Vinogradarska rejonizacija Srbije privodi se kraju. Uz Pravilnik o kvalitetu vina, čija je primena počela, ona će dodatno urediti proizvodnju tog pića. Od sada, ukoliko proizvode za domaće ili tržište Evropske unije, proizvođači će imati ista pravila.
Kako su menjane države u kojima smo živeli, menjane su i zakonske odredbe koje propisuju proizvodnju grožđa i vina, rejonizaciju vinogradarskih područja, ali i kazne nesavesnim proizvođačima. Tako, na primer, u članu 7. Zakona o vinu iz 1929. godine piše:
“Zabranjeno je stavljanje u promet šire ili vina pod oznakom bilo vinorodnog predela ili mesta, bilo podruma, sorte grožđa, godine starosti i druge kakve osobenosti, ako oznaka ne odgovara stvarnosti.”
Prekršiocima se bavio član 26.
“Ko povredi odredbe člana 7 ovog zakona, kazniće se zatvorom od 7 do 30 dana i novčano od 100 do 10.000 dinara ili jednom od ovih kazni.” Tako je bilo nekad. A najnoviji Pravilnik o vinu usvojen je protekle sedmice. Sada se od Ministarstva za poljoprivredu očekuje da do nove godine usvoji i novu rejonizaciju. Savetnik za voćarstvo i vinogradarstvo u tom Ministarstvu Darko Jakšić kaže da je ona već gotovo spremna.
“Prvi razlog jeste da bi sami proizvođači znali koje su to oblasti i određeni regioni ili rejoni, vinogorja pa čak i parcele povoljne za gajenje vinove loze. Drugi razlog za rejonizaciju je oznaka geografskog porekla. Da bi vino moglo da nosi oznaku da je kvalitetno ili vrhunsko, ili da bi moglo da nosi geografsku odrednicu ono zaista mora da potiče sa određenog područja koje je dokazano kao dobro kroz tradiciju, istoriju ali i naučno-stručna ispitivanja”, kaže Jakšić. On podseća na to da su i subvencije za vinogradare uslovljene rejonizacijom. “Ako neko hoće da dobije subvenciju od države vinograd mora biti podignut u okviru rejona. Međutim, kad budemo doneli rejonizaciju subvencije će biti pre svega usresređene na područja koja su najbolja za gajenje vinove loze a to su zapravo vinogorja ili određene oaze. Znači najbolji položaji za gajenje vinove loze”, zaključuje Jakšić.
Inače, rejonizacija je usklađena sa onom u Evropskoj uniji, pre svega radi jačanja konkurentnosti naših vina, prilagođavanja novoj agrarnoj politici Evropske unije kao i promenama zakona u Uniji. Rejonizacija je nužna zbog promene klime i sortimenta, kao i zbog ekonomskih promena u našem vinogradarstvu i vinarstvu, kao i radi pravilnog obeležavanja vina. Iako su površine pod vinogradom smanjene, mnogo je učinjeno na unapređenju sistema geografskog porekla.Srbija ima 60 proizvođača čijih je 187 vina sa geografskim poreklom vina već u prometu, propisno obeleženo markicama kvaliteta i porekla.
Izvor: RTV