Reklama

Izvor: PKS
19. mart

Svaki dinar koji se prikupi po osnovu ekološke takse direktno će se vraćati u industriju, za poslove upravljanja otpadom. Taksa je najniža i regionu i najpre će poslužiti da se recikliraju stotine hiljada tona otpada koji sada leži po celoj Srbiji.

Nova uredba Vlade Srbije o ekološkoj taksi bila je najbitnija tema zajedničke sednice Odbora Udruženja za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku industriju i industriju nemetala, Odbora Udruženja za metalsku i elektro industriju, Odbora Udruženja rudnika metala, crne i obojene metalurgije i Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Cilj sastanka je bio da se pronađu rešenja koja će uzeti u obzir imperativ uređenja sistema upravljanja otpadom prema propisima i dobroj poslovnoj praksi Evropske unije, ali uvažavajući i činjenično ekonomsko stanje u kome se nalazi srpska privreda, koja nije u mogućnosti da podnese povećanje troškova poslovanja. Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije, rekla je u uvodnoj reči da se ekološka taksa odnosi na proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, a odnosi se na proizvođače i uvoznike guma, zatim na proizvode koji sadrže azbest, akumulatore, baterije, mineralna ili sintetička ulja i maziva, kao i na električne i elektronske proizvode. Ona je istakla da je uvođenje ekološke takse neophodno u skladu sa preuzetim obavezama i zahtevima evropskih direktiva i propisa i potrebe da se u Srbiji otpočne sa sistemskim upravljanjem otpadom, ali je neminovno da i srpska privreda bude konsultovana i uključena u donošenje odluka, sa osnovnim ciljem da se zakon primeni, uz minimalne posledice na troškove poslovanja.

Oliver Dulić, ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja podsetio je na činjenicu da je Srbija pretrpana otpadom. Nova naučna istina, koja je utvrđena pre nekoliko nedelja na jednom svetskom forumu, govori da je danas na planeti svaka treća bolest dece direktno povezana sa zagađenjem životne sredine. Srbija ima povećanu incidenciju malignih i drugih teških bolesti, jer se decenijama unazad nije adekvatno upravljalo tokovima otpada. On je naglasio da je cilj stvaranje ekonomskih pretpostavki i dobrog modela saradnje države i privrede, kako bi tone i tone otpada koje svakog dana generišemo kao građani, završili u reciklažnim centrima i u ponovnoj upotrebi, a ne u lancima ishrane. Oliver Dulić je najavio da će se u narednih nekoliko meseci doneti i uredbe koje bi trebalo da definišu tokove otpada polovnih automobila i medicinskog otpada. Ministar Dulić je rekao da će nova ekološka taksa početi da se primenjuje 1. aprila, da je najniža i regionu i da će najpre poslužiti da se recikliraju stotine hiljada tona otpada koji sada leži po celoj Srbiji. Taksa se ne smatra direktnim budžetskim prihodom i ne bi trebalo da podleže sistemu PDV-a, niti da posluži nekim trgovcima i privrednicima da kroz njenu primenu povećaju i svoju maržu, pa je zato nemoguće da zbog uvođenja ekološke takse proizvodi poskupe 20 odsto, kao što je to pisalo u nekim medijima. Reakcija privrednika i javnosti povodom uvođenja ekološke takse bila je slična svuda u svetu i uvek je bila primedba – zašto je baš sada uvedena taksa. Oliver Dulić je podvukao u prepunoj velikoj sali Privredne komore Srbije da taksa mora da se uvede odmah, jer ako se bude čekalo neko naredno i bolje vreme, to će uvek sve više koštati, jer će se u međuvremenu nastaviti sa nekontrolisanim bacanjem otpada. Svaki dinar koji će se prikupiti po osnovu ekološke takse direktno će se vraćati u industriju za poslove upravljanja otpadom. Pokrivenost teritorije naše zemlje sa aspekta industrije reciklaže električnog i elektronskog otpada je od pet do osam procenata, pa je potrebno povećati dinamiku razvoja reciklažne industrije i sistema koji bi to trebalo da prikuplja i transportuje otpad u reciklažne centre, a država će to stimulisati subvencijama, zajmovima i povoljnim kreditima.

Ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja predložio je privrednicima da se organizuju u jedno udruženje koje bi bilo prikupljač, transporter, skladištar i recikler proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Srbija mora da postane lider na berzi sekundarnih sirovina, u kojoj će se sve prerađivati, finalizovati do krajnjeg proizvoda, kako bi se nova roba ponovo našla na našem ili inostranom tržištu.

Napravi novu temu u “Aktuelnosti”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">