Reklama

Od ariljske maline do rtanjskog čaja, 44 poljoprivredna i prehrambena proizvoda našla su se u katalogu “Autentična Srbija” Ministarstva poljoprivrede, čime su stekla “državni” brend, a njihovi proizvođači ekskluzivitet da ih obeleže imenom porekla i geografskom oznakom

Naime, kako bi srpska poljoprivreda prerasla iz sirovinske baze u sektor koji proizvodi visokokvalitetne prehrambene proizvode, prepoznatljive na domaćem i na svetskom tržištu, Ministarstvo poljoprivrede je u okviru Tvining projekta EU “Jačanje kapaciteta za sprovođenje i dalji razvoj zakonodavstva u oblasti organske proizvodnje i politike kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda” pripremilo katalog “Autentična Srbija” o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom.

Poslednje dve decenije tržište hrane i pića karakteriše rastući trend tražnje za proizvodima koji se odlikuju autentičnošću i tradicijom, odnosno proizvodima koji se odlikuju dodatnom vrednošću koja proizilazi iz vrednosti njihovog kvaliteta, načina proizvodnje ili specifičnosti podneblja sa kojeg dolaze. Srbija ima ogroman potencijal u ovom segmentu, jer je zemlja klimatskih i geografskih različitosti, bogate kulture i tradicije.

Upravo iz tih razloga sistem zaštite oznaka geografskog porekla predstavlja jedan od najboljih “alata” za brendiranje hrane i pića. Takve oznake, istaknute na ambalaži, daju ekskluzivnost proizvodu i upućuju kupca na određeni region ili mesto, kao i na sve specifičnosti koje taj proizvod poseduje.

Na spisku 44 proizvoda “Autentične Srbije” su ariljska malina i oblačinska višnja, vrbnički beli luk, begečka šargarepa, ivanjički krompir, futoški sveži i kiseli kupus, ečanski šaran i kladovski kavijar, zlatarski, homoljski, somborski, sjenički i svrljiški, te pirotski, staroplaninski i svrljiški kačkavalj, petrovska, sremska i požarevačka kobasica, lemeški i sremski kulen, vršačka šunka, sjenička stelja, goveđa i svinjska užička pršuta i užička slanina, leskovačko roštilj meso, sjenička jagnjetina, valjevski duvan čvarci, leskovačka sprža, leskovački domaći ajvar i svrljiški belmuž, fruškogorski, homoljski, deliblatski, vlasinski, đerdapski i kačerski med, apatinsko i vršačko pivo i konačno rtanjski čaj.

Njihovi proizvođači, kako je navelo Ministarstvo poljoprivrede, kao ovlašćeni korisnici imaju isključivo pravo da svoj proizvod obeležavaju kontrolnim markicama sa oznakom “kontrolisano ime porekla”, odnosno “kontrolisana geografska oznaka”.

  • Autor
    Članci
  • Komentari (1)
    Član 451

    Znate ono kad je plavusa bila u drustvu gde se razgovaralo o teniskom laktu i rekla „…e da sam juce umrla nebi znala da penis ima lakat“. Ona jadnica znala samo za ono od cega se ima koristi. Nekako mi nasa drzava lici na plavusu u evropskom drustvu. Tako i ja da sam juce ….., pu, pu, pu, daleko ga bilo, nebih znao da je apatinsko, a pogotovu vrsacko pivo brend Srbije. Jedan mi inspektor nedavno rece „ovim rakijasima nikako ne mozemo da udjemo u trag“. Tako oni zovu prave srpske domacine koji proizvode pice poznato i priznato u celom Svetu. Verovatno su im usli u trag pa na ovom spisku nema rakije-sljivovice. A, sta je proizvod autenticne Srbije ako to nije.

    Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Odgovor na: Proizvodi koji su dobili status “državnog brenda”

Napišite komentar


<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">