Reklama

U Privrednoj komori Srbije (PKS) ocenjuju da razgovori na najvišem vladinom nivou o jačanju veza Srbije i Rusije dolaze u pravi čas, jer je nakon pada od petine u 2012. vrednost trgovinske razmene dve zemlje početkom ove godine – povoljnija.
Podaci PKS, u koje je Tanjug imao uvid, pokazuju da je u februaru ostvarena ukupna robna razmena dve strane u vrednosti 505,1 milion dolara, što je blag rast u odnosu na isti mesec 2012.

Februarski izvoz iz Srbije na tržište Rusije, u vrednosti 149,2 miliona dolara, uvećan je za 52 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, dok je istovremeno uvoz opao oko osam procenata, na 355,9 miliona dolara.

Uprkos tako visokom rastu izvoza, negativni saldo u robnoj razmeni sa Rusijom u februaru ove godine je bio vrlo visok – oko 206,7 miliona dolara.

Prošlogodišnji minus Srbije u trgovini sa Ruskom Federacijom od 976,5 miliona dolara mogao bi, verovatno, već ove godine da se osetnije smanji, ukoliko bi bio prihvaćen predlog ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića da Moskvi dozvoli bescarinski izvoz automobila Fijata, proizvedenih u Kragujevcu, na rusko tržište.

Dinkić, koji će takođe biti u vladinoj delegaciji tokom pregovora sa najvišim ruskim zvaničnicima, uoči puta u Moskvu je najavio da će konkretno predložiti da se usvoji zahtev Srbije o bescarinskom izvozu automobila Fijata, ali analitičari u Moskvi većinom su skeptični kada je reč o mogućnosti takvog aranžmana sa Beogradom.

Rusko tržište automobila se smatra najperspektivnijim u Evropi i tamo svoje pogone imaju svi vodeći proizvođači vozila. Srbija bi prema Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, potpisanim avgusta 2000, a potom više puta dopunjavanim, mogla da isporučuje Fijatova vozila u koje se ugrađuju delovi sa 67 odsto srpskog porekla, što zadovoljava uslove predviđene tim dokumentom.

Važeći Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje, potpisan 28. avgusta 2000. godine, predviđa da oko 95 odsto tarifnih pozicija oslobođeno plaćanja carinskih dažbina u međusobnoj trgovini.

Srbija je u pregovorima sa Ruskom Federacijom postigla dodatnu liberalizaciju koja je otpočela primenom novog Protokola o izuzecima iz režima slobodne trgovine potpisanog 3. aprila 2009. godine.

Ovom prilikom, Srbija će u pregovorima sa najvišim ruskim zvaničnicima zahtevati da se dozvoli i bescarinski izvoz na rusko tržište šećera i još nekih prehrambenih proizvoda.

Rusija inače godišnje uvozi raznih prehrambenih proizvoda za više od 35 milijardi dolara, a udeo naše zemlje je gotovo simboličan, iako je u proteklih nekoliko godina osetno uvećan, kažu u PKS.

Srbija je veoma zainteresovana i za dolazak novih ruskih investitora koji su u energetske i druge projekte u našoj zemlji uložili, u periodu od 2003. do kraja prošle godine, oko dve i po milijarde dolara.

Kompanija NIS, koja je u većinskom ruskom vlasništvu, krajem prošle godine otvorila je u Pančevu novi rafinerijski pogon u čiju modernizaciju je uloženo oko 800 miliona dolara, a tada je najavljeno novi investicioni ciklus te kompanije, tokom narednih 36 meseci, u vrednosti oko 1,5 milijardi dolara.

Najveći zajednički projekt dve zemlje je izgradnja deonice međunarodnog gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju koja bi trebalo da počne do kraja ove godine, a u dužini većoj od 400 kilometara. Vrednost te investicije procenjuje se na više od dve milijarde dolara, a zahvaljujući realizaciji tog projekta biće otvoreno više hiljada novih radnih mesta, a Srbija će postati najvažnije čvorište za distribuciju ruskog gasa u srednju Evropu.

Izvor: PKS

Napravi novu temu u “Aktuelnosti”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">