Reklama

Izvor: http://www.rts.rs/

Proizvođači brašna strahuju da će uredba Vlade o tromesečnoj zabrani izvoza brašna uticati na gubitak osvojenih pozicija na stranim tržištima i gašenje mlinske proizvodnje brašna. Mera posebno pogodila velike mlinove koji izvoze 40 odsto proizvodnje.

Odluka Vlade Srbije o tromesečnoj zabrani izvoza brašna najviše pogađa najveće i najsavremenije mlinove, koji 40 odsto ukupne proizvodnje prodaju stranim kupcima, najčešće u zemljama u okruženju. Izjave Sime Matića, Vukosava Sakovića i Miloša Milovanovića

U „Žito-Vojvodini“ navode da izvoz ne ugrožava proizvodnju hleba i peciva, jer je samo 15 odsto brašna namenjeno stranim kupcima. Iz tog novosadskog preduzeća, međutim, upozoravaju da će obustavu izvoza brašna na strana tržišta najviše iskoristiti mađarski i hrvatski proizvođači brašna i testenina. Iako će uredba, kako je odlučeno u Vladi, biti na snazi tri meseca za mnoge mlinove u praksi će trajati duže, jer će se teško vratiti na tržište. Tako je pre nekoliko godina izgubljeno i tržište Slovenije. „Količina pšenice namenjena meljavi, da bi se dobilo brašno koje se izvozi, je previše skromna da bi se količinski ugrozio ukupni bilans“, kaže Sima Matić iz „Žito-Vojvodine“. Mlinovi godišnje proizvedu oko 960 hiljada tona brašna, a na strano tržište plasiraju samo 150 hiljada tona. Od izvoza brašna, državna kasa prošle godine bila je bogatija za 45 miliona evra.

„Ukoliko zabrana izvoza brašna ostane i dalje, to samo znači da će određen broj mlinova morati da zatvori svoja vrata, jer nemaju za koga da proizvode pošto je brašno namenjeno inostranom tržištu“, navodi Vukosav Saković iz „Žita Srbije“ u Beogradu. „Spremni smo da se ove nedelje sastanemo sa predstavnicima mlinske industrije da pronađemo rešenje koje će ispoštovati interese naše industrije, ali pod uslovom se ne dovede u pitanje snabdevenost domaćeg tržišta brašnom, odnosno, domaćeg stanovništva hlebom“, ističe pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. Licitiranje oko cene hleba traje nedeljama. Milan Prostran iz Privredne komore Srbije navodi da je najverovatnija cena između 50 i 60 dinara, za veknu od 600 grama od bršana „tip 500“. Državi za jesen ostaje da pomogne zemljoradnicima da se, umesto 480 hiljada hektara, pod pšenicom zaseje bar stotinu hiljada hektara više.

Napravi novu temu u “Aktuelnosti”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">