Reklama

Sremsko selo Divoš nekada je bilo poznato po proizvodnji njivskog paradajza. Trošen je svež, bio prerađivan u domaćinstvima, a kupovala ga je i prehrambena industrija. Raspad države, pa sankcije, a poslednjih godina i uvoz koncetrata paradajza doveli su je do smanjenja proizvodnje, da bi danas ona u Divošu bila pred nestajanjem.

Radivoj Krstić nekada je u Divošu imao 6 jutara pod njivskim paradajzom, a dogodine namerava da prestane da ga proizvodi. Sa setom se seća 80-ih godina prošlog veka, kada je proizvodnja njivskog paradajza bila na vrhuncu u njihovom selu.

“Divoš je imao nekih 400-500 jutara paradajza. U selu je bilo opšte blagostanje. Kamioni su nam dolazili iz Gradačca. Svaki dan je na utovaru bilo 30-40 kamiona. Paradajz je plasiran i u Split. Osim Hrvatske, dosta su ga kupovali Slovenci.”, kaže Krstić.

Posle raspada zajedničke države, Divošani su paradajz prodavali prehrambenim industrijama “Srbijanki” u Valjevu, “Zori” u Molu i “Nektaru” u Bačkoj Palanci. Krstić kaže da je za smanjenje proizvodnje kriv prekomeran uvoz koncentrata pardajza.

“Kao i prošle, i ove godine se nudimo svim fabrikama. Kažu da neće da se gnjave sa našim paradajzom. Koncentrat paradajza se uvozi sa svih strana. Iz Kine, a u Novim Banovcima sam video koncentrat paradajza iz Velike Britanije.”, konstatuje Krstić.

A kod prerađivača su, kao što smo i očekivali, svi nadležni “bili poslovno odsutni”, tako da nismo močli da čujemo njihovu stranu priče. Nezavisno mišljenje smo potržili na Institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.

Naučna savetnica u toj kući Jasna Mastilović kaže da su naše tržište koncentrata paradajza osvojile bolje organizovane ekonomije.

“Zemlje koje izvoze koncentrat paradajza imaju uspostavljen sistem proizvodnje na velikim plantažama. Osim toga, imaju pogone za preradu paradajza velikih kapaciteta. Shodno zahtevu svedskog tržišta, imaju proizvod standardizovanog, ujednačenog kvaliteta. To znači proizvod koji je u svakoj šarži istih pokazatelja kvaliteta. Za prerađivača koji će praviti ljute i blage kečape, vrlo je važno da je sirovina homogena.”, konstatuje Mastilovićeva.

Naši proizvođači imaju usitnjenu proizvodnju, različit sortiment, ali i različit kvalitet ubranog paradajza koji je, često, neupotrebljiv za prehrambenu industriju. Mastilovićeva kaže da postoji rešenje.

“Ići na to da se formiraju asocijacije proizvođača paradajza. One bi trebalo da se dogovore: koja je to sorta koja će nama dati najveće prinose, a prerađivaču najbolji kvalitet. Treba da se dogovore koje će pesticide koristiti, da ih nabave po jeftinijim cenama. Morali bi angažovari i savetodavca koji bi pratio svetske trendove u toj proizvodnji. Tako bi dobili veliku količinu paradajza standardizovanog kvaliteta.” zaključuje Mastilovićeva.

Nakon toga poljoprivrednici bi, udruženi, trebalo na naprave pogon za primarnu preradu paradajza. Tako bi bili zanimljivi i domaćoj prehrambenoj industriji, ali i stranim kompanijama.

Autor: Đorđe Simović, Poljoprivreda.info

  • Autor
    Članci
  • Komentari (1)
    Član 2.522

    Ja mislim da je ovaj odgovor iz Instituta potpuno nevazan. Vazno je ono sto su rekli preradjivaci – a oni su sve rekli tim sto nisu hteli ni da odgovore na pitanje.
    Mozemo mi da se pravimo fini i pustamo da nas ljudi iz Instituta ili medija ili raznorazni savetnici i strucnjaci ubedjuju kako je problem nizak obim proizvodnje, neujednacenost kvaliteta, ‘srpska posla’ tj kojekakve prevare pri predavanju robe na otkup, suvise pesticida itd, ALI glavni razlog je – u inostranstvu je dati proizvod JEFTINIJI i preradjivaci ga zato nabavljaju.
    Da li je taj proizvod i kvalitetniji, da li je zdrav, da li je GMO, da li je debelo subvencionisan od strane maticne drzave, to preradjivace ne zanima.

    Ovo sto se prica o organizovanju u klastere je sve vrlo lepo, samo pitanje je – ko to treba da se organizuje u klaster ako je npr Divos vec spao sa 400 jutara na 6? Je l ovi sa 6 jutara da osnuju udruzenje proizvodjaca?

    Treba razumeti sve te savetnike, voditelje i goste poljoprivrednih emisija, zaposlene u ministarstvima – oni ljudi govore ono sto znaju (a neki i ono sto im je receno) ili ono sto su ih drugi naucili. Oni su teoreticari i ceo svet i EU im objasnjava kako to treba ovako ili onako. Oni nisu proizvodjaci i njihov dinar ne zavisi od kise/grada/snega/suse/otkupljivaca. Zato im je lako da pricaju o teoriji, HACCPima, HALALima, GAPovima, klasterima i slicnim. Njima je jednostavno posao da eto nesto pricaju, novine da ih pitaju i nikom tu ne fali nista. To sto njihova prica apsolutno nista ne pomaze primarnim proizvodjacima, to nije toliko vazno; vazno je da ih malo utesi ili da im objasni kako su ipak oni sami krivi.

Odgovor na: Prerađivači neće domaći paradajz

Napišite komentar


<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">