Mogućnost da klaničari iz Srbije u Kinu izvoze jagnjeće meso, slažu se stručnjaci i uzgajivači ovaca, otvara velike mogućnosti. Oni, međutim, upozoravaju da našoj zemlji treba još mnogo vremena da poveća broj ovaca u toj meri, kako bi mogla da u najmnogoljudniju zemlju sveta isporuči značajne količine jagnjetine
U Srbiji se, trenutno, kako precizira Branislav Gulan, član Odbora SANU za selo, gaji oko 1,7 miliona ovaca, a pre samo dve decenije, broj je bio za gotovo milion grla veći.
– Imali smo, tada, samo na Pešteru, oko 200.000 grla ovaca – navodi Gulan. – Sada, na toj planini, imamo manje od 15.000 grla ovaca. Ovo, nažalost, nije usamljen primer, tako da smatram da bi država, ukoliko želi da posao sa partnerima iz Kine uspe, trebalo da preduzme odlučne mere, kako bi podstakla razvoj ovčarstva, tim pre što trenutno gotovo da ne možemo da podmirimo domaće potrebe za jagnjetinom.
Gulan objašnjava da u ovčarstvu imamo sliku koja je slična onoj u tovnom govedarstvu, pošto već godinama imamo otvorena vrata za izvoz bebi-bifa u EU, ali, tu mogućnost ne ispunjavamo.
– Posmatrano dugoročno, posebno u odnosu na prosek 1988 – 1990. godina, broj goveda u Srbiji manji je za 20,2 odsto, svinja za 22,5 odsto, ovaca za 26 odsto i živine za 22,7 odsto – upozorava Gulan. – Najnepovoljnija situacija je kod priplodne stoke. Broj krava i steonih junica na početku 2012. godine manji je za 28 odsto u odnosu na 1991. godinu, a krmača i suprasnih nazimica čak za 60,8 odsto. Ova nepovoljna kretanja ukazuju na to da se mora hitno reagovati, ali je to ostajalo bez odjeka kod nadležnih, kako bi se zaustavio dalji pad i dalja devastacija stočnog fonda.
Situacija u stočarstvo lagano se popravlja
Da se situacija ipak lagano popravlja, međutim, pokazuje primer Laze Smiljanića, predsednika Udruženja odgajivača ovaca i koza “Sirmium” iz Ležimira, koji planira da, uz 50 koza, koliko trenutno gaji, “zapati” i četrdesetak ovaca. Kako navodi, o poboljšanju situacije govori i to da je upravo u ovo selo “stigao” nagrađeni rasni ovan, sa Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, za kojeg je jedan od odgajivača platio 900 evra.
– Državni podsticaj od 7.000 dinara po ovci i 2.000 dinara po jagnjetu u tovu, koji dobijamo kada ga predamo klaničarima, pokazao je dobar efekat, jer broj odgajivača polako raste – ukazuje Smiljanić. – I ja planiram da nabavim četrdesetak ovaca, pošto se, nažalost, pokazalo da je kozji sir suviše skup za naše uslove. Naravno, dragoceno bi mi bilo kada bih znao da će ovakvi podsticaji potrajati…
Radoje Vasiljević, predsednik Udruženja odgajivača ovaca “Šumadija”, takođe, smatra kako je ovčarima pre svega potrebno – vreme…
– Nije ovca krmača koja prasi 21 prase – šali se Vasiljević. – Rase, koje gajimo, jagnje se tri puta u dve godine, tako da je jasno koliko je vremena potrebno da se broj ovaca poveća. Nadam se da će državni organi imati “sluha” i da će podrška ovčarima biti nastavljena…
Da bi prosečna porodica mogla da živi od ovčarstva trebalo bi da nabavi bar 200 ovaca i da za njih priprema hranu, na oko 15 hektara oranica – precizira Smiljanić. – Naravno, neophodni su i pašnjaci, kojih, kako se broj ovaca i koza smanjio, ima sve manje…
Jagnjetina iz klanice “Đurđević” krenula ka Pekingu
Prvi kontingent zaleđenog jagnjećeg mesa od 3.000 komada prema Kini trebalo bi da krene za desetak dana, čim se ispune sve procedure, kažu ” u klanici “Đurđević”, koja je za sada jedina dobila sertifikat za izvoz ovog mesa za Kinu.
U IM “Đurđević” u Subotištu, pored Pećinaca, oko 300 radnika svakodnevno obrađuje meso, kojem će biti potrebno od 25 do 30 dana da dospe do kineskih potrošača.
– U toku je završna dokumentacija oko transporta robe. Ovo je za nas novo tržište pa je potrebno vreme da se sve pripremi, ali očekujemo da će veoma brzo sve biti završeno i da će krenuti prva isporuka jagnjećeg mesa – naglašava Đorđe Kuzminac, direktor Klanice “Đurđević”.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, ranije je izjavio da nema ograničenja za količinu jagnjetine koju Srbija treba da izveze, ali i da nema minimuma koji mora da se izveze. Ministar smatra da će se sada otvoriti tržište, jer postoji perspektiva da raste proizvodnja u stočarstvu, kao i u prerađivačkoj industriji.
Država subvencioniše po 7.000 dinara po grlu, a za jagnje još 2.000 dinara.