Izvor: http://www.poljopartner.rs

Zbog toga što poljoprivreda nije strateška grana u Srbiji i nedeaekvatne višedecenijske agrarne politike uništen je stočni fond. Sad se godišnje proizvede samo 450.000 tona i troši tek oko 43 kilograma mesa i 80 litara mleka po stanovniku, što je na nivou nerazvijenih zemalja. Republika Srbija ima idealne uslove na 4,1 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina da proizvodi dovoljno hrane za sopstvene potrebe, rezerve i izvoz.

Međutim, te mogućnosti ona ni približno ne koristi, pa je FAO iz Rima pre nekoliko godina prognozirao da će Srbija uskoro biti zavisna od uvoza hrane. Signali za ostvarivanje takve prognoze u stočarstvu postoje već više od dve decenije jer u govedarstvu broj stoke godišnje opada za dva do tri odsto. Smanjuje se proizvodnja mesa, a pošto u stajama ima sve manje goveda to se održava i na manju proizvodnju mleka.

Kriza u stočarstvu već dugo traje, pa ne može ni brzo da se reši. Najveći problemi su u tome što kreatori agroekonomske politike nisu shvatili da je u Srbiji poljoprivreda strateška grana! Dakle, u Srbiji sve manje ima stoke, pa zbog toga nema dovoljno ni mesa ni mleka. Zbog toga nam je tanka šnicla i poluprazna šolja od mleka.

Politika pojela meso

Kada je stočarstvo u pitanju najbolji dokaz njegovog zapostavljanja je činjenica da ono u bruto društvenom proizvodu poljoprivrede učestvuje tek sa 30 odsto, što je karakteristika nezravijenih zemalja. Da je razvijeno stočarstvo i da učestvuje u BDP agrara iznad 60 odsto, onda bi to lančano uposlilo i kompletnu prehrambenu industriju Srbije. Dokaz duboke krize stočarstva u Srbiji je činjenica da trenutno u stajama imamo samo 468.000 krava mlekulja, a da je 1989. godine bilo 938.000 grla. Sad godišnje po stanovniku trošimo oko 60 litara mleka, a kada se tome dodaju i prerađevine to iznosi oko 80 litara. U EU to je u proseku preko 300 litara. Istovremeno u Srbiji je prazno blizu 40.000 obora i staja za tov stoke. Pre samo tri godine u oborima je bilo i blizu četiri miliona tovljenika, ali kada je cena žive mere bila pala na 50 dinara po kilogramu, a država nije reagovala da otkupi ponuđenu stoku od seljaka, došlo je do pokolja, pa je oko 1,5 miliona tovljenika otišlo u zamrzivače. Rezultat pokolja stoke je da se trenutno povećala i potrošnja mesa u Srbiji, pa sad iznosi oko 43 kilograma godišnje po stanovniku ili sa prerađevinama oko 60 kilograma. Međutim, taj rast potrošnje nije rezultat većeg tova ili boljeg standarda, već uništavanja stočnog fonda.

Dakle, stočarstvo u Srbiji je i pored izrazito povoljnih agroekoloških uslova u velikoj krizi. Broj stoke je za poslednje dve decenije opadao po godišnjoj stopi od dva do tri odsto. Tako je pala proizvodnja mesa sa 650.000 tona (kolika je bila devedesetih godina prošlog veka) na 457.000 tona u prošloj godini. To se opet odrazilo i na smanjenje potrošnje mesa koje je krajem prošlog veka iznosilo 65 kilograma godišnje po stanovniku, kaže potpredsednik PKS dr Stojan Jevtić. Zbog svega toga mi već danas imamo pohranjenu naciju. Treba reći da Srbija ima 778.000 poljoprivrednih gazdinstava, a od toga se gajenjem svinja bavi oko 343.000 domaćinstava, govedarstvom 305.000, dok ovce gaji oko 142.000 domaćinstava. Karakteristika srpske poljoprivrede danas je da je ona ekstenzivna i da u njoj skoro 50 odsto vlada siva emisija. Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Milan Prostran dodaje da je proizvodnja svinjskog mesa druga po vrednosti poljoprivredna proizvodnja u Srbiji. Prema mišljenju direktora PKB ’’Imesa’’ Rajka Latinovića u vreme dok se naš stočni fond smanjuje sve više se razvija ilegalna trgovina stoke, pa nam dobar deo grla tajno odlazi preko Drine. U Srbiji danas imamo čak1.500 mesta na kojima se kolje stoka. Kada se uvede red u ovoj oblasti, najveći deo njih će nestati i ostaće samo desetak, a o to nam je u odnosu na veličinu zemlje i broj stoke, previše!

Primera radi, kada je reč o proizvodnji svinjskog mesa, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vidović kaže da imamo dva miliona, a po prirodnim resursima Srbija bi trebala godišnje da tovi 14 miliona tovljenika.

Posle višegodišnjeg uništavanja stočnog fonda u Srbiji sad je to počelo da se odražava i na snabdevanje tržišta. Ove godine je počelo sa nestašicom mleka, preti i nestašica mesa, a sa rodom pšenice od 1,6 miliona tona i potrošnjom hleba od 105,5 kilograma godišnje po stanovniku bićemo na granici potreba!

