Izvor: Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

Proizvodnja kao i potrošnja hrane iz organske proizvodnje kod nas je nedovoljna. Rezultat loše ishrane za posledicu ima i značajan porast oboljenja, a ono što posebno zabrinjava jeste da je toga sve više među mladim. Kako do obilnije, zdravije ishrane?

Svi se rado sećamo legendarnog odlomka iz filma „Varljivo leto ’68“ gde Danilo Bata Stojković konstatuje: „Osnovi zdrave ishrane su danas zeleno, sutra crveno a prekosutra žuto. I što više povrće, grašak paradajz, paprike, krastavci za svaki obrok“. Najmlađi sin mu, potom, replicira: „A njemu guska“.

Šalu na stranu, ali ljudi se deklarativno izjašnjavanju za potrošnju povrća i voća, a konzumiraju meso i slatkiše. Veliko istraživanje sprovedeno u Slovačkoj, na primer, a predstavljano na 5. forumu o organskoj proizvodnji u Selenči pokazuje da je 40% građana Republike Slovačke za potrošnju hrane iz organske proizvodnje, a da samo od 2 do 4 odsto njih taj naum i sprovodi. Internista – kardiolog Florjan Vuk tvrdi da je prema broju oboljenja to trend i kod nas i upozorava na svetski trend:

– Svakog sekunda, po podacima Svetske zdravstvene organizacije u Svetu od nezdrave ishrane umre 160 ljudi.

Spisak bolesti je dugačak, tako da se valja poslužiti Hipokratovom mudrošću „Neka ti lek bude hrana, neka ti hrana bude lek. Ko god bio otac bolesti, majka je ishrana“.

Doajen organske poljoprivrede kod nas Branka Lazić kaže da treba aktivno obrazovati stanovništvo, pre svega mlade, radi povećanja potražnje za organskim proizvodima. Sa druge strane, poljoprivrednicima koji proizvode zdravstveno bezbednu hranu treba obezbediti plasman.

-Naši proizvođači koji znaju gde da prodaju stalno povećavaju površine pod organskom hranom. Ima ih koji su krenuli sa 800 kvadrata da bi danas došli do 30 hektara. Sigurno da ta proizvodnja nije isplativa, oni ne bi povećavali površine. Tvrdnju da bez ugovaranja neće biti povećanja organske proizvodnje Branka Lazić potkrepljuje činjenicom da pre dve godine grad Novi Sad za 14.000 mališana u predškolskim ustanovama i školama nije uspeo da obezbedi po jednu jabuku dnevno iz organske proizvodnje.

Na putu do masovnije potrošnje organski proizvedene hrane stoje mnoge prepreka, a najznačajnije su siromaštvo građanja, nepoverenje u sertifikate, nedovoljna proizvodnja, mali asortiman, loša distribucija i navike potrošača, koje se, ipak, poslednjih godina menjaju.