.

„PKS je upozoravala da je potrebno izdvojiti iz budžeta Republike Srbije za sektor agrara mnogo više. Sada odvajamo negde 2,8 odsto iz ukupnog budžeta za srpski agrar, što je apsolutno nedovoljno da bi on imao svoju razvojnu dinamiku“, naglasio je Bugarin. Prema Bugarinu, udeo koji agrar ostvaruje u ukupnom domaćem proizvodu (BDP) je oko 11 posto, a kada se tome doda prehrambena industrija, taj udeo je nekih 22-23 odsto u BDP Srbije. Pri tome ne treba izgubiti iz vida da je sektor agrara jedina privredna grana koja ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa svetom.

Bugarin je primetio da Vlada može limitirati neke cene poljoprivrednih proizvoda i napraviti sa prerađivačima određene dogovore. To ministar poljoprivrede Dušan Petrović već radi i sa pekarima i sa prerađivačima mleka, sa klaničarima, podsetio je Bugarin. Predsednik PKS je izrazio nadu da će resorni ministar uspeti da iz postojećih sredstava budžeta „napravi multiplikativan efekat“ tako što će regresirati kamate na kredite koje će povlačiti privredni subjekti, kako bi imali jeftinije elemente proizvodnje, odnosno kredite pod povoljnijim uslovima. Bugarin je istakao kako poljoprivreda mora da bude profitabilna privredna grana, jer je ona ta koja najbrže vraća i donosi novostvorenu vrednost

To je privredna grana, nastavio je predsednik PKS gde država mora da napravi takav koncept da se izvoze proizvodi sa višom dodatom vrednošću, da se ne izvozi kukuruz, već da se izvoze meso i prerađevine od mesa. „Iz budžeta se mora izdvojiti 10 odsto za podsticanje poljoprivrede. Tražili smo 10 posto, a bili bi srećni da je agrarni budžet pet posto, a da se u naredne tri godine taj procenat popne na onaj procenat koji smatramo potrebnim“, rekao je Bugarin. Predsednik PKS Bugarin je zaključio da bi tek tada bio osiguran izvozni proizvod srpskog agrara sa većim stepenom finalizacije vredan pet miijardi dolara godišnje, za šta domaća poljoprivreda ima potencijal.