Kriza mleka

Kriza u mlekarskoj industriji Srbije tinja već dve decenije. Tek kad su prazni rafovi zapretili da će doći do masovnih protesta proizvođača i potrošača, kreatori agorekonomske politike su reagovili, ali sa donošenjem uredbi koje samo gase požar. Jer, one nikada nisu dugoročno rešile probleme. Godinama su nemo posmatrali kako seljaci zato što im se neisplati kolju krave mlekulje, mlekom hrane stoku! Istovremeno je ’’Salford’’ grupisao najveće mlekare i od njih uzimao mleko, dok su propadali mali proizvođači koji su imali u stajama do 10 grla. Oni su poklali stočni fond. Doprinos nestašicama mleka na tržištu dalo je i aktuelno Ministarstvo poljoprivrede koje je premije davalo samo malim proizvođačima, ali ne i onim velikim sa preko 100 grla. Tako je odgovornost za mlečnu krizu podeljena kada je u pitanju Ministarstvo poljoprivrede i investicfioni fond ’’Salford’’. On je inače u Srbiju ušao ilegalno, što mu je odobrila Vlada, jer u to vreme nije postojao Zakon o investicionim fondovima. ’’Salford’’ je objedinio pet najvećih mlekara, a danas u Sribji ima više od 200 malih. Proizvodi se godišnje oko 1,4 milijarde litara mleka, ali je polovina toga u sivim kanalima. Postavlja se pitanje da li ’’Salford’’ i danas drži monopol kako je saopštila Komisija za zaštitu konkurencije, ako drži 47,4 odsto tržišta. To je međutim, iz proceduralnih razloga poništio Vrhovni sud Srbije. Po propisima EU, monopol je čim neko ima 40 odsto tržišta. Ako se utvrdi da to zloupotrebljava, onda se kažnjava sa oduzimanjem 10 odsto ukupnog prihoda…

Saradnik u PKS Vojislav Stanković ističe da je stočarstvo na niskim granama jer imamo samo 0,34 grla stoke po hektaru, dok je to u EU 2,2 grla prosečno. Nije dobro što Vlada upozorava da će problem rešiti sa uvozom mleka!? Naravno to će biti samo na kratko, a šta dalje? Jer, za obnavljanje uništenog stočnog fonda, a prošle godine je zaklano oko 100.000 krava mlekulja, potrebno je više godina. Inače, krave u Srbiji daju blizu 2.600 litara prosečno mleka godišnje, dok je to u EU više od 7.500 litara po grlu. Rešenje za rešavanje povih problema nalazi se u tome da kreatori agroekonomske poltike shvate da je agrar strateška privredna grana Srbije i da se donese dugoročna ekonomska politika u ovoj oblasti koja će na paritetima, a ne podizanju cena važiti tri do pet decenija.

Naše svinje iz Makedonije

U 2009. godini Srbija je iz sveta uvezla 4.200 tona svinjskog mesa i to je platila 13,7 miliona dolara. Ako se ovom dodaju i prerađevine od ovog mesa ukupan uvoz je iznosio 7.000 tona, pa smo za to potrošili više od 20 miliona dolara. Kada je reč o izvozu on je iznosio 581,1 tonu i za to je dobijeno samo 2,4 miliona dolara. Meso se uvozilo iz Italije, Španije, Mađarske, Grčke, Bugarske, Makeodnije… Slično je nastavljeno i ove godine pa je za sedam meseci uvezeno 6.700 tona svinjskog mesa. Istovremeno iz zemlje je izvezeno čak 15.000 krava mlekulja i junica…

I dok uvozimo meso iz Srbije se izvozi sirovina, kukuruz. Od oktobra 2009. do kraja jula 2010. godine izvezeno je 1,4 miliona tona kukuruza, a posle bogate berbe u 2010. godini biće za izvoz dva miliona tona. Ima ga za izvoz, jer, su prazne staje i obori, pa nema stoke da ga troši u Srbiji. Zar ne bi bilo bolje da taj kukuruz potrošimo za tov stoke pa da imamo proizvode iz viših faza prerade. Primera radi, od kontigenta za izvoz 8.875 tona ’’bebi bifa’’ mi smo lane izvezli samo 900 tona, jer više nismo imali!

Otkupne cene i premije

	Najniža najviša	državne premije
Srbija	18,00 30,00	1,5 (0,014 evra)
Hrvatska	38,11 41,15	14 (0,14 evra)
BiH	31,00 33,00
Crna Gora	19,00 31,50

*u dinarima po litru

Trenutna cena u otkupu mleka u EU je 0,34 evra po litru, u Hrvatskoj 0,43 evra po litru dok je to u Srbiji samo 0,23 evra po litru! U 2010. godini iznos premije za mleko u Srbiji je 1,5 dinar. Uslovi za ostvarivanje prava na premije iz godine u godinu su se zaoštravali, tako da su korisnici premija do 2008. godine bila pravna i fizička lica, a od 2009. godine samo fizička lica – registrovana gazdinstva, da bi to pravo posle nestašice mleka u 2010. godini bilo prošireno i na pravna lica koja su preko 90 odsto u vlasništvu države.

Broj krava mlekulja	Proizvodnja mleka /mlrd lit
1989 938.000 grla	1,52 1,56
2000 817.000	1,56
2001 787.000	1,57
2002 752.000	1,58
2003 741.000	1,57
2004 742.000	1,57
2005 720.000	1,60
2006 674.000	1,58
2007 648.000	1,54
2008 625.000	1,53
2009 584.000	1,47
2010 468.000	1,45